Baka Olga svakodnevno je nosila sina Predraga na leđima kroz selo Mušići, pružajući mu podršku i ljubav do kraja života.

Olga Bošković iz sela Mušići kod Kosjerića gotovo 60 godina nosila je svog sina Predraga, koji je bolovao od cerebralne paralize, na leđima. Ova nesvakidašnja životna priča, poznata kao ispovest bake Olge koja je rasplakala Srbiju, svedoči o izuzetnoj snazi i posvećenosti majke prema detetu.

Prema njenim rečima, iako su godine stigle i ruke je često bole, nikada nije žalila zbog toga što je svakodnevno brinula o svom sinu. „Živim kako moram sad kad su stigle godine, nekada me ruke bole i ispadne mi tanjir. Jedna moja jetrva kaže, pa kako da te ne bole, čudo je da uopšte nakon svega imaš ruke na ramenima. Ali, meni za moje dete ništa nije bilo teško, još bih ga nosila da mi je poživeo“, ispričala je Olga.

Život u selu Mušići i svakodnevna borba

Ispovest bake Olge koja je rasplakala Srbiju otkriva detalje života u udaljenom i nepristupačnom selu. Predrag je od rođenja bolovao od cerebralne paralize. Uprkos tome, Olga se trudila da mu život bude što lepši i da ne zaostaje za svojim vršnjacima.

Štaviše, tokom četiri godine, svakog dana ga je nosila na rukama do škole, jer nije želela da ostane nepismen. „Nisam želela da mi bude nepismen, iako škola nije bila baš blizu, pune četiri godine ja sam njega na rukama nosila do škole. Bio je baš pametan i bistar. Svi su ga voleli, komšije i rodbina. Vodili su ga često kad je bil…“, navela je Olga, prisećajući se sina.

Sećanja na sina i podrška zajednice

Iako je Predrag preminuo pre nekoliko godina, Olga ga se seća sa osmehom na licu. Kako ističe, za svoje dete ništa nije bilo teško, a podrška koju je dobijala od sela i porodice bila je značajna. Na taj način, primer bake Olge postao je simbol majčinske ljubavi i požrtvovanosti.

Pored toga, ispovest bake Olge koja je rasplakala Srbiju pokazuje koliko je zajednica u selu Mušići bila složna i spremna da pomogne. Komšije i rodbina često su bili uz njih, a sećanja na Predraga ostala su živa među meštanima.

Na kraju, priča o Olgi Bošković potvrđuje da je majčina ljubav neprocenjiva i da su svakodnevni napori koje je podnosila ostavili dubok trag u srcima svih koji su je upoznali.

Poslednjih nedelja u Srbiji ponovo je aktivirana tema afričke kuge svinja usled pojave novih žarišta u nekoliko okruga.

Dok stočari vode borbu sa sprečavanjem širenja zaraze među životinjama, među građanima se opravdano nametnulo pitanje: da li je ovaj virus opasan po ljudsko zdravlje i šta se dešava ako konzumiramo meso zaražene svinje?

Evo ključnih odgovora na pitanja koja najviše brine domaće potrošače.

Da li je afrička kuga svinja opasna po ljude?

Kratak i jasan odgovor stručnjaka glasi: NE.

Virus afričke kuge svinja napada isključivo domaće i divlje svinje. Ljudi su potpuno neprijemčivi na ovaj virus — što znači da ljudski organizam ne može oboleti od ove infekcije, niti virus u ljudskom telu može da se razmnožava. Druge domaće i divlje životinje (goveda, ovce, psi, mačke) takođe su prirodno otporne.

Šta ako slučajno pojedemo meso zaraženo afričkom kugom?

Ako se desi da pojedete meso ili mesne prerađevine od svinje koja je bila zaražena afričkom kugom, neće vam se desiti ništa.

• Nema trovanja ni bolesti: Virus ne izaziva nikakve zdravstvene tegobe, stomačne infekcije niti dugoročne posledice kod ljudi.

• Nije zoonoza: Za razliku od nekih drugih bolesti koje prelaze sa životinja na ljude (poput trihineloze ili salmoneloze), afrička kuga svinja nije zoonoza.

Važna napomena: Iako zaraza nije opasna po ljudski digestivni trakt, zvanične mere nalazu da se zaražene životinje eutanaziraju i ne puštaju u redovan promet hranom. To se ne radi zbog zaštite zdravlja ljudi, već ekskluzivno radi sprečavanja širenja virusa na druge zdrave svinje.

Da li termička obrada uništava virus?

DA — visoka temperatura pouzdano uništava virus.

