Connect with us

Vesti

POJEDEMO LI KREDITNU KARTICU NEDELJNO? Naučnici izračunali koliko plastike unesemo za godinu, ali istina je složenija

Objavljeno pre

2 months

,

water bottle, plastic bottle, drinking bottle, water, mineral water, nature, pet, bpa, plastic bottles, man, hand derneuemann

Mikroplastika je pronađena u vodi, hrani, vazduhu, ali i u različitim delovima ljudskog organizma.

Zbog toga pitanje koliko plastike čovek unese tokom jedne godine više nije samo ekološka tema, već i predmet ozbiljnih medicinskih i toksikoloških istraživanja.

Najpoznatija procena, prema kojoj čovek svake nedelje proguta količinu plastike tešku oko pet grama – približno koliko i jedna platna kartica – obišla je svet 2019. godine. Kada bi ta procena bila tačna, prosečna osoba bi tokom godine unela oko 260 grama mikroplastike. A za deset godina više od dva i po kilograma.

Međutim, naučnici danas upozoravaju da ova upečatljiva računica ne predstavlja pouzdano utvrđenu količinu koju svako od nas zaista proguta.

Odakle potiče tvrdnja o „jednoj kartici nedeljno“?

Tvrdnja je nastala na osnovu analize podataka o mikroplastici u vodi, hrani i vazduhu koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Njukaslu u Australiji. Rezultati su kasnije objavljeni u naučnom radu u kojem je procenjeno da ljudi globalno mogu unositi između 0,1 i pet grama mikroplastike nedeljno.

To daje ogroman godišnji raspon – od oko 5,2 grama do čak 260 grama plastike.

U javnosti je, međutim, uglavnom ostala zapamćena samo najveća vrednost od pet grama, To je slikovito predstavljeno kao težina jedne kreditne kartice. Autori procene analizirali su podatke iz 59 prethodno objavljenih radova, ali su morali da koriste brojne pretpostavke kako bi broj različitih čestica pretvorili u ukupnu masu.

Kasnija analiza: Možda nije pet grama, već svega nekoliko mikrograma

Naučnik Martin Plec kasnije je ponovo analizirao računicu i upozorio na metodološke probleme. Prema jednoj konzervativnijoj proceni, odrasla osoba može uneti oko 4,1 mikrogram mikroplastike nedeljno, što je više od milion puta manje od viralne tvrdnje o pet grama.

Ključni problem leži u tome što masa čestice zavisi od njene veličine. Jedna krupnija čestica može težiti koliko hiljade ili milioni nanoplastičnih čestica. Zbog toga se broj čestica ne može jednostavno pretvoriti u grame bez preciznog poznavanja njihove veličine, oblika i vrste polimera.

Drugim rečima, tvrdnja da svaki čovek pojede jednu platnu karticu nedeljno nije dokazana činjenica, već gornja procena izvedena pomoću modela i pretpostavki.

Od 39.000 do 52.000 čestica kroz hranu

Jedno od najcitiranijih istraživanja o ljudskom unosu mikroplastike objavljeno je 2019. godine. Autori su analizirali podatke o mikroplastici u namirnicama koje čine približno 15 odsto prosečnog kalorijskog unosa stanovnika Sjedinjenih Američkih Država.

Procenili su da čovek samo hranom i pićem može da unese između 39.000 i 52.000 čestica godišnje, u zavisnosti od pola i uzrasta.

Kada se tome doda mikroplastika koju udišemo, procena raste na između 74.000 i 121.000 čestica godišnje. Autori su naglasili da je stvarni broj verovatno veći jer većina namirnica nije bila obuhvaćena analizom.

To istraživanje pokazalo je i ogromnu razliku između flaširane i vode iz vodovoda. Osoba koja preporučenu količinu vode pije isključivo iz plastičnih flaša mogla bi godišnje da unese dodatnih oko 90.000 čestica, dok je procena za vodu iz vodovoda iznosila približno 4.000.

Nova tehnologija otkrila 240.000 čestica u jednom litru vode

Dodatnu zabrinutost izazvalo je istraživanje objavljeno 2024. godine, čiji su autori koristili naprednu lasersku tehniku za otkrivanje izuzetno sitne nanoplastike.

