Pad cene brent nafte na najniži nivo u sedam dana usled smirivanja sukoba i rekordnih kineskih zaliha

Cena nafte pala je na najniži nivo u poslednjih sedam dana, jer su investitori reagovali na optimistične signale sa Bliskog istoka i rastuće kineske rezerve. Cena severnomorske brent nafte iznosila je oko 88 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta skliznula na približno 82 dolara po barelu.

Uticaj smirivanja sukoba na Bliskom istoku

Investitori su pozitivno ocenili izjavu predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa o „dobrim razgovorima“ sa Iranom, što je povećalo očekivanja o mogućem sporazumu. Sjedinjene Američke Države obustavile su vojne udare na Iran prošlog petka nakon skoro dve nedelje sukoba. Teheran je najavio privremenu obustavu vojnih odmazdi i započeo pregovore sa Omanom o bezbednosti plovidbe kroz Ormuski moreuz, što je ključna globalna ruta za transport nafte. Kao rezultat, tržište je reagovalo padom cena.

Kineske rezerve nafte i globalna ponuda

Dodatni pritisak na pad cena došao je nakon što je obnovljen izvoz sirove nafte preko terminala Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma (CPC) na ruskoj obali Crnog mora. Ovaj izvoz je ključan za kazahstansku naftu, čiji je plasman bio poremećen napadima bespilotnih letelica. U međuvremenu, jemenski Huti su tvrdili da su napali postrojenja kompanije Aramko u Saudijskoj Arabiji, ali te informacije nisu potvrđene. Evropska centralna banka (ECB) objavila je analizu prema kojoj su upravo kineske strateške zalihe sirove nafte ublažile globalne ekonomske posledice sukoba sa Iranom. Kina je povećala rezerve sa 92 dana uvoza u 2023. na 115 dana u prvoj polovini ove godine. Takođe, elektrifikacija saobraćaja i smanjena potrošnja u petrohemiji dodatno su ograničili rast cena.

Analiza ECB: Efekti na svetsko tržište nafte

Prema proceni ECB, rat sa Iranom doveo je do smanjenja globalne ponude za oko 14 miliona barela dnevno, što je približno 14 odsto svetske proizvodnje. Nasuprot tome, rat u Ukrajini je povukao oko milion barela dnevno, odnosno jedan odsto ponude. Ipak, oba sukoba izazvala su sličan rast cena energenata – cena nafte je početkom juna bila 29 odsto viša nego pre izbijanja rata sa Iranom, dok je rast nakon početka rata u Ukrajini iznosio oko 30 odsto. ECB ističe da su povećana proizvodnja nafte iz škriljaca u Sjedinjenim Državama, korišćenje strateških rezervi zapadnih zemalja i optimizam investitora o brzom rešenju sukoba dodatno obuzdali cene. Referentna cena brent nafte danas iznosi oko 90 dolara po barelu, što je pad u odnosu na više od 100 dolara prošle sedmice.

Neizvesnost i budući trendovi na tržištu energenata

Analitičari ECB upozoravaju da bi trajno ponovno otvaranje Ormuskog moreuza moglo izazvati dodatni pad cena energenata. Međutim, tržište ostaje nestabilno zbog mogućnosti ponovnog zatvaranja ove rute, što bi iscrpelo rezerve i povećalo rizik od rasta cena. Prema proceni, aktuelna situacija sa kineskim zalihama i smirivanjem tenzija imaće ključan uticaj na dalje kretanje cena nafte. Cena nafte ostaje pod uticajem globalnih geopolitičkih dešavanja, dok kineske rezerve i dalje predstavljaju stabilizujući faktor za svetsko tržište.

Tehnološki sektor čini 9,2 odsto BDP-a SAD, ali Evropa beleži sličan životni standard i viši očekivani životni vek

Evropska ekonomija često se percipira kao slabija u poređenju sa Sjedinjenim Američkim Državama, iako podaci o bruto domaćem proizvodu pokazuju suptilniju sliku. Prema analizi zasnovanoj na istraživanjima Paula Krugmana i Setha Ackermana, razlike između Evrope i SAD-a ne mogu se svesti isključivo na rast BDP-a po stanovniku.

Evropska ekonomija i Sjedinjene Države: poređenje životnog standarda

Ključni pokazatelji kao što su očekivani životni vek i ulaganja u zdravstvo upućuju na to da evropska ekonomija nipošto nije siromašnija od američke. Očekivani životni vek muškaraca u SAD-u iznosio je 76,5 godina tokom 2024. godine, dok je u uporedivim evropskim državama bio 80,5 godina. Kod žena je razlika još izraženija: 81,4 godine u SAD-u naspram 84,8 godina u Evropi. Iako Amerika izdvaja veći deo bruto domaćeg proizvoda za zdravstvo, to se ne odražava na duži životni vek. Osim toga, stopa ubistava u SAD-u tokom 2023. godine iznosila je 5,9 na 100.000 stanovnika, dok je u Francuskoj bila 1,3, a u Nemačkoj 0,9. Broj zatvorenika u Americi dostigao je 542 na 100.000 stanovnika, dok je u Francuskoj iznosio 130, a u Nemačkoj 69.

