Otkrivamo kako da vaš pire tokom posta ostane svilenkast i ukusan – bez kompromisa po pitanju zdravlja i ukusa.

Kada dođe vreme posta ili jednostavno želite laganiji obrok, mnoge žene se pitaju kako da naprave pire krompir bez mleka i masnoća, a da on ipak bude bogatog ukusa i kremaste teksture. U srpskim domaćinstvima ovo pitanje posebno je aktuelno u periodima posta, kada se mleko i maslac izostavljaju iz ishrane.

Iskusne domaćice i profesionalni kuvari predlažu vrlo jednostavno rešenje: koristite vodu u kojoj se krompir kuvao. Nakon što se krompir dobro skuva i ispasira, postepeno dodavanje toplih kašika te vode pravi veliku razliku – pire postaje gladak i svilenkast, i to bez dodatka mleka ili ulja. Preporuka je da birate beli krompir, bogat skrobom, kako biste postigli željenu kremastost. Dugogodišnja kuvarica Ana Jovanović savetuje: “Pire bez mleka i ulja može biti iznenađujuće ukusan ako se pravilno pripremi i koristi voda od kuvanja.”

Ovaj način pripreme odličan je za sve koji vode računa o zdravlju, žele posnu varijantu ili jednostavno preferiraju laganija jela. Osnovna verzija uključuje samo krompir, vodu od kuvanja i so, dok oni koji nisu u strogom postu mogu po želji dodati i malo biljnog mleka ili par kapi maslinovog ulja. Ipak, potpuno izostavljanje ovih dodataka čini obrok savršenim za post na vodi.

Recept je vrlo jednostavan: Potrebno je 1 kg krompira, voda za kuvanje i so po ukusu. Krompir oljuštite, iseckajte na jednake delove i kuvajte dok potpuno ne omekša. Potom odlijte vodu, ali deo sačuvajte. Krompir ispasirajte i postepeno dodajte sačuvanu vodu dok ne postignete željenu gustinu. Posolite po ukusu i služite dok je pire još topao.

Ovakav pire krompir praktičan je za svakodnevnu pripremu, odgovara svim uzrastima i odličan je izbor za žene koje paze na zdravu ishranu ili tokom posta ne žele da se odreknu omiljenog jela. Zahvaljujući ovom triku, klasični pire bez mleka i ulja postaje nezaobilazan deo posnog menija.

Iskoristite ostatke hleba i pripremite ukusan doručak ili večeru od svega nekoliko sastojaka

Ako tražite jednostavan i hranjiv obrok koji ceo dom okuplja za stolom, prženice su pravi izbor. Ovaj recept je savršen način da iskoristite stari beli hleb i za samo nekoliko minuta spremite doručak ili večeru koju svi vole. Potrebno vam je osam debljih kriški starog belog hleba, tri jaja, sto mililitara jogurta, 120 grama rendanog kačkavalja, malo soli, bibera, kašičica sušenog origana i oko 50 mililitara ulja za prženje.

Prvo u dubljoj činiji umutite jaja, dodajte jogurt i dobro sjedinite. Umešajte rendani kačkavalj i začinite solju, biberom i origanom. Ulje zagrejte na umerenoj temperaturi. Svaku krišku hleba kratko umačite u pripremljenu smesu s obe strane, samo da upije tečnost ali da se ne raspadne. Prženice stavljate u zagrejan tiganj i pržite nekoliko minuta sa svake strane dok ne dobiju zlatno-smeđu i hrskavu koricu.

Važno je da pržite u manjim turama kako bi ulje ostalo dovoljno toplo i svaka kriška ravnomerno pečena. Kada su gotove, složite ih na papirni ubrus kako bi se upio višak masnoće. Najlepše su dok su još vruće, a možete ih poslužiti sa svežim jogurtom, dodatnim rendanim sirom ili omiljenom salatom.

Ovaj recept je odličan kada vam treba brz i ukusan obrok bilo za početak dana ili laganu večeru. Po želji možete dodati još začina ili povrća. Kako navodi domaćica Milica Jovanović: “Ove prženice su uvek hit u mojoj porodici, posebno kada želim da iznenadim decu toplim doručkom, a da pritom ne potrošim mnogo vremena u kuhinji.”

Isprobajte ovaj recept i uživajte u obroku koji se jednostavno sprema, a prija svima. Prijatno!

Novo istraživanje otkriva da trenutna osećanja utiču na to da li biramo zdravu ili nezdravu užinu, naročito kod žena koje su na dijeti

Najnovija studija psihologa sa Flinders univerziteta otkrila je da emocije snažno utiču na to koje namirnice žene biraju tokom dana. U istraživanju je učestvovalo više od 150 žena koje su sedam dana vodile dnevnik ishrane i zapisivale svoja osećanja neposredno pre svakog obroka. Cilj je bio da se utvrdi kako upravo trenutne emocije, a ne dugotrajno raspoloženje, oblikuju prehrambene odluke, pogotovo kod žena koje pokušavaju da se drže određenog režima ishrane.

Studiju je predvodio psiholog dr Isaac Williams, koji je objasnio da žene koje ograničavaju unos hrane imaju dvostruko veće šanse da, kada su pod stresom, tužne ili emotivno uznemirene, posegnu za nezdravim grickalicama poput čokolade, peciva ili čipsa. Kako ističe dr Williams: “Negativne emocije često podrivaju naše namere da ostanemo dosledni zdravim navikama, jer tada biramo kaloričnije i nutritivno siromašnije namirnice.”

Zanimljivo je da žene koje nisu na dijeti najčešće posežu za hranom kada su srećne ili uzbuđene, birajući i zdrave i nezdrave užine. Dr Williams dodaje: “Dobar osećaj može biti isto tako snažan okidač za prepuštanje hrani kao i loše raspoloženje”, naglašavajući da pozitivne emocije ne znače automatski i zdravije izbore.

Rezultati pokazuju da upravo ono što osećamo neposredno pre obroka najviše utiče na naš izbor hrane, dok je dugotrajno emotivno stanje manje značajno. Profesor Eva Kemps navodi: “Neposredni emocionalni kontekst ključan je za odluke o hrani, dok dugotrajno emotivno raspoloženje ima manji uticaj.”

Iako je postojalo očekivanje da će žene sa izraženijim sposobnostima regulacije emocija manje podleći emocionalnom prejedanju, pokazalo se da te strategije imaju ograničen efekat. Najvažnije je, prema rezultatima, razvijati emocionalnu svesnost i prepoznavanje sopstvenih osećanja u trenutku. Dr Williams savetuje da je korisno koristiti kratke vežbe svesnosti i usporiti tempo pre obroka kako bismo bolje upravljali svojim izborima hrane.

Ova saznanja su posebno značajna za žene koje žele da unaprede svoje prehrambene navike, jer razumevanje i prepoznavanje trenutnih osećanja može pomoći u prevenciji impulzivnih izbora hrane, bez obzira na to da li su na dijeti ili ne.