U jednom litru flaširane vode pronašli su u proseku oko 240.000 plastičnih čestica, odnosno između 110.000 i 370.000 u analiziranim uzorcima. Približno 90 odsto bile su nanoplastične čestice, znatno manje od mikroplastike koju su starije metode mogle pouzdano da registruju.

To praktično znači da bi osoba koja svakoga dana popije dva litra takve vode samo tim putem mogla biti izložena desetinama ili stotinama miliona veoma sitnih čestica godišnje.

Ipak, ni ovaj broj ne može se direktno porediti sa ranijim procenama. Nova studija brojala je mnogo sitnije čestice koje starije metode nisu mogle da vide, a analiziran je ograničen broj brendova i uzoraka. Ona takođe nije utvrđivala koliko tih čestica ostaje u organizmu.

Velike razlike između istraživanja

Sistematski pregled 76 istraživanja, objavljen 2024. godine, pokazao je koliko su rezultati neujednačeni. Procene dnevnog unosa preko hrane i vode kretale su se od gotovo zanemarljivih količina do više od 1,5 miliona čestica dnevno, pri čemu su najviše vrednosti zabeležene kod flaširane vode.

Druga analiza procenila je prosečnu izloženost preko dominantnih izvora na oko 2.012 čestica dnevno, odnosno približno 734.000 godišnje. Međutim, procenjena masa u tom radu bila je znatno viša i zavisila je od pretpostavljene veličine čestica, što ponovo pokazuje koliko izbor metodologije menja konačan rezultat.

Pregled istraživanja o soli, vodi i vazduhu pokazao je da udisanje može predstavljati veoma značajan izvor izloženosti. Procene su se kretale od nekoliko hiljada do više miliona čestica godišnje, u zavisnosti od sredine, načina uzorkovanja i donje granice veličine čestica koje su instrumenti mogli da registruju.

Koliko, dakle, čovek unese godišnje?

Najpošteniji naučni odgovor glasi: još ne znamo precizno.

Na osnovu dosadašnjih istraživanja može se reći da čovek godišnje unese najmanje desetine hiljada čestica mikroplastike, a kada se uključe izuzetno sitne čestice iz vazduha i flaširane vode, broj može dostići stotine hiljada, milione, pa i znatno više.

Kada se unos izražava u gramima, neizvesnost je još veća. Objavljene procene kreću se od mikrogramskih ili miligramskih količina do nekoliko grama nedeljno. Zato se tvrdnja o 260 grama godišnje ne može predstaviti kao pouzdano utvrđena činjenica.

Veliki broj čestica ne mora nužno značiti i veliku masu. Milion nanoplastičnih čestica može ukupno težiti manje od jedne znatno veće čestice mikroplastike.

Da li sva unesena plastika ostaje u telu?

Ne. Značajan deo progutanih čestica verovatno prolazi kroz sistem organa za varenje i izbacuje se iz organizma. Međutim, najmanje čestice mogu preći biološke barijere, a istraživanja su potvrdila prisustvo mikroplastike i nanoplastike u ljudskoj krvi, plućima, jetri, bubrezima, posteljici i mozgu.

Studija ljudskih želudaca iz 2024. godine pronašla je u proseku oko 9,4 čestice po osobi. Procenjen je unos na približno 32 čestice dnevno. Autori su naglasili da se čestice tokom prolaska kroz digestivni sistem mogu menjati ili razgrađivati. To dodatno otežava računanje stvarne izloženosti.

Šta mikroplastika može da uradi organizmu?

Laboratorijska istraživanja na ćelijama i životinjama ukazuju da mikroplastika može biti povezana sa oksidativnim stresom. Upalnim procesima, poremećajima funkcije pojedinih organa i prenošenjem hemikalija koje se koriste u proizvodnji plastike.

Kod ljudi još nije konačno dokazana direktna uzročno-posledična veza između uobičajenog nivoa izloženosti i određene bolesti. Svetska zdravstvena organizacija naglašava da postoje velike praznine u podacima. Posebno kada je reč o nanoplastici, dugotrajnoj izloženosti i standardizovanim metodama merenja.

