Otkrivamo koje namirnice pomažu kosi da ostane jaka i elastična tokom letnjih meseci, prema savetu nutricionista.

Tokom letnjih meseci mnoge žene primećuju pojačano opadanje kose, što često nije samo posledica vremenskih promena, već i nedostatka ključnih nutrijenata. Nutricionistkinja Abhishree Goyal ističe da su najčešći razlozi manjak gvožđa, snižene vrednosti feritina i nedovoljno proteina u ishrani. Uz to, deficit vitamina D, B12, cinka i omega-3 masnih kiselina može dodatno pogoršati ovaj problem. Savremeni tempo života dovodi do preskakanja obroka i brzih dijeta, što može uzrokovati poremećaje u ciklusu rasta kose. “Nedostatak gvožđa i folne kiseline veoma često izaziva pojačano opadanje kose kod žena”, navodi dr Kiran Sethi, specijalista estetske medicine.

Stručnjaci preporučuju povećan unos namirnica bogatih gvožđem, kao što su spanać, crveno meso i mahunarke. Mlečni proizvodi, jaja i riba su odlični izvori proteina koji doprinose čvrstini i elastičnosti vlasi. Orašasti plodovi i semenke suncokreta obezbeđuju cink i zdrave masti. Losos i druge masne ribe bogate su omega-3 masnim kiselinama koje podstiču rast i smanjuju lomljenje kose, dok jaja obiluju vitaminima B12 i D, korisnim za obnovu vlasišta.

Međutim, samo kvalitetna ishrana nije dovoljna ako organizam nije dobro hidriran. Nutricionistkinja Abhishree Goyal upozorava: “Hronična dehidratacija može poremetiti ciklus rasta kose”. Zato je važno piti dovoljno vode i smanjiti unos kofeina tokom letnjih dana. Redovni obroci i izbegavanje brzih dijeta pomažu organizmu da održi ravnotežu i spreči dalje proređivanje kose.

Uvođenjem ovih navika možete značajno smanjiti sezonsko opadanje kose i vratiti joj prirodan sjaj. Stručnjaci poručuju da su male promene u svakodnevnom režimu ishrane i hidratacije dovoljne za vidljive rezultate.

Saša Bondarenko objašnjava koje navike u ishrani mogu povećati rizik od raka i daje praktične preporuke za žene

U poslednje vreme, izjava lekarke Saše Bondarenko, specijalistkinje za istraživanje raka, izazvala je veliku pažnju javnosti u Beogradu. Ona skreće pažnju ženama na svakodnevne prehrambene navike koje, prema njenom laboratorijskom iskustvu, mogu imati uticaj na povećanje rizika od razvoja raka. Iako se često diskutuje o specifičnoj „superhrani” i raznim dijetama, Bondarenko naglašava da nijedna pojedinačna namirnica nije direktni uzročnik bolesti, ali dugotrajne navike mogu imati ozbiljne posledice.

Prema njenim rečima, ljudi često previše pažnje posvećuju određenim namirnicama, zanemarujući širu sliku kao što su genetika, životni stil i okruženje. “Radila sam u laboratorijama za istraživanje raka gde sam proučavala šta se događa unutar ćelija na nivou DNK i znam šta govorim. Ne verujem u to da jedna namirnica stvara rak, ali se određene navike ponavljaju godinama i mogu povećati rizik”, ističe Bondarenko.

Najveći rizik, prema njenim saznanjima, predstavlja svakodnevna konzumacija prerađenog mesa – slanine, kobasica, viršli i drugih suhomesnatih proizvoda, uključujući dimljeno i sušeno meso. “Prerađeno meso klasifikovano je kao kancerogen Grupe 1. To znači da postoje snažni dokazi o povezanosti sa razvojem raka”, objašnjava. Takođe navodi da je unos samo 50 grama prerađenog mesa dnevno povezan sa oko 18 odsto većim rizikom od raka debelog creva.

