Connect with us

Domaće

Tržište rada beleži rast od 3 odsto, objavljeno 32.713 oglasa u Srbiji

Broj oglasa za mlade porastao 24 odsto, IT sektor sa padom od 32 odsto u prvoj polovini 2026.

Objavljeno pre

3 sata

,

Foto Izvor: Pixabay / geralt

Broj oglasa za mlade porastao 24 odsto, IT sektor sa padom od 32 odsto u prvoj polovini 2026.

Tržište rada u Srbiji pokazalo je prve znake oporavka u prvih šest meseci 2026. godine, prema podacima sa platforme Poslovi Infostud. U ovom periodu objavljeno je ukupno 32.713 oglasa za posao, što predstavlja rast od 3 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Posebno je značajan rast broja oglasa namenjenih mladima – za čak 24 odsto – dok je u sektoru IT zabeležen pad broja oglasa od 32 odsto.

Najveći broj oglasa tokom prve polovine godine došao je iz sektora trgovine, sa 6.570 oglasa, zatim iz proizvodnje sa 3.389, uslužnih delatnosti i zanata sa 2.962, turizma i ugostiteljstva sa 2.429, kao i iz građevinarstva i arhitekture sa 2.232. Najveći rast u odnosu na prošlu godinu zabeležen je u građevinarstvu i arhitekturi, gde je broj oglasa povećan za 15 odsto, i u turizmu i ugostiteljstvu sa rastom od 13 odsto. Trgovina, uslužni sektor, zanati i prehrambena industrija takođe beleže rast broja oglasa, što ukazuje na širi oporavak privrede.

Pad u IT sektoru je izražen: broj oglasa u ovoj oblasti smanjen je sa 2.508 na 1.633 u odnosu na prošlu godinu. To predstavlja pad od oko 32 odsto. Ipak, zanimanja kao što su IT help desk i support, softverski inženjeri, programeri, full stack i backend developeri ostaju među najtraženijima, pokazuju podaci Infostuda.

Kada je reč o mladima, tokom prvih šest meseci 2026. godine objavljeno je 4.868 oglasa namenjenih studentima i mladima, što je povećanje od 24 odsto u poređenju sa prošlom godinom. Njihov udeo u ukupnom broju oglasa porastao je sa 12 na gotovo 15 odsto, što pokazuje da poslodavci ponovo otvaraju vrata kandidatima na početku karijere. Najtraženije pozicije ostale su prodavci, magacioneri, vozači, konobari, administrativni radnici, komercijalisti, radnici u proizvodnji, kuvare, telefonski operateri i prodajni savetnici.

Ponude zarada za najtraženija zanimanja pokazuju da su komercijalisti i vozači imali prosečnu ponuđenu platu od oko 125.000 dinara, radnici u proizvodnji i administrativni radnici oko 88.000 dinara, magacioneri oko 86.000 dinara, a prodavci oko 80.000 dinara. Za šefa kuhinje prosečna plata iznosila je oko 154.000 dinara, dok je za autolimare dostizala i 180.000 dinara.

Deficit radnika u pojedinim zanatskim i ugostiteljskim zanimanjima i dalje predstavlja izazov za poslodavce. Među najdeficitarnijim zanimanjima su autolimari, limari, pekari, barmeni, mesari i šefovi kuhinja, pri čemu ni natprosečne zarade ne uspevaju da privuku dovoljan broj prijava.

Podaci iz prve polovine 2026. godine pokazuju da se tržište rada u Srbiji nalazi u stabilnijoj fazi u odnosu na prethodnu godinu. Iako je još rano govoriti o potpunom oporavku, rast broja oglasa, veća potražnja za mladima i povećana aktivnost u više privrednih sektora daju pozitivne signale za nastavak godine. S druge strane, nedostatak kvalifikovanih zanatskih radnika ostaje ozbiljan izazov, uprkos rastu zarada u tim oblastima.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Kineski BYD prodao 4,1 milion vozila u 2024, Tojota i dalje lider sa najvišom prodajom

Tojota zadržala prvo mesto, dok je Hjundai napredovao na treću poziciju; Dženeral Motors prodao pola miliona vozila manje u 2025. nego 2020.

Objavljeno pre

2 minuta

,

jul 15, 2026

Objavio:

Tojota zadržala prvo mesto, dok je Hjundai napredovao na treću poziciju; Dženeral Motors prodao pola miliona vozila manje u 2025. nego 2020.

Tojota Motor Corporation i dalje je vodeća automobilska kompanija u svetu po prodaji, dok je kineski BYD ostvario izuzetan rast i u 2024. godini prodao više od 4,1 milion vozila na globalnom nivou, pokazuju podaci za period od 2020. do 2025. godine. Folksvagen je zadržao drugo mesto, dok je Hjundai napredovao na treću poziciju, a Dženeral Motors pao na četvrto mesto.

Na petom mestu nalazi se Stellantis, koji je formiran spajanjem Fijat Krajslera i PSA grupe. Slede Ford, BYD, Honda (koja je pala za tri mesta), Suzuki (koji je napredovao četiri pozicije) i Nisan, koji je takođe zabeležio pad na rang-listi.

Kineski proizvođači automobila beleže ubrzan rast na svetskom tržištu, dok tradicionalni brendovi iz Japana i Evrope gube deo tržišnog udela. Kompanija BYD (Build Your Dreams), koja nije bila među 15 najvećih proizvođača do 2023, već 2024. godine ostvarila je proboj sa više od 4,1 milion prodatih vozila širom sveta. BYD je sada jedan od vodećih proizvođača električnih automobila i prodajom značajno nadmašuje Teslu, uprkos minimalnom prisustvu na američkom tržištu.