Ipak, studija objavljena 2024. privukla je veliku pažnju. Pacijenti kod kojih su mikroplastika i nanoplastika pronađene u naslagama karotidnih arterija tokom praćenja češće doživljavali srčani ili moždani udar ili smrt. Reč je o povezanosti, a ne konačnom dokazu da su plastične čestice izazvale te događaje.

Kako smanjiti svakodnevnu izloženost?

Potpuno izbegavanje mikroplastike danas praktično nije moguće, ali se izloženost može smanjiti. Posebno se preporučuje da se hrana ne zagreva u plastičnim posudama. Da se veoma topla jela i napici ne sipaju u plastiku i da se, kada postoje bezbedni uslovi, češće koriste staklene ili metalne posude.

Važno je i redovno uklanjanje kućne prašine i provetravanje prostorija, jer sintetički tekstil, tepisi, nameštaj i drugi predmeti oslobađaju sitna vlakna koja mogu završiti u vazduhu.

Konačna računica

Čovek gotovo sigurno tokom godine unese veliki broj čestica plastike, ali nauka još nema jednu univerzalnu brojku koja važi za sve ljude.

Tvrdnja da godišnje pojedemo oko četvrt kilograma plastike, odnosno jednu platnu karticu nedeljno, predstavlja najvišu procenu iz jednog modela – ne definitivno utvrđenu količinu.

Pouzdanije je reći da dosadašnja istraživanja procenjuju unos na desetine hiljada do više miliona čestica godišnje. Njihovu ukupnu masu trenutno nemoguće precizno odrediti. Stvarni unos zavisi od vode koju pijemo, hrane, vazduha, ambalaže, mesta stanovanja i sposobnosti laboratorijskih uređaja da registruju najmanje čestice.

Povezano
Pročitaj još

Region

Težak udes kod Bileće: Povređena trojica mladića, jedan sa teškim povredama vilice

Saobraćajna nezgoda dogodila se u mestu Čepelica na magistralnom putu Trebinje – Bileća, a mladići su zbrinuti u bolnici.

Objavljeno pre

30 minutes

,

September 13, 2026

Objavio:

Težak udes kod Bileće: Povređena trojica mladića, jedan sa teškim povredama vilice

Saobraćajna nezgoda dogodila se u mestu Čepelica na magistralnom putu Trebinje – Bileća, a mladići su zbrinuti u bolnici.

U saobraćajnoj nezgodi koja se sinoć dogodila kod mesta Čepelica na magistralnom putu Trebinje – Bileća, povređena su trojica mladića iz Bileće. Prema saopštenju iz bolnice, u ovom udesu dva mladića zadobila su teže, a jedan lakše povrede. Najteže povređeni mladić ima ozbiljan prelom donje vilice i upućen je u Univerzitetsku bolnicu Foča radi operacije.

Jedan od povređenih prebačen je u jedinicu intenzivne njege, dok je treći mladić zbog lakših povreda smešten na odeljenje hirurgije. Ova saobraćajna nezgoda dodatno je potresla lokalnu zajednicu, a prema prvim informacijama iz Policijske uprave, u nezgodi je učestvovalo jedno vozilo marke “mercedes”. Vozilom je upravljao mladić iz Bileće, dok su sa njim bila još dva lica.

Detalji nezgode kod Bileće

Do udesa je došlo sinoć oko 21.40 časova u mestu Čepelica. Policija je odmah izašla na teren i obavila uviđaj kako bi utvrdila sve okolnosti incidenta. Prema saopštenju trebinjske bolnice, jedan od povređenih zadobio je kompleksan prelom donje vilice. Nakon pregleda specijaliste u Urgentnom bloku, mladić je prebačen u Foču na dalje lečenje, gde ga očekuje operacija.

Drugi povređeni je, prema rečima Tanje Novarlić, načelnice Odeljenja intenzivne njege trebinjske bolnice, zadobio potres mozga i povredu jagodične kosti, a ima i prelom ključne kosti i iščašenje kuka. “Ovaj pacijent nije životno ugrožen. Povreda kuka je rešena odmah po prijemu uz kratkotrajnu intervenciju u anesteziji”, dodala je Novarlić. Treći mladić ima lakše povrede i zbrinut je na odeljenju hirurgije.

