Nemačka kompanija menja planove o gašenju pogona u Srbiji, najavljuje nove projekte i procenjuje dalji razvoj sektora električnih vozila

Drekslmajer, nemački proizvođač kablovskih setova za automobilsku industriju, saopštio je da obustavlja ranije najavljeno otpuštanje 359 radnika u Zrenjaninu. Ova odluka dolazi nakon što su promenjene okolnosti na tržištu e-mobilnosti i povećana potražnja za komponentama za električna vozila, što direktno utiče na buduće poslovanje kompanije u Srbiji. Kompanija je ranije planirala da zaposleni koji su pristali da napuste firmu do kraja jula 2026. više ne budu deo kolektiva, ali je sada proces zaustavljen.

Rast potražnje za e-mobilnošću menja planove kompanije

Kako navodi Gvido Majnelt, šef operacija za Istočnu Evropu, Drekslmajer sada ponovo procenjuje buduće poslovanje za Srbiju u sektoru e-mobilnosti. „Vidimo veću potražnju u sektoru e-mobilnosti, zbog rastućih troškova klasičnih goriva i novih šema subvencija za električna vozila različitih evropskih zemalja“, izjavio je Majnelt. Kao rezultat promenjenih uslova na tržištu, kompanija je odlučila da suspenduje otpuštanja i razmotri mogućnost novih investicija u Srbiji.

Izjave rukovodstva i dalji koraci u Zrenjaninu

Prema rečima Tobijasa Afsalija, potpredsednika za globalne ljudske resurse, Drekslmajer ima posvećene i lojalne zaposlene u Srbiji. „Srećni smo što su novi projekti u fazi konačne odluke“, istakao je Afsali. On je dodao da će kompanija uvek nastojati da pronađe nove mogućnosti za pogon u Zrenjaninu. Ova izjava dolazi u trenutku kada su novi projekti u završnoj fazi odlučivanja i kada se očekuju konkretni koraci u narednim nedeljama.

Tržišni i industrijski kontekst za Zrenjanin i Srbiju

Krajem prošle godine Drekslmajer je najavio postepeno gašenje fabrike u Zrenjaninu i potpuno povlačenje iz Srbije tokom 2026. godine, kao rezultat pada obima proizvodnje u evropskoj automobilskoj industriji i nedostatka novih porudžbina. Međutim, poslednji trendovi pokazuju povećanje potražnje za delovima za električna vozila, što je podstaklo kompaniju da preispita svoje planove. Pored toga, rastuće cene klasičnih goriva i nove subvencije za električne automobile u Evropi dodatno su uticale na tržište. Uporedo sa tim, Drekslmajer procenjuje da bi dalji razvoj sektora e-mobilnosti mogao da donese nove projekte i investicije u Zrenjaninu. Kao rezultat, kompanija ostavlja otvorenu mogućnost za proširenje aktivnosti i očuvanje radnih mesta u Srbiji. Ova promena strategije može imati značajan uticaj na lokalnu privredu i zaposlenost, posebno u svetlu globalnih promena u automobilskoj industriji.

Trošak eksternog zapošljavanja raste zbog jaza u veštinama, dok 72% firmi globalno teško nalazi radnu snagu

Kompanije u Srbiji suočavaju se sa rastućim troškovima kada je u pitanju lov na talente, jer zamena eksternog radnika dostiže između 50% i 200% njegove godišnje plate, pokazuju podaci iz više globalnih istraživanja. Stopa nezaposlenosti u Srbiji u četvrtom kvartalu 2025. godine iznosila je 8,9%, objavio je Republički zavod za statistiku. Međutim, ključni izazov je sve veći jaz između veština koje poslodavci traže i onih koje kandidati nude.

Lov na talente postaje najskuplja menadžerska zabluda

Prema istraživanju kompanije ManpowerGroup za 2026. godinu, sprovedenom na 39.000 poslodavaca u 41 zemlji, čak 72% firmi prijavljuje teškoće u popunjavanju radnih mesta zbog nedostatka veština. Ovakva situacija dovodi do toga da strategija stalnog preotimanja zaposlenih od konkurencije podiže plate brže od rasta produktivnosti. Kao rezultat, profitne marže su pod pritiskom.

Finansijski efekti eksternog zapošljavanja

Podaci Gallupa ukazuju da trošak zamene zaposlenog, u zavisnosti od pozicije, može iznositi od 50% do 200% godišnje plate. U ukupni iznos ulaze regrutacija, izgubljena produktivnost i period prilagođavanja. Society for Human Resource Management (SHRM) procenjuje da prosečan trošak zamene radnika iznosi između šest i devet meseci njegove plate. Ovi iznosi su naročito visoki u slučaju menadžerskih i specijalističkih pozicija.

