Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog apostola Filipa, a običaj bogate večere i okupljanja porodice ima poseban značaj.

Danas se u okviru Srpske pravoslavne crkve slavi Sveti apostol Filip, đakon iz Kesarije, koji je ostao upamćen po širenju hrišćanstva i obrazovanju ljudi, bez obzira na njihovu veru ili poreklo. Ovaj praznik, poznat i kao Filipovdan, ima posebno mesto u crkvenom kalendaru, a običaj okupljanja porodice i bogate večere posebno se poštuje među vernicima.

Prema predanju, Filip je bio ugledni učitelj i đakon u Kesariji, današnjoj Palestini. Imao je porodicu – ženu i četiri kćerke – i posvetio je život širenju znanja i vere. Kada je počelo gonjenje hrišćana u njegovom gradu, dvoumio se da li da ostane ili da beži u Samariju. U snu mu se, kako kaže predanje, javio Bog i savetovao ga da spasi svoj život kako bi nastavio da širi hrišćanstvo.

Predanje o Svetom apostolu Filipu

Filip nije želeo da blagodati koje je dobijao zadrži samo za sebe, već je poveo i prijatelja Natanaila, poznatog i kao apostol Vartolomej. Nakon što su primili Svetog Duha, propovedali su Jevanđelje širom Azije i Grčke. Prema narodnom predanju, zajedno sa apostolom Jovanom, sestrom Marijamnom i apostolom Vartolomejem, stigli su do grada Jerapolja u Frigiji.

Tamo su se suočili sa izazovom: u gradu je postojala zmija koju su neznabošci obožavali kao božanstvo. Apostoli su molitvom uspeli da umire zmiju, ali su time izazvali gnev stanovnika. Postoje dve verzije predanja o Filipovom stradanju – prema jednoj, bio je raspet naopako na drvetu zajedno sa Vartolomejem, dok druga verzija kaže da je bio razapet visoko na zidu. U trenutku njihove muke, zemlja se otvorila i progutala gradonačelnika i druge, ali ih je, osim gradonačelnika i zmijinih žrečeva, Bog potom izbavio iz zemlje po Filipovoj molitvi.

Običaji na praznik Svetog apostola Filipa

Mošti Svetog apostola Filipa kasnije su prenete u Rim, a njegov praznik ima poseban značaj za vernike. Danas su, prema starom narodnom verovanju, poklade pred Božićni post i ovaj period se često naziva Filipovim postom. Vernici na ovaj dan pripremaju bogatu večeru i okupljaju porodicu, što simbolizuje zajedništvo i duhovnu pripremu pred post.

Takođe, mnogi vernici smatraju da je na Filipovdan važno biti zajedno sa najbližima, u miru i veselju, poštujući tradiciju svojih predaka. Na taj način, praznik ne samo da podseća na život i delo apostola Filipa, već i na važnost zajedništva, opraštanja i međusobnog poštovanja uoči velikog crkvenog posta.

Republički hidrometeorološki zavod upozorava na mraz i žuti meteoalarm u delovima Srbije, dok vikend donosi smenu sunčanih intervala i padavina.

Vikend u Srbiji donosi dinamične vremenske prilike sa naglašenim kontrastima, gde se prema prognozi očekuju i hladna jutra i topli dnevni periodi. Prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, žuti meteoalarm proglašen je za istočnu, jugoistočnu i jugozapadnu Srbiju zbog mogućeg mraza, što može uticati i na poljoprivredu.

U subotu ujutru očekuje se hladno vreme, sa slabim prizemnim mrazem na pojedinim mestima. Tokom dana će preovladavati pretežno sunčano vreme, uz visoku oblačnost i slab do umeren jugoistočni vetar, dok će vetar na jugu Banata povremeno biti jak. Minimalna temperatura biće od 0 do 8 stepeni, a maksimalna dnevna od 17 do 21 stepen.

Žuti meteoalarm: Na kojim područjima važi upozorenje

Žuti meteoalarm, prema informacijama Republičkog hidrometeorološkog zavoda, na snazi je za istočnu, jugoistočnu i jugozapadnu Srbiju. Ova upozorenja izdata su zbog pojave mraza, gde se u nižim predelima očekuje minimalna temperatura ispod 0 stepeni, dok su u planinskim predelima moguće vrednosti ispod -5 stepeni. Zbog toga se preporučuje dodatna pažnja proizvođačima u poljoprivredi, naročito povrtarima, voćarima i vinogradarima, jer hladnoća može uzrokovati štete na usevima.

Osim toga, ovakve vremenske prilike mogu izazvati nepovoljne uslove za hronične bolesnike, meteoropate i osobe koje su pod medicinskim nadzorom. Zdravstvene tegobe mogu biti izraženije kod osetljivih grupa stanovništva tokom hladnih jutarnjih sati.

Kako će se vremenske prilike menjati tokom vikenda

U drugom delu subotnjeg dana, očekuje se promena vremena sa narušavanjem atmosferske stabilnosti. U večernjim satima i tokom noći na zapadnoj polovini zemlje, posebno u Bačkoj, Sremu, kao i u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji, stiže naoblačenje praćeno kišom. Istovremeno, vetar će skrenuti na slab i umeren severozapadni pravac.

Nedelja donosi smirivanje padavina i više sunčanih perioda. Pre podne će u zapadnim, centralnim, jugozapadnim i južnim delovima biti umereno do potpuno oblačno, a kasnije tokom dana pretežno sunčano uz slab promenljiv vetar. Minimalna temperatura biće od 3 do 9 stepeni, dok se maksimalne dnevne temperature kreću od 14 do 19 stepeni.