Policijska istraga i stanje povređenih

Policijska stanica Bileća obavila je uviđaj na licu mesta. Prema policijskim izvorima, vozilom je upravljalo lice sa inicijalima D.P. iz Bileće, dok su suvozači takođe iz ovog mesta. O svemu je obavešteno Okružno javno tužilaštvo u Trebinju, a policija nastavlja rad na utvrđivanju svih okolnosti nezgode kod Bileće.

U međuvremenu, lekari prate stanje povređenih mladića. Posebna pažnja posvećena je mladiću sa povredom vilice, s obzirom na složenost preloma. Prvi nalazi ukazuju da preostala dvojica nisu životno ugrožena, ali će ostati pod nadzorom lekara dok se njihovo stanje potpuno ne stabilizuje.

Trojica mladića iz Bileće koji su učestvovali u udesu kod Čepelice ostaju na bolničkom lečenju, a policijski organi nastavljaju s istragom kako bi razjasnili sve detalje ove saobraćajne nezgode.

Pročitaj još

Svet

Tramp povukao neočekivan potez: Zelenskom poručio da prestane sa napadima

Američki predsednik Donald Tramp izneo je zahtev Volodimiru Zelenskom da Ukrajina zaustavi napade na ruska postrojenja za proizvodnju dizel goriva, ukazujući na posledice po globalno snabdevanje.

Objavljeno pre

45 minutes

,

September 13, 2026

Objavio:

Donald Tramp traži od Zelenskog: Prekinuti ukrajinske napade na rusku dizel infrastrukturu – napad na dizel gorivo

Američki predsednik Donald Tramp izneo je zahtev Volodimiru Zelenskom da Ukrajina zaustavi napade na ruska postrojenja za proizvodnju dizel goriva, ukazujući na posledice po globalno snabdevanje.

Američki predsednik Donald Tramp zatražio je od ukrajinskog predsednika Volodimir Zelenski da Ukrajina obustavi napade na rusku infrastrukturu za proizvodnju dizel goriva. Ovaj zahtev izazvao je pažnju međunarodne javnosti, s obzirom na to da Tramp tvrdi da napad na dizel postrojenja doprinosi globalnoj nestašici dizela. Prema njegovim rečima, rat protiv Irana dodatno remeti snabdevanje gorivom širom sveta, pa je, kako ističe, važno ograničiti ukrajinske udare na ruski energetski sektor.

Tramp je u zvaničnoj izjavi poručio: “Gospodin Zelenski mora da uradi jednu stvar. Mora da prestane da uništava postrojenja za dizel gorivo u Rusiji.” On je dodao da Ukrajina može da bira druge ciljeve, ali ne i dizel gorivo, jer to izaziva nestašicu ovog energenta. “Razgovarali smo sa gospodinom Zelenskim o tome… Ovo nije posledica Bliskog istoka”, naglasio je Tramp, podvlačeći vezu između napada i poremećaja na globalnom tržištu goriva.

Trampov rat protiv Irana i posledice po svetsko tržište goriva

Iako je rat protiv Irana već značajno uticao na globalnu energetsku situaciju, Tramp tvrdi da je iz upotrebe izbačeno više od 20 odsto kapaciteta za preradu nafte na Bliskom istoku. Takođe, zatvoren je Ormuski moreuz, kroz koji je ranije prolazila približno petina svetskih zaliha nafte. Ove promene dodatno su destabilizovale tržište, što se odrazilo i na snabdevanje dizel gorivom širom sveta. Zbog toga Tramp smatra da napadi na rusku dizel infrastrukturu dolaze u posebno osetljivom trenutku.

Napad na dizel gorivo u Rusiji postao je, prema Trampovoj izjavi, važna tačka u razgovorima sa ukrajinskim rukovodstvom. Prema njegovim rečima, američka administracija želi da spreči dodatne poremećaje u snabdevanju gorivom, što bi moglo imati posledice na globalnu ekonomiju. Ove izjave ukazuju na nameru da se ograniče ukrajinski udari na ruski energetski sektor, posebno dok je rat protiv Irana u toku.

Ukrajina nastavlja sa napadima, dok Tramp traži promenu strategije

Prema dostupnim informacijama, Ukrajina nastavlja sa napadima na rusku infrastrukturu. Međutim, nije poznato da li će zahtev Donalda Trampa uticati na promenu ukrajinske vojne strategije. U međuvremenu, globalna nestašica dizela i dalje predstavlja izazov za tržišta, a poremećaji u snabdevanju gorivom povezani su i sa američkim vojnim operacijama na Bliskom istoku.

