Invazivna vrsta bogomoljki iz Azije potiskuje domaće vrste, ali ne predstavlja opasnost za ljude.

Veliki broj građana poslednjih godina primećuje azijske bogomoljke u Srbiji, posebno na fasadama, prozorima i terasama u urbanim sredinama. Pojava ovih zelenih predatora izazvala je mnogo pitanja, a stručnjaci ističu da pojava nije slučajna. Prema rečima stručnjaka sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, azijske bogomoljke u Srbiji postale su česta pojava od 2019. godine.

Kako su se azijske bogomoljke u Srbiji proširile po gradovima

Ova invazivna vrsta, poznata kao Hierodula tenuidentata, stigla je na naše prostore migracijom iz mediteranskih regiona. Njihova prisutnost je posebno uočljiva u gradovima, gde se lakše prilagođavaju zbog specifične mikroklime i manjka prirodnih predatora. Kako ističe Dimitrije Radišić sa Prirodno-matematičkog fakulteta, gradovi funkcionišu kao poremećeni ekosistemi, što olakšava širenje invazivnih vrsta kao što su azijske bogomoljke.

Međutim, pojava ovih insekata izaziva pomešana osećanja kod stanovnika. Jedni su fascinirani, dok drugi osećaju nelagodu zbog njihovog prisustva u blizini domova. Ipak, prema Radišiću, razloga za zabrinutost nema, jer azijske bogomoljke u Srbiji nisu opasne za ljude.

Uticaj invazivne vrste na domaći ekosistem

Iako ne predstavljaju rizik za građane, stručnjaci upozoravaju na moguće posledice po lokalni ekosistem. Azijske bogomoljke su superiorne u odnosu na domaće vrste po veličini i reproduktivnom uspehu, što može ugroziti opstanak autohtonih populacija. Ova vrsta koristi kamuflažu i strpljenje kako bi ulovila druge insekte poput moljaca i zrikavaca, a poznata je i po kanibalizmu.

Radišić ističe: “Azijska bogomoljka je superiorna u odnosu na našu domaću vrstu, i njena prisutnost u velikom broju može negativno uticati na lokalne ekosisteme.” Zbog toga, povećana prisutnost ovih insekata treba da bude podsetnik na važnost očuvanja prirodne ravnoteže.

Šta građani treba da rade kada naiđu na bogomoljku

Na pitanje kako postupiti kada se azijske bogomoljke u Srbiji nađu na terasi ili prozoru, stručnjaci savetuju uzdržanost. “Nema potrebe da ih ubijate. Pojedinačne akcije građana neće značajno uticati na celokupnu populaciju, jer je ona već uspostavljena”, napominje Radišić.

Umesto toga, preporučuje se odgovorniji odnos prema prirodi i zaštita autohtonih vrsta kao najbolji način za dugoročnu stabilnost ekosistema. Klimatske promene i ljudski uticaj dodatno pojačavaju pritisak na prirodnu ravnotežu, pa je važno da građani budu svesni ovog problema.

Na kraju, iako su azijske bogomoljke u Srbiji postale svakodnevni prizor, važno je znati da ne predstavljaju opasnost za ljude. Njihova pojava ukazuje na promene u ekosistemu i potrebu za većom pažnjom prema zaštiti prirode.

Penzioneri Zlatiborskog okruga dobiće isplatu državne pomoći 14. septembra, a Pošta Srbije će istog dana dostaviti novac na adrese korisnika.

Isplata penzija 14. septembra najavljena je za penzionere Zlatiborskog okruga, a zvanične potvrde stigle su sa tribina održanih u Užicu i Požegi. Na ovim događajima, prema saopštenju, oko 500 korisnika penzija imalo je priliku da direktno razgovara sa predstavnicima Fonda PIO i Saveza penzionera Srbije.

Direktor Fonda PIO potvrdio spremnost za isplatu

Relja Ognjenović, direktor Fonda PIO, izjavio je da su sve pripreme završene i da penzioneri ne treba da brinu oko planirane isplate. “Penzije smo isplatili i koji dan ranije i sada je sve spremno za isplatu najveće državne pomoći, 14. septembra. U Fondu PIO smo sve spremno dočekali, tako da naši penzioneri ne treba da brinu, 14. septembra će imati novac na svojim računima, ali će istog dana i Pošta Srbije uručiti pomoć onima koji pomoć primaju na kućnu adresu”, naveo je Ognjenović.

