Kompanije kao Coca-Cola i PepsiCo osporavaju propise, dok ultra-prerađena hrana čini do polovine ishrane u SAD, Velikoj Britaniji i Australiji

Prehrambena industrija podnela je ukupno 235 tužbi protiv zdravstvenih politika usmerenih na smanjenje potrošnje ultra-prerađene hrane u periodu od 2010. do 2025. godine, prema međunarodnoj istrazi. Fokus_keyphrase ‘prehrambena industrija’ jasno se vidi u ovom trendu, gde su najaktivnije kompanije upravo iz ovog sektora. Najveći broj sporova zabeležen je u Meksiku, Kolumbiji, Brazilu, Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji.

Kompanije osporavaju restriktivne propise

U tri četvrtine slučajeva, tužbe su pokrenule kompanije iz grupe ultra-prerađene hrane ili njihova industrijska udruženja. Među njima su Coca-Cola, PepsiCo, Mondelez, Kellogg’s, Danone, Ferrero, Xignux i Heartland Food Products Group. Od svih identifikovanih tužilaca, čak 38% čini osam najvećih matičnih korporacija. Ove kompanije ističu da žele da pomognu potrošačima da donose informisane odluke, ali istovremeno preduzimaju pravne korake da ospore ili odlože uvođenje novih propisa.

Ultra-prerađena hrana, koja se proizvodi industrijski i sadrži sastojke neuobičajene za domaćinstva, povezuje se sa zdravstvenim problemima kao što su gojaznost, dijabetes tipa 2, bolesti srca i mentalno zdravlje. U nekim državama, uključujući Veliku Britaniju, Sjedinjene Američke Države i Australiju, ovi proizvodi čine i do polovine prosečne ishrane stanovništva. Kao rezultat, vlade uvode mere poput upozorenja na ambalaži, ograničenja reklamiranja i poreza na proizvode sa visokim sadržajem šećera, masti i soli.

Uticaj sudskih procesa na javno zdravlje

Iako su kompanije izgubile oko tri četvrtine završenih sporova, desetinama slučajeva odlaganje je omogućilo produžetak primene novih zdravstvenih politika za nekoliko godina. Time su vlade i zdravstvene institucije bile izložene visokim troškovima i administrativnim preprekama. Pored toga, stručnjaci ukazuju da takve tužbe produbljuju globalnu krizu javnog zdravlja i povećavaju troškove za države.

U praksi, ultra-prerađena hrana ostaje dominantna na tržištu. Kompanije koriste pravne i komunikacione strategije kako bi zaštitile svoju poziciju i profit, dok istovremeno javno promovišu odgovornost i podršku zdravijim izborima. Uporedo sa tim, posledice se ogledaju u produženoj izloženosti stanovništva proizvodima koji utiču na zdravlje i javne finansije.

Globalni trendovi i domaći izazovi

Tržište ultra-prerađene hrane raste širom sveta, dok države traže efikasne regulatorne modele kako bi balansirale interese industrije i zaštitu javnog zdravlja. Prehrambena industrija ostaje snažan ekonomski akter, sa sposobnošću da utiče na formulaciju i implementaciju propisa putem sudskih i lobističkih aktivnosti. Kao rezultat, odnos snaga između prehrambenih kompanija i javnih politika ostaje ključan faktor u oblikovanju zdravstvenih trendova i potrošačkih navika.

Kreditna linija podržava energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, uz EU grant od 10% po kreditu

UniCredit Bank Srbija, u saradnji sa KfW i Evropskom unijom, lansirala je kreditnu liniju od 43 miliona evra za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije u Srbiji. Program omogućava malim, srednjim i većim preduzećima do 1.000 zaposlenih, kao i delovima javnog sektora, da dobiju povoljno finansiranje za zelene investicije. Kroz ovu inicijativu, korisnici ostvaruju i bespovratni grant Evropske unije od 10% iznosa svakog kredita, što dodatno podstiče ulaganja.

Kreditna linija za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije

Kreditna linija, deo projekta „Low Carbon Energy Facility“, finansira se iz kredita KfW banke u iznosu od 43 miliona evra i iz bespovratnih sredstava Evropske unije od 4,3 miliona evra. Program je namenjen ulaganju u mere energetske efikasnosti, instalaciju solarnih panela, prelazak na niskougljenične izvore kao što su biomasa i biogas, kao i druge projekte koji doprinose smanjenju potrošnje energije i emisije ugljen-dioksida. Maksimalno finansiranje iznosi do 1 milion evra po korisniku, dok uz posebno odobrenje KfW-a, ovaj iznos može dostići i do 3 miliona evra po klijentu.

