Saveti doktorke Radmile Šehić pomažu ženama da prepoznaju neispravno meso i zaštite zdravlje svoje porodice

Prilikom kupovine, mnoge žene se pitaju kako prepoznati neispravno meso u prodavnici. Upravo na to pitanje odgovara doktor Radmila Šehić, koja ističe da je pravilna provera mesa ključna za zdravlje porodice. Zbog toga, žene koje svakodnevno biraju namirnice treba da znaju osnovne pokazatelje svežine. Pre svega, boja je prvi znak na koji treba obratiti pažnju. Ako meso ima tamne ili sivkaste fleke, postoji mogućnost da nije sveže. S druge strane, prirodna boja bez mrlja ukazuje na dobar kvalitet.

Kako prepoznati neispravno meso u prodavnici

Osim boje, tekstura je još jedan važan pokazatelj. Takođe, doktor Šehić savetuje da prilikom otvaranja pakovanja obavezno proverite da li je površina lepljiva ili vlakna izgledaju razvučeno. Ako primetite ove promene, meso treba izbegavati. „Ako meso ima neobičnu teksturu ili je lepljivo na dodir, nemojte ga koristiti“, poručuje doktor Šehić.

Miris je dodatni signal koji ne treba zanemariti. Sveže meso nema jak ili neprijatan miris. Međutim, svaka neuobičajena nota može ukazivati na kvarenje. Zbog toga, ako osetite sumnjiv miris, bolje je ne kupovati takav proizvod. Pored toga, veoma je važno pravilno čuvati meso kod kuće. Odmah po povratku iz prodavnice stavite ga u frižider i pazite da ne stoji na sobnoj temperaturi duže od sat vremena.

Zašto je sigurnost mesa važna za žene

Na kraju, meso predstavlja važan izvor vitamina B12, koji podržava energiju i zdravlje nervnog sistema kod žena svih uzrasta. Međutim, bezbednost je na prvom mestu. Prateći ove savete, svaka žena može biti sigurna u kvalitet hrane koju sprema za porodicu. Osim toga, preporučuje se kupovina mesa kod proverenih prodavaca i izbegavanje proizvoda nepoznatog porekla. Takođe, pravilno čuvanje u frižideru produžava svežinu i smanjuje rizik od kvarenja. Na taj način, obezbeđujete zdrav i ukusan obrok za sve članove domaćinstva.

Poznati lekari otkrivaju kako biraju zdrave slatkiše i razbijaju mitove o šećeru i riziku od raka

Tri američka onkologa — dr Nathan Handley, dr Dillon Cason i dr Tingting Tan — otkrili su šta biraju kada im se javi želja za slatkim. Njihov izbor voća pokazuje da stručnjaci u oblasti onkologije vode računa o tome šta unose u organizam. Takođe, oni naglašavaju da je veza između šećera i raka često pogrešno shvaćena. Kada se u svakodnevnom životu pojavi potreba za slatkišima, ovi lekari biraju voće umesto industrijskih proizvoda. Pre svega, voće je prirodan izvor šećera i sadrži vlakna, vitamine i minerale. Kao rezultat, daje energiju, ali ne opterećuje telo praznim kalorijama.

Za čim američki onkolozi posežu kada im se jede slatko

Dr Handley ističe: „Kada poželim nešto slatko, najčešće pojedem jabuku ili bobičasto voće. To zadovoljava želju, ali pomaže i celokupnom zdravlju.“ S druge strane, povremeni kolač nije zabranjen, ali onkolozi upozoravaju na preterano konzumiranje zaslađenih napitaka i industrijskih slatkiša. Štaviše, gazirani sokovi i energetski napici sadrže značajne količine šećera koje brzo mogu doprineti povećanju telesne mase.

Kako šećer utiče na rizik od raka

U svakodnevnoj komunikaciji često se čuje tvrdnja da „šećer hrani tumor“. Međutim, onkolozi objašnjavaju da sve ćelije, uključujući maligne, koriste glukozu kao izvor energije. To ne znači da će kolač ubrzati rast tumora ili da će potpuno izbacivanje šećera zaustaviti bolest. „Nema dokaza da unos šećera direktno pogoršava rak. Ključ je u balansu i održavanju zdrave telesne mase“, kaže dr Handley. Pored toga, gojaznost, koja je često rezultat preteranog unosa dodatnog šećera, povećava rizik za najmanje 13 vrsta karcinoma, uključujući rak dojke kod žena posle menopauze. Na kraju, važno je obratiti pažnju na količinu šećera u napicima i industrijskoj hrani.

