Na Beogradskoj berzi do kraja godine očekuje se izdavanje korporativnih obveznica, dok je prvi veliki IPO planiran za sledeću godinu

Srpsko tržište kapitala ulazi u novu fazu razvoja, jer nekoliko kompanija planira da do kraja godine izda korporativne obveznice. Prvi veliki IPO na Beogradskoj berzi očekuje se tokom naredne godine, najavio je izvršni direktor berze Lazo Ostojić na konferenciji „Kapital u pokretu”. Ovakvi potezi ukazuju na promenu pristupa finansiranju rasta domaćih kompanija, koje se sve više oslanjaju na tržište kapitala umesto tradicionalnih bankarskih kredita.

Trenutna makroekonomska situacija u Srbiji dovela je do toga da kompanije, suočene sa ograničenjima bankarskog sektora, sve češće razmatraju alternativne izvore finansiranja. “Kada je u pitanju IPO, mislim da će realizacija biti sledeće godine. Privatne kompanije sa kojima sam razgovarao se uveliko pripremaju, a očekujem i neku državnu kompaniju,” izjavio je Lazo Ostojić. Ostojić je naglasio da je izdavanje prvih korporativnih i zelenih obveznica pozitivan signal za ostale kompanije koje razmišljaju o izlasku na berzu. Prema njegovim rečima, domaćim firmama nedostaje informisanost o prednostima berzanskog finansiranja, što usporava širenje ovog vida prikupljanja kapitala.

Korporativne obveznice i IPO kao pokretači rasta

Prvi primer moderne inicijalne javne ponude u Srbiji dogodio se 2018. godine, kada je kompanija Fintel Energija sprovela IPO na Beogradskoj berzi. Emitovala je 1,5 miliona novih akcija po nominali od 500 dinara, čime je prikupila preko 6,3 miliona evra za investicije u vetroparkove. Akcije su uvrštene na Prime listing, najkvalitetniji segment srpskog tržišta kapitala. Ovaj događaj pokazao je da postoji interesovanje i potencijal za razvoj tržišta kapitala kroz izdavanje obveznica i IPO.

S druge strane, trenutni nivo likvidnosti na Beogradskoj berzi i dalje je ispod regionalnih i evropskih standarda. Krajem 2025. i početkom 2026. godine na berzi je bilo kotirano oko 247–248 emisija akcija, ali manje od 100 kompanija trguje češće od jednom nedeljno. U segmentu Prime akcije redovno se trguje sa 10–20 emisija, dok najveći deo prometa ostvaruju nekoliko vodećih kompanija, poput Aerodroma Nikola Tesla i Dunav osiguranja. Tipičan dnevni promet akcija iznosi između 25.000 i 150.000 evra, a samo povremeno prelazi 1,3 miliona evra prilikom većih blok transakcija ili prometa državnim obveznicama.

Regulatorni okvir i evropska usklađenost

Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Marko Janković ističe da je poverenje investitora ključno za dugoročni razvoj. “Mnogo toga što je urađeno imalo je za cilj da se napravi jedna infrastruktura poverenja, odnosno regulatorni okvir koji omogućava sigurnost svih učesnika,” rekao je Janković. On je dodao da je domaći regulatorni okvir gotovo u potpunosti usklađen sa evropskim direktivama, a finalnu potvrdu aktuelnih propisa očekuje se od Evropske komisije.

Janković je naglasio da su institucije tržišta kapitala u Srbiji dovoljno razvijene da nadziru sve transakcije i proizvode koji se nude na tržištu. “Naše tržište kapitala je konačno sazrelo, u smislu da svi shvataju da neki proizvodi o kojima se maštalo decenijama, poput IPO i investicionih fondova, nisu više imaginarni, već praktični oblici ulaganja,” zaključio je Janković.

