Connect with us

Domaće

Ominimo postao prvi srpski jednorog sa vrednošću od 1,6 milijardi dolara

Startap iz Srbije privukao investiciju EBRD-a, posluje profitabilno i ima milion korisnika na četiri tržišta

Objavljeno pre

1 sat

,

Ominimo postao prvi srpski jednorog sa vrednošću od 1,6 milijardi dolara – Ominimo jednorog Foto Izvor: Pixabay / This_is_Engineering

Startap iz Srbije privukao investiciju EBRD-a, posluje profitabilno i ima milion korisnika na četiri tržišta

Ominimo, insurtech startap iz Srbije, postao je prvi srpski jednorog sa procenjenom vrednošću od 1,6 milijardi dolara. Ovaj rezultat postignut je nakon investicione runde Serije B, u kojoj je učestvovao i investicioni ogranak Evropske banke za obnovu i razvoj. Kompanija razvija digitalna rešenja za osiguravajuću industriju, a fokusira se na primenu veštačke inteligencije u proceni rizika i određivanju cena polisa.

Ominimo jednorog i inovacije u osiguranju

Ominimo su 2024. godine osnovali Dušan Komar i Laslo Horvat iz Srbije, kao i Denis Vajnbender iz Nemačke. Većina osnivača ima iskustvo u Mekinsiju, gde su razvijali digitalne proizvode za evropske osiguravače. Uvideli su da tradicionalne osiguravajuće kuće imaju visoke troškove i zastarele IT sisteme, što dovodi do visokih cena osiguranja za niskorizične vozače. Kao rezultat, osmislili su model kojim se polise određuju prema individualnim profilima rizika klijenata. Kompanija koristi veštačku inteligenciju, analizu podataka i matematičke modele da optimizuje procenu rizika, prvenstveno u oblasti auto-osiguranja, a sarađuje sa osiguravajućim društvima širom Evrope.

Finansijski rezultati i ekspanzija na nova tržišta

Ominimo trenutno posluje u četiri evropske države i planira širenje na još šest tržišta Evropske unije, kao i ulazak na tržište Sjedinjenih Američkih Država tokom sledeće godine. Kompanija zapošljava više od 100 ljudi, uglavnom softverskih inženjera i stručnjaka za nauku o podacima, sa timovima u Novom Sadu i Beogradu. Ima gotovo milion korisnika i ostvaruje godišnji obim poslovanja od preko 350 miliona dolara. Posluje profitabilno od osnivanja, što je retkost među startapima koji koriste rizični kapital.

Izjave rukovodstva i značaj za srpski ekosistem

Izvršni direktor Dušan Komar istakao je značaj ovog uspeha za domaći tehnološki sektor: „Ovo je važna prekretnica ne samo za Ominimo već i za čitav srpski startap ekosistem. Prvi jednorog iz jedne zemlje menja način na koji globalni investitori posmatraju to tržište.“ Osim toga, ulazak EBRD-a kao investitora dodatno potvrđuje poverenje međunarodnih finansijskih institucija u inovacije iz Srbije.

Širi kontekst i uticaj na industriju osiguranja

Ominimo jednorog signalizuje promene u načinu kako se tehnologija koristi u osiguranju širom Evrope. Korišćenje veštačke inteligencije i digitalnih modela omogućava preciznije određivanje rizika i može dovesti do nižih premija za krajnje korisnike. S druge strane, uspeh Ominima pokazuje da i kompanije iz Srbije mogu privući pažnju međunarodnog kapitala i konkurisati na globalnom tržištu inovacija.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Švajcarska narodna banka ostvarila dobit do 24 milijarde franaka zahvaljujući padu franka

Centralna banka najavila rezultate za drugi kvartal, porast portfelja akcija i devizni dobitak nadmašili gubitke zbog zlata

Objavljeno pre

53 minuta

,

jul 28, 2026

Objavio:

Švajcarska narodna banka ostvarila dobit do 24 milijarde franaka zahvaljujući padu franka – dobit Švajcarske narodne banke

Centralna banka najavila rezultate za drugi kvartal, porast portfelja akcija i devizni dobitak nadmašili gubitke zbog zlata

Švajcarska narodna banka (SNB) mogla bi u drugom kvartalu 2026. godine da ostvari dobit u rasponu od 19 do 24 milijarde franaka (20,4 do 25,7 milijardi evra), prema procenama analitičara investicione banke UBS. U prvom tromesečju SNB je zabeležila gubitak od oko 500 miliona franaka. Ipak, u narednom periodu očekuje se značajan oporavak, što potvrđuje da dobit Švajcarske narodne banke zavisi od promena na tržištu valuta i kapitala.