Praktični saveti za žene koje žele da smanje unos šećera

Onkolozi savetuju ženama da male promene mogu imati veliki efekat na zdravlje. Na primer, zamena zaslađenih napitaka običnom vodom ili biljnim čajem smanjuje dnevni unos šećera. Takođe, biranje svežeg voća umesto slatkiša zadovoljava potrebu za slatkim i donosi važne nutrijente. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da slobodni šećeri čine manje od 10 odsto ukupnog dnevnog kalorijskog unosa. Na kraju, dr Cason zaključuje: „Umerenost je najvažnija.“ Na taj način, žene mogu povremeno uživati u kolaču bez osećaja krivice i sačuvati zdravlje. Balansirana ishrana i redovna fizička aktivnost ostaju ključ za dobrobit svakog organizma.

Nikada u istoriji ljudi nisu imali toliko načina da budu povezani. Jedan klik dovoljan je da razgovaramo sa nekim na drugom kraju sveta, da podelimo fotografiju, pošaljemo poruku ili budemo deo ogromnih virtuelnih zajednica. Ipak, uprkos toj stalnoj povezanosti, sve više ljudi govori o osećaju praznine, udaljenosti i samoće.

Usamljenost je postala jedan od najvećih društvenih problema savremenog doba. Ona ne bira godine, pol ili društveni status. Može pogoditi mladu osobu koja svakodnevno komunicira preko telefona, ali i stariju osobu koja dane provodi bez pravog razgovora sa nekim bliskim.

Jedan od paradoksa modernog društva jeste to što imamo više kontakata nego ikada, ali često manje stvarnih odnosa. Društvene mreže omogućile su nam da budemo stalno prisutni jedni drugima, ali broj poruka i pratilaca ne znači nužno i osećaj bliskosti.

Mnogi ljudi danas vode ubrzan život. Posao, obaveze i svakodnevni stres ostavljaju sve manje vremena za iskrene razgovore i druženja. Ljudi se često sreću, ali nemaju dovoljno prostora da zaista podele svoje probleme, strahove i osećanja.

Poseban problem predstavlja usamljenost među mladima. Iako su odrasli uz tehnologiju i stalnu komunikaciju, mnogi mladi osećaju pritisak da se predstave boljim nego što se zaista osećaju. Fotografije srećnih trenutaka na internetu često skrivaju nesigurnost, anksioznost i osećaj da nisu dovoljno prihvaćeni.

Starije osobe predstavljaju još jednu grupu koja je posebno pogođena. Nakon odlaska u penziju, gubitka partnera ili udaljavanja porodice, mnogi ostaju sa osećajem da više nisu potrebni. Dani bez razgovora i društva mogu imati ozbiljan uticaj na njihovo fizičko i psihičko zdravlje.

Usamljenost nije isto što i biti sam. Neko može uživati u vremenu provedenom nasamo i osećati se ispunjeno, dok druga osoba može biti okružena ljudima, a ipak imati osećaj da je niko zaista ne razume. Pravi problem nastaje kada čoveku nedostaje osećaj pripadnosti i bliskosti.

Stručnjaci upozoravaju da dugotrajna usamljenost može uticati na raspoloženje, nivo stresa, kvalitet sna i opšte zdravlje. Zbog toga se sve više govori o važnosti stvaranja pravih odnosa, otvorenih razgovora i zajednica u kojima ljudi mogu da se osećaju prihvaćeno.

Rešenje možda nije u tome da budemo još više povezani putem tehnologije, već da ponovo naučimo da budemo prisutni jedni za druge. Kratak razgovor, iskreno pitanje „kako si?“ ili vreme provedeno sa nekim mogu imati veću vrednost od stotina virtuelnih kontakata.

U svetu koji nikada nije bio manji zahvaljujući tehnologiji, najveći izazov možda je ostao isti – pronaći nekoga sa kim možemo podeliti ono što zaista osećamo.

Jer najteža samoća nije kada nema ljudi oko nas. Najteža samoća je kada imamo osećaj da nas niko ne vidi.