Povećana želja za slatkim kod žena često ukazuje na stres, disbalans ishrane ili promene u nivou šećera.

Žene širom Srbije svakodnevno se suočavaju sa izazovom povećane želje za slatkišima. Stručnjaci ističu da žudnja za slatkim nije samo rezultat loše navike. Često, pojava pojačane potrebe za slatkišima signalizira promene u organizmu i može ukazivati na disbalans.

Žudnja za slatkišima: šta se dešava u telu žene

Pre svega, žudnja za slatkišima kod žena može biti posledica naglog pada nivoa šećera u krvi. Kada preskočite obrok ili konzumirate hranu bogatu prostim šećerima, nivo glukoze prvo brzo poraste, a zatim naglo opadne. Kao rezultat, mozak traži brzu energiju, zbog toga se često javi pojačana želja za slatkišima. Takođe, neuravnotežena ishrana i neredovni obroci mogu pogoršati ovaj problem.

Stres, san i pojačana potreba za slatkim

Osim toga, istraživanja pokazuju da stres i nedostatak sna direktno utiču na žudnju za slatkišima. S druge strane, tokom perioda stresa, telo proizvodi više hormona kortizola. To dovodi do pojačanog apetita i češće konzumacije visokokalorične hrane. Dr Ivana Petrović, specijalista endokrinologije, naglašava: „Zbog hroničnog stresa, mnoge žene češće posežu za slatkišima kako bi se osećale bolje.“ Ipak, takva navika obezbeđuje samo kratkotrajno olakšanje. U međuvremenu, nedostatak sna dodatno utiče na izbor hrane. Žene koje spavaju manje od sedam sati češće osećaju pojačanu želju za slatkim, jer umor povećava potrebu za brzim izvorima energije.

Kada žudnja za slatkišima postaje razlog za brigu

Ipak, važno je prepoznati kada žudnja za slatkišima prelazi u ozbiljan signal tela. Ako se pojačana želja javlja često i prati je umor ili promena raspoloženja, to može ukazivati na nutritivni disbalans ili problem sa regulacijom šećera u krvi. „Telo nam ponekad šalje jasne poruke o tome šta mu nedostaje. Umesto da svaki put posegnemo za čokoladom, trebalo bi da proverimo ishranu i navike“, izjavljuje dr Ivana Petrović. Na kraju, važno je razlikovati povremenu želju za slatkim od neodoljive potrebe koja traje danima.

Praktični saveti za žene koje žele da smanje potrebu za slatkišima

Da biste smanjili žudnju za slatkišima, birajte obroke bogate proteinima i vlaknima. Osim toga, redovni obroci održavaju stabilan nivo šećera u krvi i smanjuju potrebu za brzom energijom. Pre svega, fizička aktivnost i šetnja pomažu u kontroli stresa i nivoa šećera. Na taj način, žene mogu bolje razumeti signale tela i reagovati na pravi način. Takođe, tehnike relaksacije kao što su meditacija ili duboko disanje mogu biti od koristi. Konačno, ako žudnja za slatkišima traje duže vreme i utiče na zdravlje, obavezno se obratite lekaru. „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru. Samo stručno mišljenje može pomoći u otkrivanju pravog uzroka pojačane potrebe za slatkim“, naglašava dr Ivana Petrović.

Od davnina se veruje da svrab nosa najavljuje svađu, kijanje predskazuje goste, a zujanje u ušima određenu vest. Ali šta se zaista krije iza ovih verovanja?

„Svrbi me nos, neko će da me iznervira“, „svrbi me dlan – stiže novac“, „kijaš – neko te pominje“. Ovakve izreke čuli smo bezbroj puta, a mnogi ih i danas izgovaraju gotovo nesvesno.

Narodna verovanja deo su tradicije i prenose se generacijama, ali postavlja se pitanje – da li iza njih postoji neko stvarno objašnjenje ili su samo zanimljive priče koje su preživele vekove?

Odakle potiče verovanje da svrab nosa znači svađu?

U mnogim kulturama postoji verovanje da svrab nosa najavljuje neki događaj, a kod nas se najčešće povezuje sa raspravom ili susretom sa nekim ko bi mogao da nas iznervira.

Postoji i drugačija verzija ovog verovanja – da svrab nosa znači da će osoba popiti piće sa nekim ili da joj stiže neočekivan susret.

Ipak, ne postoje naučni dokazi koji povezuju svrab nosa sa svađom ili bilo kakvim budućim događajem.

Zašto nas onda nos svrbi?

Svrab nosa najčešće ima sasvim obična objašnjenja. Može biti posledica:

• suve kože,
• alergija,
• iritacije od prašine ili polena,
• prehlade,
• upotrebe određenih kozmetičkih proizvoda,
• promena temperature i vazduha.

Nos je veoma osetljiv organ jer je stalno izložen spoljašnjim uticajima, pa nije neobično da povremeno osetimo svrab ili peckanje.

Da li „babske priče“ ipak imaju neku vrednost?

Iako nisu naučno potvrđene, narodna verovanja često imaju zanimljivu ulogu u kulturi. Ona su nekada nastajala kao pokušaj ljudi da objasne pojave koje nisu razumeli ili da kroz simboliku prenesu životna iskustva.