Dobit podstaknuta padom franka i rastom portfelja akcija

Najveći doprinos pozitivnim rezultatima dolazi od portfelja akcija SNB, čija je vrednost uvećana za oko 30 milijardi franaka, što predstavlja rast od približno 14 odsto. Kao rezultat, ukupna neto dobit centralne banke mogla bi premašiti očekivanja iz prvog kvartala. S druge strane, cena zlata pala je za više od 10 odsto tokom kvartala. To je smanjilo vrednost zlatnih rezervi SNB za oko 15 milijardi franaka, što je imalo negativan efekat na bilans banke.

Devizni dobitak i kamatni prihodi osnažili ukupni rezultat

Pozitivan efekat na bilans ostvario je i pad švajcarskog franka prema američkom dolaru. Taj trend je Švajcarskoj narodnoj banci doneo oko tri milijarde franaka deviznog dobitka. Osim toga, prihodi od kamata i dividendi doprineli su sa još oko četiri milijarde franaka ukupnoj dobiti. Portfelj dužničkih hartija od vrednosti imao je promenljiv učinak, jer su rast prinosa u Sjedinjenim Američkim Državama i pad kamatnih stopa u Francuskoj i Nemačkoj uglavnom neutralisali jedan drugi.

Objava rezultata i značaj za švajcarsku ekonomiju

SNB je najavila da će zvanične rezultate poslovanja za drugi kvartal 2026. godine objaviti 31. jula. Ovi rezultati pokazuju da je centralna banka sposobna da ostvaruje značajne profite čak i u uslovima volatilnosti na tržištu zlata i promena kursa franka. Pored toga, stabilnost portfelja akcija i diverzifikacija investicija ostaju ključni faktori za finansijsko zdravlje Švajcarske narodne banke. Kretanje dobiti SNB utiče na ekonomsku politiku zemlje, ali i na raspoloženje investitora i širu makroekonomsku sliku. Očekuje se da će objavljivanje rezultata dodatno uticati na procenu rizika i vrednost švajcarskog franka u drugoj polovini godine.

Pročitaj još

Domaće

Evrozona: 70% kompanija koristi veštačku inteligenciju, produktivnost još bez značajnijeg rasta

Prema istraživanju Evropske centralne banke, AI koriste uglavnom IT i R&D sektori, ali efekti na efikasnost i prihode ostaju ograničeni

Objavljeno pre

1 sat

,

jul 28, 2026

Objavio:

Evrozona: 70% kompanija koristi veštačku inteligenciju, produktivnost još bez značajnijeg rasta – veštačka inteligencija Evrozona

Prema istraživanju Evropske centralne banke, AI koriste uglavnom IT i R&D sektori, ali efekti na efikasnost i prihode ostaju ograničeni

Evropska centralna banka objavila je izveštaj koji pokazuje da oko 70% kompanija u Evrozoni koristi veštačku inteligenciju u poslovanju. Međutim, samo 7% tih firmi ocenjuje da je veštačka inteligencija značajno uključena u njihove poslovne procese, navodi ECB na svojoj veb stranici. Najaktivniji su sektori informacionih tehnologija i istraživanja i razvoja, dok građevinarstvo zaostaje po stepenu primene.

Najčešći motivi i prepreke uvođenja veštačke inteligencije

Glavni razlog koji kompanije navode za uvođenje veštačke inteligencije jeste unapređenje poslovnih procesa. Osim toga, AI se koristi za smanjenje troškova rada, podršku inovacijama i razvoj novih proizvoda i usluga. Ipak, najveća prepreka za šire korišćenje AI je nedostatak stručnog kadra, koji bi mogao da prenese znanje i iskustvo upotrebe ove tehnologije. Kao rezultat, firme ističu i izazove u vezi sa zaštitom podataka, etičkim dilemama i teškoćama integracije novih AI sistema sa postojećim informacionim okruženjem. Male kompanije češće navode da ne vide jasnu korist od uvođenja veštačke inteligencije ili da nemaju dovoljno informacija o njenoj primeni.

Veštačka inteligencija u Evrozoni: razlike među sektorima i zemljama

ECB ističe da primena veštačke inteligencije varira između država Evrozone. Najveću stopu usvajanja beleže Holandija, Finska i Austrija, gde više od 80% firmi koristi AI. S druge strane, u Italiji i Irskoj manje od 65% kompanija primenjuje ove tehnologije. U sektorima informacionih tehnologija i istraživanja i razvoja, čak i manje intenzivna upotreba veštačke inteligencije donosi veću produktivnost. Za razliku od toga, većina preduzeća u drugim sektorima još ne beleži rast produktivnosti kao direktan rezultat primene AI.