Unutrašnja mobilnost i razvoj veština

Izvršni direktori i HR lideri sve više pomeraju fokus sa eksternog tržišta rada na reorganizaciju unutar same organizacije. Sanja Jevđenijević iz HR Xcela ističe da uspešni sistemi napuštaju krute opise poslova i prelaze na model organizacije zasnovane na veštinama. Ona navodi da kompanije treba da mapiraju stvarne, modularne veštine i potencijale zaposlenih već prisutnih u sistemu. Prema istraživanju McKinsey, firme sa visokom stopom unutrašnje mobilnosti i ulaganjem u razvoj zaposlenih ostvaruju bolje finansijske rezultate i veću otpornost na poslovne cikluse.

Motivacija i lojalnost zaposlenih

Prema Gartnerovoj anketi iz 2024. godine, sprovedenoj na više od 3.300 zaposlenih, svaki treći zaposleni smatra da bi mogao imati veći uticaj na drugoj poziciji unutar svoje kompanije. Gartner navodi da mogućnost interne promene posla povećava verovatnoću da zaposleni ostane u kompaniji za oko 33%. Jevđenijević naglašava: „Najskuplji radnik je onaj kojeg u panici preplatite sa tržišta, a koji zatim provede šest meseci prilagođavajući se sistemu, uz stalan rizik da ode čim dobije bolju ponudu. S druge strane, najlojalniji kadar za nove projekte često već radi kod vas, samo njegove veštine nisu mapirane jer je zarobljen krutim opisom posla.“

Tri koraka za stabilizaciju sistema

HR Xcel izdvaja tri ključna koraka za prelazak na model unutrašnje mobilnosti: prvo, upravljanje organizacionom kulturom koja podstiče efikasnost i posvećenost zaposlenih; drugo, rušenje liderskih silosa kroz podsticanje razvoja i napredovanja ljudi u organizaciji; treće, ulaganje u stvarni razvoj i jasno postavljen sistem internog napredovanja. Kao rezultat, kompanije mogu brzo formirati timove za projekte koristeći unutrašnje resurse, čime se smanjuje potreba za skupim eksternim angažovanjima.

Budućnost poslovanja i ljudski kapital

Budućnost poslovanja u Srbiji zavisiće od sposobnosti lidera da organizacije pretvore u sisteme koji stvaraju i rotiraju veštine zasnovane na organizacionoj kulturi. Dobra organizaciona kultura predstavlja rešenje za očuvanje ljudskog kapitala i profitnih marži, posebno u vremenima izražene nestašice veština.

Ministarstvo finansija usvojilo ključne predloge za olakšice privredi, paušalci čekaju novi limit

Ministarstvo finansija objavilo je da poreske olakšice za zapošljavanje osoba sa invaliditetom ostaju na snazi nakon javne rasprave o poreskim zakonima. Odluka, koja je deo procesa usklađivanja sa propisima Evropske unije, rezultat je dogovora između privrede i NALED-a. Predlog za ukidanje poreskog kredita za startapi nije prihvaćen, dok se razgovori o povećanju limita za paušalno oporezivanje nastavljaju.

Poreske olakšice za zapošljavanje invalida ostaju prioritet

Prema izveštaju Ministarstva finansija, zadržavaju se poreske olakšice za poslodavce koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom i lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. Ove olakšice biće dodatno usklađene sa pravilima o državnoj pomoći iz Evropske unije. Takođe, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i radno osposobljavanje nastavljaju da koriste oslobođenje od poreza na dobit.

Kao rezultat, preduzetnici koji izgube pravo na paušalno oporezivanje moći će neposredno da pređu na režim lične zarade. Time se, prema navodima NALED-a, smanjuju administrativna opterećenja i troškovi prelaska.

Doniranje hrane i poreski tretman u fokusu

Jedan od značajnih iskoraka odnosi se na doniranje hrane pred istekom roka trajanja. Donacija hrane, pod propisanim uslovima, više se neće smatrati prometom uz naknadu za potrebe PDV-a. Poseban podzakonski akt dodatno će urediti dokumentaciju i evidenciju, što olakšava procedure za preduzeća koja žele da doniraju robu.

Startapi ostaju bez poreskog kredita

Među predlozima koji nisu prihvaćeni nalazi se zadržavanje poreskog kredita za ulaganja u startapi. Takođe, nije prihvaćena olakšica za ulaganje fizičkih lica u alternativne investicione fondove. Predlog za povećanje limita za paušalno oporezivanje sa šest na osam miliona dinara još uvek je u fazi razmatranja i biće predmet daljih razgovora između NALED-a i Ministarstva finansija.

Programska direktorka NALED-a Jelena Bojović istakla je da su „argumenti privrede i civilnog sektora prepoznati tokom procesa javne rasprave, što nas ohrabruje u pogledu daljeg razvoja regulatornog okvira“. Ona je naglasila važnost nastavka dijaloga kako bi se stvorio ambijent podsticajan za investicije i održiv ekonomski razvoj.

Javna rasprava o poreskim propisima sprovedena je u junu, a zakoni su i dalje u nacrtu. NALED najavljuje da će nastaviti da prati proces i da će raditi na unapređenju poreskog sistema u skladu sa evropskim standardima.