Kompanija očekuje prihod od 61 do 64 milijarde dolara u trećem kvartalu, dok troškovi rastu zbog velikih investicija u infrastrukuru veštačke inteligencije

Meta, američka tehnološka kompanija i vlasnik Fejsbuka i Instagrama, zabeležila je pad akcija od više od osam odsto u produženom trgovanju u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovaj pad usledio je nakon što je kompanija objavila slabiju prognozu prihoda za treći kvartal i značajno smanjenje slobodnog novčanog toka, što je direktna posledica intenzivnih ulaganja u infrastrukturu za veštačku inteligenciju.

U zvaničnoj objavi, Meta je procenila da će prihod u trećem kvartalu iznositi između 61 i 64 milijarde dolara. Analitičari su, međutim, u proseku predviđali prihod od 63,15 milijardi dolara, što ukazuje na oprez tržišta. Prihod kompanije u drugom kvartalu 2026. dostigao je 60,8 milijardi dolara i premašio je očekivanja tržišta. Ipak, zarada po akciji bila je 6,18 dolara, što je znatno ispod očekivanih 7,22 dolara.

Rast troškova zbog ulaganja u AI infrastrukturu

Ukupni troškovi Mete u drugom kvartalu porasli su 55 odsto na 42,03 milijarde dolara. Ovaj rast obuhvata 2,4 milijarde dolara rezervisanih za sudske postupke i 1,18 milijardi dolara troškova otpremnina zaposlenima. Neto dobit je pala na 15,85 milijardi dolara sa 18,34 milijarde dolara koliko je iznosila godinu dana ranije. Odeljenje Reality Labs, fokusirano na virtuelnu realnost, zabeležilo je operativni gubitak od 4,6 milijardi dolara.

Kao rezultat povećanih investicija, slobodan novčani tok kompanije pao je na 784 miliona dolara, dok je u istom periodu prošle godine iznosio 8,55 milijardi dolara. Pored toga, Meta je podigla donju granicu ovogodišnjih kapitalnih ulaganja na 130 do 145 milijardi dolara, sa prethodnog opsega od 125 do 145 milijardi.

Izjave rukovodstva i strateški pravci

Izvršni direktor Mark Zakerberg naglasio je da će najveći deo računarskih kapaciteta kompanije biti usmeren na obuku AI modela, razvoj osnovnog poslovanja i izgradnju personalnih AI agenata. On je istakao da Meta već dobija ponude za zakup računarskih kapaciteta po cenama koje premašuju troškove izgradnje tih resursa.

Kompanija je najavila izgradnju novih centara podataka. Među njima su i objekti u Teksasu, vredni 14 milijardi dolara, uz podršku fonda BlackRock, kao i kompleks Hyperion u Luizijani čija će vrednost premašiti 50 milijardi dolara. Takođe, ovog meseca predstavljena je investicija od devet milijardi dolara u novi data centar u Alberti u Kanadi.

Šira tržišna slika i implikacije za investitore

Investicije u naprednu AI infrastrukturu predstavljaju deo dugoročne strategije Mete za ostanak u vrhu globalne tehnološke industrije. Međutim, zbog toga kratkoročno dolazi do smanjenja profitabilnosti i slobodnog novčanog toka. Slabija prognoza prihoda za treći kvartal, zajedno sa rastom troškova, utiče na sentiment investitora i pritiska cenu akcija na berzi.

Iako su prihodi u drugom kvartalu premašili očekivanja, investitori pažljivo prate balans između rasta poslovanja i održavanja profitabilnosti. Uporedo sa tim, kompanija mora odgovoriti na izazove konkurencije i rastuće regulatorne zahteve, posebno u domenu veštačke inteligencije i zaštite podataka korisnika.

Monopol, nastao kao kritika ekonomske nejednakosti, generisao milione dolara prihoda za izdavače i postao globalni fenomen

Monopol predstavlja jednu od najpoznatijih društvenih igara na svetu, ali malo ko zna da je njegovo poreklo vezano za kritiku ekonomske nejednakosti. Prva verzija igre, koju je osmislila Elizabet Megi početkom 20. veka, imala je cilj da ukaže na opasnosti koncentracije bogatstva i problem zemljoposednika. Ova feministkinja i zagovornica progresivnih ideja osmislila je „Igru vlasnika zemljišta“ kao edukativni alat kojim je želela da približi ekonomske principe običnim ljudima.

Prvobitna pravila i ekonomski koncepti igre Monopol

Megi je inspiraciju crpela iz učenja političkog ekonomiste Henrija Džordža. On je smatrao da vrednost koju ljudi stvaraju treba da pripadne njima, dok bi ekonomska vrednost zemlje trebalo da bude ravnopravno raspodeljena među svim članovima društva. Ova filozofija, poznata kao džordžizam, pretočena je u igru sa dva seta pravila: prva su bila „pravila monopoliste“, gde pojedinci stiču bogatstvo kroz kupovinu imovine i naplatu kirije, dok su druga bila „pravila prosperiteta“, prema kojima svi igrači imaju koristi kada neko postigne uspeh. Uporedo sa tim, razvoj tehnike hromolitografije omogućio je štampanje igara u boji, pa je „Igra vlasnika zemljišta“ privukla pažnju kako šire javnosti tako i univerzitetskih profesora, koji su je koristili za rasprave o ekonomskoj nejednakosti.