• Termička obrada (kuvanje i pečenje): Virus afričke kuge svinja gubi aktivnost i biva potpuno uništen izlaganjem temperaturi od 70 °C u trajanju od najmanje 30 minuta (ili višim temperaturama pri standardnom pečenju i kuvanju).

• Otpornost van termičke obrade: U sirovom, zaleđenom ili nedovoljno obrađenom mesu (poput nekih dimljenih i sušenih prerađevina), virus može opstati mesecima, pa čak i godinama.

Upravo je otpornost sirovog virusa u otpadcima hrane glavni razlog zašto se ostaci hrane ne smeju davati svinjama. Ako čovek pojede zaraženo meso i pomije ili pomije od ostataka hrane baci tamo gde ih svinje mogu pojesti, zaraza se širi na zdrav fond životinja.

Simptomi kod obolelih svinja

Afrička kuga svinja je izuzetno zarazna virusna bolest koja pogađa domaće i divlje svinje. Simptomi uključuju visoku temperaturu, gubitak apetita, malaksalost, otežano kretanje i crvenilo kože, a bolest najčešće završava uginućem zaraženih životinja.

Svake godine u maju na hiljade mladih i radno sposobnih ljudi iz Srbije nasedne na isto. Vešto upakovana laž o lakoj i brzoj zaradi na primorju.

Budu privučeni obećanjima. Od astronomskih dnevnica, besplatnog smeštaju tik uz obalu, pa do tri obroka dnevno: Tako privučeni mladi masovno pakuju kofere. Kreću ka hrvatskom i crnogorskom primorju. Nesvesno ulaze u razrađenu mašineriju moderne eksploatacije. Po dolasku shvataju da ono što ih tamo dočeka nema nikakve veze sa letovanjem i zaradom. Surova realnost rada od 14 sati dnevno. Ali bez ijednog slobodnog dana, spavanje u pretrpanim vlažnim podrumima i konstantne pretnje otkazom. Tu je i strah od deportacije koja uz sve ovo postaje njihova svakodnevica.

Šema fantomskih ugostitelja i beg bez dinara u džepu

Najcrnji scenario redovno nastupa na samom kraju sezone. Tada takozvani „fantomski“ ugostitelji uskrate poslednje dve plate pod izgovorom da inspekcija kruži oko lokala ili da „posao nije išao kako je planirano“. Radnici koji su tri meseca izgarali na zvezdanim temperaturama bivaju primorani da se u domovinu vrate sa pozajmljenim novcem za autobusku kartu. Budući da su radili na crno i bez ugovora, ostaju bez ikakve pravne mogućnosti da pošteno zarađeni novac ikada vide.

Dok se u medijima nižu bolne ispovesti prevarenih devojaka i momaka iz Srbije koji su ostali bez dinara i zdravlja na jadranskim plažama, u samom srcu Srbije tiho se odvija potpuno fascinantan i naizgled apsurdan preokret. Dok naši ljudi rizikuju sve tražeći hleb preko reke, hiljade obrazovanih stranaca i stručnjaka iz metropola poput Londona, Berlina i Pariza pakuju svoje živote i trajno se doseljavaju u Beograd.

Beren Sutton-Cleaver

Iluzija zapadnog sna i beogradski balans slobode

Za razliku od naših radnika koji na primorju traže finansijski spas a nalaze poniženje, zapadni frilenseri i digitalni nomadi u Srbiji pronalaze nešto što je u njihovim rodnim gradovima postalo nedostižan luksuz. Potpunu ličnu i finansijsku slobodu. Sa platama zarađenim na zapadnom tržištu, oni ovde uživaju u visokom standardu, vrhunskom ugostiteljstvu i bezbednosti. Tako dokazuju da kvalitet života i lični mir više ne stanuju na zapadu, već na mestu sa kog naši ljudi masovno beže.

Hladna matematika: Mračna računica sezone na moru

Kada se podvuče crta i napravi hladna računica, mit o velikoj sezonskoj zaradi na moru potpuno se raspada u prašini realnih troškova. Kada se od potencijalne letnje zarade oduzmu vanredni troškovi života na skupim turističkim lokacijama, lekovi za fizičku iscrpljenost i ogroman rizik da poslodavac pobegne sa novcem, jasno je da rad u tranzitu donosi samo iluziju napretka. Matematika stabilnog angažmana u domovini, uz punu pravnu sigurnost, plaćene doprinose i sačuvano zdravlje, iz meseca u mesec pokazuje se kao daleko pametniji izbor od jurcanja za kratkoročnim i rizičnim primorskim snom koji se prečesto završava kao košmar.

Uporedni pregled: Rad u tranzitu vs. Rad kod kuće