Sličan rast zabeležio je i Geely, koji je globalnu prodaju povećao sa oko 1,3 miliona vozila u 2020. na više od tri miliona u 2025. godini. U isto vreme, Dženeral Motors je u 2025. prodao oko pola miliona vozila manje nego 2020, dok je Ford povećao prodaju za oko 450.000 automobila. Japanski Suzuki je više nego udvostručio prodaju, sa skoro 1,5 miliona vozila u 2020. na gotovo 3,3 miliona u 2025. godini.

Analitičari ističu da kineski proizvođači poput BYD-a i Geelyja beleže snažan rast, dok američki i evropski proizvođači pod pritiskom konkurencije teško uspevaju da povećaju svoj udeo na svetskom tržištu.

Izvor: Visual Capitalist

Pročitaj još

Domaće

Srbija emitovala privatne obveznice u vrednosti od 500 miliona evra uz kamatu 4,75 odsto

Javni dug iznosi 41,3 milijarde evra, obveznice dospevaju u julu 2032. godine, transakcija van plana aukcija

Objavljeno pre

37 minuta

,

jul 15, 2026

Objavio:

Javni dug iznosi 41,3 milijarde evra, obveznice dospevaju u julu 2032. godine, transakcija van plana aukcija

Republika Srbija je 14. jula 2026. godine prvi put realizovala privatno zaduženje emisijom obveznica u iznosu od 500 miliona evra, što predstavlja presedan kako za zemlju, tako i za širi region Centralne i istočne Evrope u poslednjih više od deset godina. Ove obveznice, koje je kupio javnosti nepoznat investitor, dospevaju na naplatu u julu 2032. godine, a kuponska stopa iznosi 4,75 odsto.

Prema dostupnim podacima Uprave za javni dug, ukupni javni dug Srbije na dan 14. jul 2026. iznosi 4.850.813.863.181 dinar, odnosno 41,3 milijarde evra prema srednjem kursu. Ovo zaduženje nije bilo predviđeno u planu aukcija državnih hartija, a na sajtu Uprave za javni dug objavljen je samo plan za drugo tromesečje 2026. godine.

Finansijski analitičar Nenad Gujaničić je izjavio da je ovakav način zaduživanja za Srbiju neuobičajen i da je verovatno prvi put da država realizuje plasman po ad-hoc principu, posebno imajući u vidu da je Srbija u aprilu ove godine već emitovala evroobveznice u ukupnom iznosu od 3 milijarde evra, sa kamatnim stopama koje su dostizale i 4,9 odsto. Gujaničić je pojasnio da privatni plasman podrazumeva direktno prikupljanje kapitala, odnosno prodaju obveznica unapred poznatom kupcu, što je često brža, ali i nešto skuplja procedura u odnosu na javne aukcije na međunarodnom tržištu.

U poređenju sa drugim državama regiona, Bugarska, koja ima viši kreditni rejting i članstvo u evrozoni, prošle nedelje se zadužila za 2,5 milijardi evra po kamatnim stopama od 3,5 do 4,7 odsto. Prema navodima Evropske komisije, privatni plasman obveznica najčešće se koristi za iznose do 300 miliona evra kod jednog ili manjeg broja institucionalnih investitora, dok je ovakva praksa u Srbiji nova.

Evropska komisija je u prošlosti koristila privatni plasman za transakcije u okviru svog programa makrofinansijske pomoći, dok je u Srbiji ovo prvi slučaj ovakve vrste emisije državnih obveznica. Prema analitičarima, privatni plasman omogućava brže pribavljanje sredstava, ali može nositi i višu cenu zbog ubrzane procedure i ograničenog broja učesnika.

Pročitaj još

Domaće

Inflacija u Bugarskoj usporila na 5,4 odsto u junu, pad cena hrane i transporta

Godišnja inflacija prema HICP iznosi 5,2 odsto, prosečna u poslednjih godinu dana 3,9 odsto

Objavljeno pre

57 minuta

,

jul 15, 2026

Objavio:

Godišnja inflacija prema HICP iznosi 5,2 odsto, prosečna u poslednjih godinu dana 3,9 odsto

Godišnja inflacija u Bugarskoj usporila je u junu na 5,4 odsto, nakon što je u maju iznosila 6,9 odsto, pokazuju zvanični podaci Nacionalnog instituta za statistiku Bugarske (NSI). Ovaj nivo inflacije bio je niži od preliminarne procene od 5,6 odsto, što ukazuje na nastavak slabljenja inflatornih pritisaka u zemlji.

Značajno usporavanje inflacije zabeleženo je kod cena hrane i bezalkoholnih pića, gde je rast cena smanjen sa 4,4 odsto u maju na 2,4 odsto u junu. Kod alkoholnih pića i duvana inflacija je pala sa 7,7 na 6,7 odsto, dok je u segmentu stanovanja i komunalnih usluga inflacija snižena sa 5,2 na 5 odsto.

Najizraženiji pad inflacije registrovan je u sektoru transporta, gde je stopa inflacije u junu iznosila 16,8 odsto, dok je u maju bila 21,6 odsto. Sektori rekreacije i kulture zabeležili su pad sa 15,7 na 10,8 odsto, kao i segmenti nameštaja, opreme za domaćinstvo, zdravstva i restorana i hotela.

Prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena (HICP), koji omogućava poređenje inflacije sa drugim zemljama Evropske unije, godišnja inflacija u Bugarskoj u junu iznosila je 5,2 odsto. Prosečna inflacija za poslednjih godinu dana iznosi 3,9 odsto, navodi NSI u svom izveštaju.

Svi podaci ukazuju na postepeno smirivanje inflacije u Bugarskoj, iako su pojedini sektori, poput transporta, i dalje pod značajnim inflatornim pritiscima.

Pročitaj još

U Trendu