Komercijalizacija igre i preokret u kapitalistički simbol

Zanimljivo je da je igru u komercijalni uspeh pretvorio Čarls Brejs Darou 1933. godine, kada je na osnovu postojeće verzije osmislio sopstvenu varijantu i ponudio je kompaniji Parker Brothers. Uprkos početnom odbijanju, kompanija je na kraju otkupila prava, a Darou je postao milioner. Monopol je tokom Velike depresije postao popularan zbog toga što je omogućavao igračima da osete moć sticanja novca i imovine. Kao rezultat, Parker Brothers i Darou su zaradili milione dolara, dok je izvorna autorka Elizabet Megi ostala u senci, bez priznanja za svoj doprinos. Igra Monopol danas se prodaje širom sveta i predstavlja simbol kapitalizma, iako je prvobitno bila sredstvo kritike takvog sistema.

Sporovi o poreklu i istorijsko nasleđe igre

Decenijama kasnije, pojavila su se brojna pisma i svedočenja ljudi koji su tvrdili da su igrali sličnu igru pre zvaničnog izlaska Monopola. Tek 1973. godine, tokom sudskog spora profesora Ralfa Anspaha sa kompanijom Parker Brothers, javnost je saznala za ulogu Elizabet Megi u razvoju igre. Nažalost, Megi je preminula 1948. godine, ne dočekavši širu afirmaciju. Paradoksalno, igra koja je trebalo da ukaže na rizike koncentracije bogatstva postala je jedan od najprodavanijih proizvoda kapitalističke kulture. Danas, Monopol ostaje primer kako progresivne ideje mogu biti transformisane i komercijalizovane, donoseći značajne prihode izdavačima i oblikujući kulturu igre na globalnom tržištu.

Prva nuklearna elektrana u Srbiji moguća posle 2040. godine, EDF i AFD podržavaju razvoj stručnih i institucionalnih kapaciteta

Srbija je napravila značajan korak ka razvoju nuklearne energetike kroz potpisivanje sporazuma sa Francuskom elektroprivredom (EDF) i Francuskom agencijom za razvoj (AFD). Prva nuklearna elektrana u Srbiji mogla bi da bude izgrađena tek nakon 2040. godine, navela je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Grant Francuske agencije za razvoj i podrška EDF-a

AFD je obezbedila grant od 500.000 evra za podršku Srbiji u izgradnji stručnih i organizacionih kapaciteta u okviru prve faze nuklearnog programa. Ovaj iznos biće usmeren na razvoj znanja i jačanje kompetencija institucija i stručnih timova, kao i izradu studija koje će omogućiti donošenje informisanih odluka o nuklearnoj energiji. Program obuhvata i unapređenje bezbednosne kulture, kao i sticanje tehničkih znanja potrebnih za upravljanje nuklearnim projektima.

Izrada studija i razvoj kadrova ključni za nuklearni program

Dubravka Đedović Handanović je istakla da je EDF, vodeći globalni operator nuklearnih elektrana sa više od 50 reaktora u Francuskoj, prošle godine završio preliminarnu tehničku studiju za potrebe Srbije. U saradnji sa EDF planirana je izrada još tri studije tokom prve faze programa, dok će dodatnih 14 biti razmatrano sa drugim međunarodnim partnerima. Kao rezultat toga, Srbija će do sredine naredne godine imati osnove za donošenje odluke o daljem razvoju nuklearne energije. Ministarka je naglasila da je razvoj kadrova najvažniji preduslov za uspešan nacionalni nuklearni program. „Kadrovi predstavljaju najdragoceniji element razvoja nuklearnog programa u svakoj zemlji i jedan od naših najvažnijih zadataka biće stvaranje baze inženjera i drugih kadrova koji će moći da odgovorno i stručno upravljaju nuklearnim postrojenjima u Srbiji u budućnosti“, izjavila je Đedović Handanović.

Institucionalna i regulatorna priprema za nuklearnu elektranu

Prema zvaničnim informacijama, u godinama koje dolaze Srbija mora da se pripremi institucionalno, regulatorno i stručno za izbor tehnologije koja će biti primenjena u oblasti nuklearne energetike. Pored toga, saradnja sa EDF i AFD omogućava Srbiji pristup znanju i iskustvu vodećih evropskih kompanija, što je posebno važno za stručnjake Nacionalnog tela za sprovođenje Programa razvoja nuklearne energije (NEPIO). Ove aktivnosti odvijaju se u skladu sa preporukama Međunarodne agencije za atomsku energiju kako bi se osigurala bezbednost i održivost domaćeg nuklearnog sektora.

Uticaj na energetsku sigurnost i evropske trendove

Uvođenje nuklearne energije u Srbiji deo je šireg evropskog trenda, gde se mnoge države okreću nuklearnoj tehnologiji radi diversifikacije izvora energije i smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva. Očekuje se da će planirane studije i razvoj stručnog kadra omogućiti Srbiji da u narednim decenijama donese informisane odluke o ulaganju u nuklearnu infrastrukturu. Pre svega, institucionalno jačanje i međunarodna saradnja predstavljaju temelj za dugoročni energetski razvoj zemlje.