Direktna komunikacija sa penzionerima i unapređenje položaja

Tribine su, prema rečima organizatora, omogućile brže rešavanje aktuelnih problema, ali i prikupljanje novih predloga za unapređenje ekonomskog položaja i društvene uključenosti penzionera. Ognjenović je napomenuo da Fond i država kontinuirano vode računa o penzionerima, navodeći primer rasta prosečne penzije u Užicu sa 25.700 dinara u 2012. godini na 62.000 dinara danas.

Reakcije i očekivanja organizatora

Predsednik SAPENS-a, prof. dr Andreja Savić, istakao je da ovakve tribine predstavljaju priliku da se čuju utisci korisnika o ekonomskim merama. On je izrazio zadovoljstvo što se serija ovakvih događaja nastavlja na teritoriji Zlatiborskog okruga. Pored toga, naglašeno je da se kroz ovakve susrete dodatno jača poverenje korisnika u institucije i omogućava efikasnije rešavanje pitanja od značaja za ovu populaciju.

Kako će isplata penzija 14. septembra funkcionisati

Prema saopštenju Fonda PIO, svi penzioneri mogu očekivati da će im novac biti dostupan 14. septembra na računima, dok će Pošta Srbije istog dana dostaviti pomoć onima koji primaju sredstva na kućnu adresu. Ova organizacija naglašava da je cilj ovakvih mera da se dodatno unapredi ekonomski položaj penzionera i omogući bolja komunikacija sa institucijama.

Zbog jugozapadnog vetra sa fenskim efektom, Zlatibor je jutros izmeren na 20 stepeni, što je više nego u Beogradu.

Jutros je na Zlatiboru zabeleženo najtoplije vreme u Srbiji, sa čak 20 stepeni, što ga stavlja ispred Beograda gde je temperatura iznosila 19 stepeni. Ovaj fenomen deo je šireg temperaturnog raspona u zemlji, gde su vrednosti varirale od 12 do 19 stepeni, ali je Zlatibor bio posebno istaknut zahvaljujući specifičnim atmosferskim uslovima.

Zašto je Zlatibor jutros najtopliji?

Prema saopštenju, na planinama zapadne Srbije trenutno duva jugozapadni vetar sa takozvanim fenskim efektom. Zbog toga dolazi do naglog zagrevanja vazduha i isušivanja, što je omogućilo da temperatura na Zlatiboru dostigne 20 stepeni. Ovaj efekat se često javlja u planinskim oblastima kada topli i suvi vetrovi prelaze preko vrhova, što dovodi do povećanja temperature na lokalnom nivou.

Pored Zlatibora, i na Kopaoniku je danas toplo, sa izmerenih 16 stepeni. U drugim delovima Srbije, posebno u kotlinama i dolinama, jutro je bilo hladnije. U Negotinu je zabeleženo samo 12 stepeni.

Raspodela temperatura širom zemlje

Dok je Zlatibor sa 20 stepeni prednjačio, u Požegi je izmereno 13 stepeni, a najhladnije je bilo u Sjenici gde je temperatura pala na 9 stepeni. Takođe, temperature su jutros bile povoljne u većem delu Srbije, ali su razlike značajne između planinskih predela i dolina.

Na jugoistoku zemlje danas se očekuje poslednji vreo dan sa temperaturama do 38 stepeni, dok će u Vojvodini biti znatno prijatnije, sa maksimalno 30 stepeni. Ove razlike nastaju zbog geografskih i klimatskih specifičnosti pojedinih regiona.

Najava promene vremena

Pred kraj dana i tokom noći očekuje se jača promena vremena. Zbog toga je preporučljivo pratiti najnovije prognoze i prilagoditi aktivnosti uslovima na terenu. Ovakve temperaturne oscilacije nisu neuobičajene za prelazni period godine kada vetrovi i fenski efekat mogu značajno uticati na lokalnu klimu.

Iako je Zlatibor danas bio najtopliji, ostaje da se vidi kako će promene vremena uticati na temperature širom zemlje u narednim danima.