Tehnološki sektor kao pokretač američke ekonomske prednosti

S druge strane, rast bruto domaćeg proizvoda po stanovniku u Sjedinjenim Državama bio je značajniji od rasta u evrozoni kada se analizira period od 2000. godine. Međutim, relativni nivo BDP-a po stanovniku nije se smanjio u Evropi, već je čak povećan, što potvrđuje ekonomski paradoks. Tehnološki sektor čini 9,2 odsto američkog BDP-a, dok u Evropskoj uniji taj udeo iznosi 5,4 odsto. Ova razlika objašnjava gotovo polovinu razlike u rastu produktivnosti između SAD-a i Evropske unije. Produktivnost u američkom tehnološkom sektoru beleži brži rast, ali se ovaj rezultat delimično temelji na metodološkim korekcijama vrednosti tehnoloških proizvoda, što dodatno komplikuje poređenje.

Evropska ekonomija: ranjivost i konkurentnost

Iako je ekonomska snaga Sjedinjenih Država najizraženija u tehnološkoj oblasti, rast produktivnosti u ostalim sektorima je sličan u obe ekonomije. To znači da američka prednost nije ravnomerno raspoređena, već je koncentrisana u tehnološkom sektoru. Pored toga, metodologija merenja vrednosti i cena tehnoloških proizvoda dodatno doprinosi statističkoj prednosti SAD-a. U širem kontekstu, evropska ekonomija, iako ranjivija zbog strukturnih izazova i manjeg tehnološkog sektora, zadržava visok nivo životnog standarda. Analiza pokazuje da, iako Sjedinjene Države ostvaruju brži rast BDP-a, Evropa postiže sličan nivo blagostanja uz stabilniji društveni okvir i nižu stopu kriminala. Ovi podaci ukazuju na to da poređenje ekonomske snage mora uključiti više od samog rasta BDP-a, obuhvatajući i faktore kao što su zdravlje, bezbednost i ukupni kvalitet života.

Hrvatski konditorski gigant ostvario skoro deset puta veću dobit, prihodi porasli na 93,4 miliona evra uz minimalan rast troškova

Kraš, vodeća hrvatska prehrambena kompanija, ostvario je konsolidovanu neto dobit od 2,9 miliona evra u prvoj polovini 2026. godine. Ta cifra predstavlja gotovo deset puta veći rezultat u odnosu na isti period prošle godine. Kompanija je saopštila da su ukupni prihodi porasli za 3,8%, dostigavši 93,4 miliona evra. Istovremeno, rashodi su povećani za svega 0,2%, na ukupno 89,8 miliona evra. Ovakav balans prihoda i rashoda omogućio je snažan skok dobiti, ističe se u finansijskom izveštaju.

Prihodi i dobit Kraša u prvom polugodištu

Ključni razlog za rast dobiti Kraš u prvom polugodištu bila je stroga kontrola troškova. EBITDA (dobit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) iznosila je 7,6 miliona evra, što znači da je EBITDA marža dostigla 8,8%. Kao rezultat toga, kompanija je značajno poboljšala operativnu profitabilnost. Prošle godine dobit je iznosila svega 0,3 miliona evra, što naglašava izuzetan napredak u ovoj godini.

Strategija i investicije: kupovina kompleksa u Zaprešiću

Osim snažnih finansijskih rezultata, Kraš je tokom juna preduzeo važan strateški korak. Kompanija je kupila zemljište u Zaprešiću od španske kompanije Roka, površine oko 200.000 kvadratnih metara, sa postojećim industrijskim objektima. Iako još nije doneta odluka o eventualnom preseljenju dela proizvodnje, iz kompanije naglašavaju da ovaj potez otvara mogućnosti za dugoročno povećanje proizvodnih kapaciteta. Ova investicija može uticati na dodatni rast i diverzifikaciju poslovanja u narednim godinama.

Tržište i plasman proizvoda

Više od polovine ukupne proizvodnje Kraš plasira na hrvatsko tržište. Ostatak izvozi u zemlje regiona, zapadnu Evropu, Australiju, Kanadu, Sjedinjene Američke Države, kao i na pojedina tržišta Azije i Afrike. Kompanija trenutno ima tri fabrike u Zagrebu, jednu u Osijeku i jednu u Prijedoru, zapošljavajući ukupno skoro 2.000 radnika. Takva geografska rasprostranjenost omogućava stabilan plasman i otpornost na promene na pojedinačnim tržištima.

Implikacije rasta dobiti Kraš u prvom polugodištu

Rast dobiti Kraš u prvom polugodištu 2026. godine naglašava važnost efikasne kontrole troškova i pravovremenih strateških investicija. Ove promene doprinose jačanju pozicije kompanije na regionalnom i međunarodnom tržištu. Iako još nema odluke o preseljenju proizvodnje u novi kompleks, kompanija sada ima rezerve za budući rast kapaciteta. To je važno i za zaposlene, ali i za investitore koji prate stabilnost i potencijal za dalji razvoj.