Zbog toga je Trampova izjava dobila dodatnu težinu. Ograničavanje ukrajinskih napada na dizel infrastrukturu moglo bi da ima uticaja na stabilizaciju snabdevanja, ali ostaje da se vidi kako će na ovaj zahtev reagovati ukrajinsko rukovodstvo. Tema napada na rusku dizel infrastrukturu postaje jedan od ključnih faktora u širem geopolitičkom kontekstu, posebno u trenutku kada su globalne zalihe goriva pod pritiskom.

Na kraju, ostaje otvoreno pitanje da li će ukrajinska strana poslušati Trampov zahtev i obustaviti napade na dizel postrojenja u Rusiji. U svakom slučaju, ova inicijativa ukazuje na složenost odnosa između američke politike prema Iranu, ukrajinske vojne strategije i globalnog energetskog tržišta.

Pročitaj još

Srbija

Koncert „Kola“ u Beču: Srpsko jedinstvo kroz pesmu i igru povodom Dana zastave

Beč je bio domaćin svečanog koncerta Nacionalnog ansambla „Kolo“, kojim je istaknuta važnost srpskog jedinstva i negovanja tradicije.

Objavljeno pre

1 hour

,

September 13, 2026

Objavio:

Koncert „Kola“ u Beču: Srpsko jedinstvo kroz pesmu i igru povodom Dana zastave – koncert Kola u Beču

Beč je bio domaćin svečanog koncerta Nacionalnog ansambla „Kolo“, kojim je istaknuta važnost srpskog jedinstva i negovanja tradicije.

Svečani koncert Nacionalnog ansambla „Kolo“ održan je u Beču povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Događaj je okupio veliki broj naših ljudi i institucija, a naglasio je značaj negovanja tradicije i kulture koja povezuje srpski narod širom sveta. Prema saopštenju, kroz pesmu, igru i bogat umetnički program, iz Beča je poslata snažna poruka zajedništva i čuvanja identiteta.

Organizaciju koncerta u Beču potpisuju Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Ambasada Republike Srbije u Austriji, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Nacionalni ansambl „Kolo“, Predstavništvo Republike Srpske u Austriji i Savez Srba u Austriji. Ove institucije su udružile snage kako bi obeležile važan datum za Srbiju i dijasporu, šaljući jasnu poruku o značaju nacionalnog jedinstva.

Poruka sa koncerta: tradicija koja povezuje Srbe

Kroz nastup ansambla „Kolo“ izvedene su tradicionalne igre i pesme, a publika u Beču imala je priliku da oseti duh zajedništva i ponosa. Organizatori su istakli da je očuvanje kulturne baštine ključan zadatak, posebno za Srbe u dijaspori. „Srpsko jedinstvo živi. Naša kultura nas povezuje. A Srbija je uz svoj narod, gde god da on živi“, poručeno je povodom događaja.

Takođe, ističe se da su ovakvi događaji prilika da se prenese poruka o važnosti negovanja zajedničkog identiteta, ali i da se mlade generacije podstaknu da čuvaju tradiciju. U međuvremenu, organizatori su izrazili zadovoljstvo velikim odzivom publike i podrškom srpske zajednice u Austriji.

Važnost manifestacije za srpsku dijasporu

Osim toga, svečani koncert „Kola“ u Beču pokazuje koliko je važno okupljanje i saradnja srpskih organizacija u inostranstvu. Na taj način se ne samo jača osećaj zajedništva, već se i doprinosi promociji srpske kulture i tradicije u Evropi. Štaviše, ovakvi kulturni događaji služe kao most između matične zemlje i dijaspore, podsećajući na vrednosti koje ujedinjuju naš narod.

Konačno, koncert u Beču povodom Dana srpskog jedinstva još jednom je potvrdio da pesma, igra i tradicija ostaju snažna veza svih Srba, gde god da žive. Organizatori najavljuju da će nastaviti sa sličnim manifestacijama i u budućnosti, uz želju da duh zajedništva i dalje bude prisutan među srpskim narodom u dijaspori.

Pročitaj još

U Trendu