Poređenja radi, Zagrebačka berza beleži znatno veći dnevni promet, oko 1,5 miliona evra za akcije i 4–5 miliona evra ukupno, dok je na Ljubljanskoj berzi dnevni promet oko 3,7 miliona evra. Beogradska berza je još uvek dva do tri puta manja po prometu od regionalnih berzi. Ipak, očekuje se da će najavljeno izdavanje obveznica i prvi veći IPO doprineti povećanju likvidnosti i privlačenju novih investitora na srpsko tržište kapitala.

Banka sa 89 filijala i više od 1.300 zaposlenih jača prisustvo ulaganjem u moderan prostor i digitalna rešenja

Erste Banka a.d. Novi Sad otvorila je novu poslovnu zgradu na adresi Industrijska 3j u Novom Sadu, čime je počela novo poglavlje poslovanja u ovom gradu. Nova filijala u okviru poslovnog kompleksa dostupna je klijentima od početka jula. Ovaj potez predstavlja deo dugoročnog opredeljenja banke da nastavi rast zajedno sa gotovo 500.000 klijenata i partnera širom Srbije.

Rast mreže i podrška zajednici

Oslanjajući se na tradiciju Novosadske banke, Erste Banka je od 2005. godine izgradila mrežu od 89 filijala u oko 50 gradova. Banka zapošljava više od 1.300 ljudi i pruža usluge građanima i kompanijama. Tokom godina, banka je investirala u inicijative iz oblasti socijalnog bankarstva, podržavajući stotine preduzetničkih projekata i organizacija civilnog društva. Pored toga, sprovedeni su brojni programi za finansijsku pismenost i razvoj lokalnih zajednica, što je doprinelo jačanju poverenja i društvene odgovornosti.

Inovacije i održivost kroz novu zgradu

Nova poslovna zgrada projektovana je prema savremenim standardima energetske efikasnosti i održive gradnje. To omogućava unapređeno korisničko iskustvo, ali i veću dostupnost savetodavnih i digitalnih usluga. Kao rezultat, banka nastoji da obezbedi bankarstvo koje je jednostavnije i bliže potrebama klijenata.

Izjave rukovodstva i uticaj na razvoj

“Nova poslovna zgrada u Novom Sadu za nas predstavlja mnogo više od novog radnog prostora. Ona simbolizuje poverenje koje godinama gradimo sa našim klijentima i zajednicom, kao i našu ambiciju da nastavimo da se razvijamo na način koji spaja stabilnost, inovacije i odgovorno poslovanje. Naše vrednosti ostaju iste – da budemo pouzdan partner građanima i privredi i da zajedno sa njima stvaramo nove prilike za rast i razvoj”, izjavila je Jasna Terzić, predsednica Izvršnog odbora banke.Osim toga, otvaranje novog prostora pokazuje da svaka nova faza poslovanja ima smisla samo ako doprinosi zajednici. Uporedo sa tim, ulaganje u infrastrukturu i tehnologije potvrđuje strateški fokus na održivom razvoju.

Pozicija na tržištu i perspektive

Erste Banka Srbija nastavlja da investira u nove tehnologije i kvalitetnije okruženje za zaposlene i klijente. To je posebno važno jer jača konkurenciju na bankarskom tržištu i podstiče razvoj digitalnog bankarstva. Na taj način, banka ostaje usmerena na poverenje, odgovornost i inovacije kroz dugoročno partnerstvo sa građanima i privredom.

Kompanije su kroz inicijative za održivost u 2025. godini unapredile efikasnost i podržale zajednice sa preko 200.000 evra

Coca-Cola HBC Srbija i Bambi ostvarili su značajan napredak u održivom poslovanju za 2025. godinu, prema najnovijem izveštaju kompanija. Ključna tema izveštaja je smanjenje emisija CO₂ do 75 odsto i investicija od 35,2 miliona evra, dok su istovremeno podržali zajednice i unapredili efikasnost resursa. Rezultati su deo širih ciljeva programa Mission 2025, koji je usklađen sa strategijom održivosti Coca-Cola HBC Grupe.