Bondarenko ističe da pojedinačni izbori ne dovode odmah do bolesti, već da upravo ponavljane navike tokom godina čine najveći uticaj na zdravlje. Ženama savetuje da biraju što više svežih i raznovrsnih namirnica i da što više izbegavaju poluprerađene proizvode kao deo svakodnevne ishrane.

Ona naglašava i važnost informisanosti i kritičkog pristupa savetima o ishrani: “Ne postoji čarobna hrana koja nas štiti, ali postoje navike koje možemo promeniti”, kaže Bondarenko. Uz to, preporučuje redovne preventivne preglede i pažljivo praćenje signala koje telo šalje.

Zaključak stručnjaka iz oblasti onkologije je da je mnogo važnije razgovarati o celokupnim navikama u ishrani i načinu života, umesto da se fokusiramo na pojedinačne proizvode. Pravovremena informisanost i promene u svakodnevnim navikama mogu značajno doprineti smanjenju rizika od različitih bolesti.

Parfemi često postaju most između prošlosti i sadašnjosti, posebno kada nas podsete na drage osobe kojih više nema.

Većina žena dobro zna koliko mirisi mogu snažno da nas vrate u prošlost i probude duboke emocije, posebno kada izgubimo dragu osobu. Mirisi su neretko nevidljiva nit koja nas povezuje s nekim ko nam je bio važan, a za Margaux Anboubu, to je parfem koji je njen otac Imad obožavao. Nakon što je preminuo pre dve godine, ona ga, kako kaže, ne vidi više svuda oko sebe, ali ga stalno oseća kroz njegov omiljeni parfem poznate kompanije. Miris sa notama bergamota, kedra i lavande bio je njegov prepoznatljiv znak i deo lične rutine do poslednjih dana, iako je borba sa retkom bolešću promenila njegov život.

Danas je baš taj parfem jedan od najtraženijih u svetu, pa ga je Margaux gotovo nemoguće izbeći – često ga prepozna u prolazu, u prodavnici ili kod drugih ljudi. Svaki put kada ga oseti, kaže: “Svakog puta kada ga osetim, imam poriv da pozovem oca, pa se setim da to više nije moguće.” Ovaj osećaj nije redak, jer mirisi imaju izuzetnu moć da nas povežu sa sećanjima i emocijama.

Stručnjaci ističu da mirisi direktno utiču na deo mozga zadužen za pamćenje i emocije. Samo jedna kap parfema može izazvati talas uspomena ili čak fizičke reakcije, poput ubrzanog rada srca ili mučnine. Lauren Rooney iz vodeće kompanije za proizvodnju mirisa objašnjava: “Miris ima direktan put do limbičkog sistema u mozgu, što znači da može zaobići racionalno razmišljanje i odmah povezati sa osećanjima.” Zbog toga je moguće da naiđemo na poznati parfem i osetimo snažan povratak u vreme.

Mnoge žene potvrđuju da upravo mirisi imaju veliku ulogu u procesu žaljenja. Bilo da je reč o parfemu roditelja, partnera ili bliskog člana porodice, jedan mirisni trag može izazvati neočekivani nalet tuge ili radosti. Razumevanje ovog fenomena često pomaže u prevazilaženju gubitka, jer nam pomaže da osvestimo vezu između čula mirisa i emocija.

Na kraju, za mnoge žene parfem nije samo deo svakodnevice, već dragoceni most do prošlih trenutaka i ljudi koje su volele. Iako susreti sa poznatim mirisom mogu biti bolni, oni su istovremeno i dragoceni, jer omogućavaju podsvesni dijalog sa voljenima. Kao što Margaux kaže, svaki susret sa tim parfemom joj je težak, ali i dragocen. Mnoge žene iz takvih iskustava crpe snagu da kroz mirise sačuvaju uspomene, nastave dalje i sačuvaju deo voljenih osoba kroz ono što su oni voleli.