Izgledi vremena za početak nedelje

Prema prognozi za ponedeljak, očekuje se novo kratkotrajno naoblačenje, koje će rano ujutru na severozapadu zemlje ponegde doneti slabu kišu. Ove padavine i oblaci premeštaće se tokom jutra i pre podneva i preko ostalih predela dalje na istok. Posle podne sledi pretežno sunčano vreme sa slabim do umerenim severozapadnim vetrom. Minimalna temperatura iznosiće od 5 do 9 stepeni, dok će maksimalna biti od 15 do 19 stepeni.

U utorak i sredu zadržaće se pretežno sunčano vreme. U utorak će najniža temperatura biti od 2 do 8 stepeni, a najviša od 15 do 20 stepeni. U sredu će preovladavati sunčano vreme, a tokom druge polovine nedelje očekuje se postepeno povećanje oblačnosti i moguća mestimična kiša. Prognozirane dnevne temperature ostaju u rasponu od 15 do 20 stepeni u većini mesta.

Beograd će tokom vikenda imati slične vremenske prilike kao i ostatak zemlje. Tokom noći na severozapadu grada očekuje se prolazno naoblačenje, ali za sada nema izdatih posebnih upozorenja. U narednim danima dnevne temperature biće uglavnom između 15 i 20 stepeni.

Na kraju, prema aktuelnim prognozama, vikend u Srbiji donosi smenu hladnih jutara, sunčanih intervala i povremenih padavina, dok je žuti meteoalarm najavljen za delove zemlje zbog mogućeg mraza.

Svečano otvoren 69. Međunarodni beogradski sajam knjiga pod sloganom “Reči grade svet”, sa Tuniskim piscima kao počasnim gostima.

Večeras je u Hali 2 Beogradskog sajma svečano otvoren Međunarodni beogradski sajam knjiga, koji ove godine nosi slogan “Reči grade svet”. Manifestacija će trajati do 31. oktobra i okuplja oko 700 izlagača, kako domaćih tako i međunarodnih, među kojima su posebno istaknuti gosti iz Tunisa. Prema zvaničnoj najavi, program donosi bogat sadržaj i brojne prilike za ljubitelje knjige.

Otvarajući sajam, Dragan Jovanović Danilov, poznati književnik i likovni kritičar, istakao je značaj ovog događaja za negovanje kosmopolitizma i čitalačke kulture. “Sajam knjiga je ogledalo za svakog pisca, čitaoca i izdavača, a knjiga može živeti samo tamo gde postoji entuzijazam za nju i čitalačka kultura”, rekao je Jovanović Danilov. On je posebno naglasio radost zbog učešća tunižanskih pisaca i podelio lično iskustvo iz glavnog grada Tunisa, gde je šetao ulicom Srbija i upoznao izvanredne pesnike iz te zemlje.

Počasni gosti i bogat međunarodni program

U ime Tunisa, zemlje počasnog gosta, prisutnima se obratio direktor Međunarodnog sajma knjiga u Tunisu, Kaleb Kšir, koji je pročitao poruku književnog teoretičara i akademika Mabruka Manaia. Manai je istakao da je “književnost umetnost stvaranja lepote u jeziku i kroz jezik”. Osim Tunisa, na sajmu učestvuju i izlagači iz Belorusije, Bosne i Hercegovine (Republika Srpska), Grčke, Gruzije, Italije, Irana, Maroka, Nemačke, Rumunije, Rusije, Slovačke, Hrvatske i Crne Gore.

Štand Tunisa, kao i drugi inostrani izlagači, nacionalne prezentacije i izdavači školske i stručne literature, nalaze se u Hali 2. Domaći izdavači sa sopstvenim izdanjima smešteni su u Hali 1, dok su u Hali 4 domaći i strani izdavači iz oblasti religije i teologije, državne ustanove, distributeri, kao i prodaja korišćenih i antikvarnih knjiga.

Specijalni dani i jubileji sajma knjiga

Porodični dani na Međunarodni beogradski sajam knjiga su 26. i 27. oktobra, kada cela porodica može da uđe sa jednom kupljenom porodičnom ulaznicom. Školski dan je zakazan za 29. oktobar, a tada će biti dodeljene nagrade najuspešnijim izdavačima u više kategorija. Poslednjeg dana, 31. oktobra, predviđena je primopredaja Otvorene knjige zemlji počasnom gostu narednog sajma – Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Ove godine, sajam posvećuje poseban programski fokus značajnim jubilejima: 200 godina od rođenja Ljubomira Nenadovića, 150 godina Milana Rakića i Borisava Stankovića, 100 godina od rođenja Pavla Ugrinova, kao i deset godina od smrti Danila Nikolića i Radoslava Bratića. Takođe, obeležavaju se i jubileji važnih srpskih kulturnih institucija – 200 godina od osnivanja Matice srpske, 100 godina Arhiva Vojvodine i 50 godina postojanja Zadužbine Ive Andrića.

Dodatni program: sajam obrazovanja

Pored glavnog događaja, od 27. do 31. oktobra u Hali 2c biće održan i 55. Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava. Na taj način, Međunarodni beogradski sajam knjiga 2023. godine postaje mesto susreta ljubitelja književnosti, izdavača, učenika i nastavnika, kao i svih onih koji žele da istraže bogatstvo pisane reči i kulturne razmene.