Tokom 2025. godine, kompanije su smanjile direktne emisije CO₂ iz Scope 1 i Scope 2 za više od 75 odsto (Coca-Cola HBC Srbija) i gotovo 55 odsto (Bambi) u poređenju sa baznom 2019. godinom. Osim toga, Coca-Cola HBC Srbija investirala je 35,2 miliona evra u razvoj poslovanja, proizvodnih kapaciteta i unapređenje operacija. Ove investicije doprinele su napretku ka lancu vrednosti sa nižim emisijama, što je prepoznato kao jedan od prioriteta kompanije.

Smanjenje potrošnje vode i inovacije u ambalaži

Odgovorno upravljanje vodnim resursima ostaje u fokusu kompanija. Coca-Cola HBC Srbija je od 2007. do 2025. godine smanjila potrošnju vode po litru proizvedenog napitka za 55 odsto. Bambi je do kraja 2025. godine smanjio ukupnu potrošnju vode za gotovo 49 odsto u odnosu na 2019. godinu. Kroz inicijative za smanjenje mase ambalaže, masa PET boce od jednog litra smanjena je sa 37 na 32 grama. Kao rezultat, emisije CO₂ su smanjene za procenjenih 514 tona godišnje. Projekat „Fabrika nula otpada“ omogućio je da sva tri proizvodna pogona Coca-Cola HBC Srbija ostvare cilj nultog odlaganja otpada na deponije. Fabrika Bambi u Požarevcu, gde se gotovo 100 odsto otpada zbrinjava održivo, takođe je blizu ovom cilju.

Kompanija je tokom godine proširila 24/7 portfolio proizvoda. Lansirano je 14 novih ukusa i 43 nova formata pakovanja, sa fokusom na proizvode sa manje ili bez šećera. Noviteti uključuju Coca-Cola Lime, Fanta Grape, Schweppes Purple, Powerade Mountain Blast Zero i Monster Zero Sugar. Inovacije su obuhvatile i kategorije energetskih, funkcionalnih i gotovih napitaka spremnih za konzumaciju.

Podrška zajednici i razvoj zaposlenih

Uporedo sa tim, Coca-Cola HBC Srbija i Bambi izdvojili su više od 200.000 evra, više od 225.000 litara napitaka i 42 tone proizvoda kroz donacije i inicijative za zajednicu. Angažovanje zaposlenih prevazišlo je okvire radnog mesta — više od 260 zaposlenih učestvovalo je u volonterskim i mentorskim programima, doprinoseći sa više od 5.400 sati svog vremena.

Podrška zaposlenima i profesionalnom razvoju ostala je prioritet. Čak 93 odsto zaposlenih izjavilo je da je ponosno što radi u kompanijama Coca-Cola HBC Srbija i Bambi. Prema rečima Saše Markovića, generalnog direktora Coca-Cola HBC Srbija: „Napredak koji smo ostvarili tokom 2025. godine pokazuje da možemo da nastavimo da razvijamo poslovanje, istovremeno smanjujući emisije, odgovorno upravljajući resursima i stvarajući vrednost za naše partnere i zajednicu.“

Bambi: niska fluktuacija i rast kroz inovacije

Za Bambi, 2025. je bila godina prekretnica. Kompanija je zabeležila rekordno nisku stopu fluktuacije zaposlenih od oko 3 odsto, uz značajna ulaganja u proizvodne kapacitete i povratak Plazme na tržište. Nova pakovanja Plazme od 400 g i 800 g postala su najuspešnija lansiranja u kategoriji, a brend je ponovo zauzeo vodeću poziciju u kategoriji tvrdog keksa.

U zaključku, rezultate kompanija potvrđuje nastavak strategije održivosti i jačanja konkurentnosti na srpskom tržištu. Ove inicijative doprinose izgradnji održivije i otpornije privrede, dok istovremeno donose koristi zaposlenima, partnerima i lokalnim zajednicama.