Podrška za 300 preduzeća do 2028. godine

Program se sprovodi od 2025. do 2028. godine i očekuje se da će podržati oko 300 preduzeća. Na osnovu prethodnih iskustava, procenjuje se da će ova kreditna linija doprineti smanjenju potrošnje energije za 34.000 megavat-sati godišnje i smanjenju emisije ugljen-dioksida za približno 24.000 tona godišnje. Pored toga, ovakva podrška omogućava srpskoj privredi da postane konkurentnija i otpornija na buduće energetske izazove.

Izjave partnera i značaj projekta

„Evropa danas prolazi kroz duboku energetsku i tehnološku transformaciju. Verujemo da je važno da privreda Srbije bude njen aktivan deo, a ne njen posmatrač. Kompanije koje danas ulažu u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije ne rešavaju samo pitanje troškova, već grade održive poslovne modele koji će sutra određivati tržišne lidere. Zato ovu inicijativu vidimo mnogo šire od kreditne linije – kao investiciju u konkurentnost srpske privrede i njenu sposobnost da odgovori na izazove budućnosti“, izjavio je Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Bank.

Regionalni program energetske efikasnosti (REEP)

Projekat „Low Carbon Energy Facility“ deo je Regionalnog programa energetske efikasnosti za Zapadni Balkan (REEP) koji od 2013. godine podržava ulaganja u zelenu energiju širom regiona. REEP objedinjuje finansiranje međunarodnih finansijskih institucija i bespovratna sredstva Evropske unije, pružajući tehničku i finansijsku podršku kompanijama i institucijama. Do sada je kroz REEP realizovano projekata u vrednosti od jedne milijarde evra za region Zapadnog Balkana. Na taj način, ovaj program podstiče dugoročan i održiv razvoj, uz prevazilaženje tržišnih barijera u sektoru energetike.

Nemački proizvođač automobila fokusira resurse na štednju i razvoj električnih vozila, dok smanjuje troškove marketinških događaja

BMW, nemački proizvođač automobila, objavio je da ove godine neće učestvovati na sajmu automobila u Parizu 2026. godine. Odluka da BMW menja strategiju i preskače sajam automobila u Parizu dolazi kao deo nove politike štednje i usmeravanja resursa, saopštila je kompanija. Ključni razlog za izostanak sa jednog od najvažnijih globalnih sajmova automobila jeste promena prioriteta, dok se kompanija fokusira na fiskalnu disciplinu i ubrzani razvoj električnih vozila.

Promena prioriteta i novi pravac kompanije BMW

Novi izvršni direktor, Milan Nedeljković, koji je preuzeo funkciju u maju 2026. godine, pokrenuo je program štednje sa ciljem da poboljša profitabilnost kompanije. Istovremeno, BMW ulaže milijarde evra u razvoj nove generacije električnih automobila kroz platformu „Nova klasa“ (Neue Klasse). Povlačenje sa sajma automobila u Parizu 2026. godine predstavlja značajnu promenu, jer je BMW godinama koristio ovaj događaj za premijere novih modela.

Tržišni kontekst i uticaj na industriju

Odluka BMW-a da preskoči sajam automobila u Parizu odražava šire promene u automobilskoj industriji. Globalni sajmovi automobila poslednjih godina gube na značaju, jer proizvođači sve češće biraju digitalne prezentacije i ciljana dešavanja za predstavljanje novih modela. Kao rezultat, troškovi prisustva na velikim manifestacijama više ne opravdavaju očekivane koristi za kompanije koje nastoje da optimizuju budžete. Osim toga, konkurencija iz Kine i povećani troškovi usled globalnih ekonomskih pritisaka dodatno podstiču kompanije na racionalizaciju marketinških aktivnosti.

Izjave i implikacije odluke BMW-a

BMW je zvanično saopštio da će kompanija ubuduće birati samo određene sajmove automobila, u skladu sa novim korporativnim ciljevima. „Promena prioriteta vodi nas ka selektivnijem pristupu kada su u pitanju globalni automobilski događaji“, navedeno je u saopštenju kompanije. Na ovogodišnjem sajmu automobila u Parizu, koji se održava 12. oktobra, učestvovaće Mercedes-Benc, Volvo Cars, Stelantis, Reno, kao i kineski proizvođači BYD, Lipmotor i Gili.

Širi kontekst i značaj za sektor

Povlačenje BMW-a sa sajma automobila u Parizu 2026. godine ukazuje na nastavak trenda u kojem tradicionalni načini promocije ustupaju mesto digitalnim kanalima i događajima namenjenim odabranim ciljnim grupama. Ova promena strategije omogućava kompanijama poput BMW-a da sredstva preusmere u razvoj inovacija, posebno električnih vozila, čime se održava konkurentnost na tržištu koje se brzo menja. S druge strane, prisustvo velikih evropskih i kineskih proizvođača na sajmu potvrđuje da globalna automobilska industrija ostaje dinamična i podložna transformacijama, prateći promene u potrošačkim navikama i tehnološkim inovacijama.