Efekti na zaposlenost i budući razvoj veštačke inteligencije

Istraživanje pokazuje da kompanije koje koriste veštačku inteligenciju u većem obimu očekuju brži rast prihoda i veća ulaganja u osnovna sredstva. Međutim, nema dokaza da primena AI automatski dovodi do smanjenja broja zaposlenih. Naprotiv, firme koje uvode veštačku inteligenciju češće predviđaju povećanje zaposlenosti. Prema zaključku Evropske centralne banke, za širu i efikasniju primenu AI u Evrozoni biće ključna ulaganja u obrazovanje i razvoj veština zaposlenih. Takođe, potrebni su unapređenja digitalne infrastrukture, bolji pristup finansiranju i jasnije informisanje kompanija o mogućnostima i izazovima koje donosi veštačka inteligencija.

Pročitaj još

Domaće

Srpske kompanije plaćaju 140 miliona evra zbog CBAM takse Evropske unije

CBAM obaveze pogađaju oko 1.000 izvoznika iz Srbije, najviše iz energetike, metala i cementa, uz procenjeni rast troškova do 161 milion evra do 2029.

Objavljeno pre

1 sat

,

jul 28, 2026

Objavio:

Srpske kompanije plaćaju 140 miliona evra zbog CBAM takse Evropske unije – CBAM taksa Evropske unije

CBAM obaveze pogađaju oko 1.000 izvoznika iz Srbije, najviše iz energetike, metala i cementa, uz procenjeni rast troškova do 161 milion evra do 2029.

CBAM taksa Evropske unije pogađa oko 1.000 kompanija iz Srbije koje izvoze na tržište EU, a ukupni efekat ove regulative procenjuje se na približno 140 miliona evra u 2026. godini. Prema analizi Ministarstva finansija, najveći uticaj CBAM mehanizma beleži se u sektorima električne energije, gvožđa i čelika, kao i u industriji cementa. Uvođenje CBAM obaveza znači da srpske firme sada moraju platiti dodatne takse na emisije CO2 ugrađene u svoje proizvode, što direktno utiče na njihovu konkurentnost.

CBAM taksa Evropske unije i njen uticaj na izvoz

CBAM taksa Evropske unije može predstavljati više od 50 odsto vrednosti proizvoda za pojedine izvoznike iz Srbije. Osim toga, očekuje se da ukupni trošak poraste do 161 milion evra do 2029. godine. U alternativnom scenariju, uz puno priznavanje domaće cene ugljenika, efekat bi mogao biti između 127 i 148 miliona evra godišnje. Radman Šelmić, savetnik predsednika Privredne komore Srbije za zelenu i cirkularnu ekonomiju, ističe da količina ugrađenih emisija postaje ključni faktor konkurentnosti proizvoda iz ovih sektora. „Emisije CO2 više nisu samo ekološka, već i monetarna kategorija, jer će uvoznici to plaćati“, navodi Šelmić. Kao rezultat, deo kompanija iz EU mogao bi tražiti alternativna rešenja i promeniti dobavljačke lance.

Sposobnost prilagođavanja i podrška domaćim kompanijama

Prema podacima Ministarstva finansija, direktni efekat CBAM takse u 2026. iznosi oko 0,16 odsto BDP-a Srbije. Međutim, analiza upozorava da šire makroekonomske posledice, poput mogućeg pada izvoza, investicija ili relokacije proizvodnje, mogu biti značajnije. Da bi domaće kompanije smanjile izloženost, Privredna komora Srbije pokreće besplatni savetodavni program podrške dekarbonizaciji. Odabrana mala i srednja preduzeća iz prerađivačkog sektora dobiće stručnu podršku, a deo njih i bespovratnu finansijsku pomoć, pod uslovom da investiraju isti iznos iz sopstvenih sredstava. Prijave za ovaj program otvorene su do kraja jula, a broj mesta je ograničen.

CBAM taksa Evropske unije kao izazov i prilika za investitore

Kao rezultat novih ekoloških standarda, strani investitori sve više uvažavaju mogućnost brzog prelaska na obnovljive izvore energije, korišćenje industrijskog otpada i razvoj cirkularne ekonomije. Kompanije iz EU koje posluju u Srbiji često imaju naprednije tehnologije, što im olakšava prilagođavanje CBAM regulativi. Dugoročno, usklađivanje sa evropskim propisima može doprineti očuvanju konkurentnosti srpskih firmi i olakšati zadržavanje mesta u dobavljačkim lancima EU. Takođe, identifikacija izvora emisija i unapređenje energetske efikasnosti pomažu kompanijama da umanje buduće troškove, ali i da iskoriste priliku za ostvarivanje ušteda i dodatnu vrednost proizvoda.

Pročitaj još

U Trendu