Na primer, ljudi su vekovima posmatrali prirodu i svoje telo, pa su neke promene povezivali sa događajima koji bi usledili. Ponekad se desi da se neko verovanje „pogodi“, ali to ne znači da postoji stvarna uzročno-posledična veza.

Zašto im ljudi i dalje veruju?

Psiholozi objašnjavaju da ljudi prirodno traže obrasce i povezanost između događaja. Kada se desi da nas zasvrbi nos, a kasnije uđemo u raspravu, lakše ćemo zapamtiti taj slučaj nego sve one situacije kada se ništa nije dogodilo.

Zbog toga neka verovanja opstaju iako nemaju naučnu potvrdu.

Dakle, hoće li svađa zaista uslediti?

Najverovatnije ne zbog svraba nosa. Ako do svađe dođe, razlog će verovatnije biti u komunikaciji, raspoloženju ili okolnostima, a ne u nekom telesnom znaku.

Ipak, ako vas zasvrbi nos, nema razloga da ne nastavite da se šalite na račun starog verovanja – samo nemojte zbog toga unapred očekivati raspravu.

Jer ponekad najveća „moć“ narodnih priča nije u tome što predviđaju budućnost, već u tome što čuvaju male delove tradicije i svakodnevnog humora.

Preplanuli ten mnogima izgleda privlačno, ali stručnjaci upozoravaju da koža „pamti“ svako izlaganje UV zracima. Evo šta treba da znate pre nego što legnete pod lampu.

Želja za bronzanim tenom nije nova, ali je poslednjih godina sve više pažnje usmereno na posledice koje sunčanje u solarijumu može imati po zdravlje kože. Mnogi ga koriste pre leta kako bi „pripremili“ kožu za more ili tokom cele godine želeći preplanuli izgled.

Ipak, pitanje koje se često postavlja jeste – da li povremeni odlazak u solarijum zaista može da bude bezbedan?

Odgovor stručnjaka je da ne postoji potpuno bezbedno izlaganje veštačkom UV zračenju, jer upravo UV zraci izazivaju oštećenja kože koja se vremenom mogu nagomilavati.

Kako solarijum utiče na kožu?

Solarijumi koriste ultraljubičasto (UV) zračenje kako bi podstakli stvaranje melanina, pigmenta odgovornog za tamniju boju kože. Međutim, isti proces koji daje preplanuli izgled istovremeno predstavlja odbrambenu reakciju kože na oštećenje.

Redovno korišćenje solarijuma može dovesti do:

• ubrzanog starenja kože,
• pojave bora i gubitka elastičnosti,
• fleka i neujednačene pigmentacije,
• isušivanja kože,
• povećanog rizika od raka kože.

Posebno se upozorava na rizik od melanoma, najopasnijeg oblika raka kože.

„Samo nekoliko puta godišnje“ – da li je to bezazleno?

Mnogi smatraju da nekoliko odlazaka u solarijum godišnje ne može napraviti problem. Međutim, stručnjaci naglašavaju da ne postoji jasna granica ispod koje je UV zračenje potpuno bez rizika.

Rizik zavisi od više faktora:

• tipa kože,
• godina života,
• broja odlazaka u solarijum,
• dužine tretmana,
• porodične istorije oboljenja kože,
• ukupne izloženosti suncu tokom života.

Poseban oprez savetuje se osobama svetle puti, onima koje lako izgore na suncu, kao i osobama koje imaju veliki broj mladeža.

Da li solarijum „priprema kožu“ za more?

Jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi odlaze u solarijum jeste želja da pre letovanja dobiju osnovnu boju i spreče opekotine.

Međutim, blaga preplanulost ne predstavlja pravu zaštitu od sunca. Čak i ako koža potamni, ona i dalje može da bude oštećena UV zracima.

Mnogo bolja zaštita na odmoru su krema sa odgovarajućim zaštitnim faktorom, izbegavanje najjačeg sunca i korišćenje šešira i zaštitne odeće.

Postoje li osobe koje bi trebalo potpuno da izbegavaju solarijum?

Da. Solarijum se posebno ne preporučuje:

• osobama mlađim od 18 godina,
• osobama koje su ranije imale rak kože,
• osobama sa velikim brojem mladeža,
• onima koji uzimaju lekove koji povećavaju osetljivost kože na sunce,
• osobama koje imaju izrazito svetlu kožu sklonu opekotinama.

Postoje bezbednije alternative

Ako je cilj samo preplanuli izgled, danas postoje mnogo bezbednije opcije, poput samopotamnjivača, losiona i sprejeva za postizanje boje bez izlaganja UV zračenju.

Iako solarijum može brzo dati željeni estetski efekat, važno je imati na umu da zdrava koža nije ona koja je najtamnija, već ona koja je očuvana i zaštićena.

Zaključak: Lep ten traje kratko, posledice mogu trajati godinama

Povremeni odlazak u solarijum možda deluje kao mali rizik, ali svako izlaganje UV zracima ostavlja trag. Odluka je lična, ali je važno doneti je informisano i imati na umu da se posledice prekomernog izlaganja često ne vide odmah – već godinama kasnije.

Za zdrav i lep izgled kože najvažniji su zaštita, nega i odgovorne navike.