Srčani udar kod žena često ostaje neprepoznat zbog termina ‘atipični simptomi’, što može dovesti do ozbiljnih posledica.

Simptomi infarkta kod žena često nisu odmah prepoznati, što povećava rizik od teških komplikacija ili smrtnog ishoda. Naime, sve više istraživanja upozorava da žene, kako u Srbiji, tako i širom sveta, često propuštaju pravovremenu dijagnozu srčanog udara. Ovakva situacija pogađa žene svih godina, a glavni razlog je što se njihovi simptomi često nazivaju „atipičnim”. Ovaj termin može navesti lekare da posumnjaju na druge uzroke, poput stresa ili problema sa mišićima, umesto na infarkt.

U praksi se dešava da žene sa simptomima poput otežanog disanja, preznojavanja ili bola između lopatica budu vraćene iz hitne službe bez jasne dijagnoze. Nerijetko im se tegobe pripisuju anksioznosti, a da se prava priroda problema otkrije tek nakon što dožive infarkt. Takvi slučajevi nisu izuzetak, što potvrđuju brojna iskustva iz svakodnevnog života.

Godinama su medicinski udžbenici opisivali simptome infarkta kod žena kao „atipične”. Međutim, kako ističe profesor Stephen Nicholls, direktor Victorian Heart Hospital iz Australije, simptomi koji se javljaju kod polovine populacije ne mogu biti atipični. Kada lekar pročita taj termin, često razmišlja o drugim mogućim uzrocima tegoba, što dovodi do pogrešnih dijagnoza i odlaganja neophodne pomoći.

Uprkos raširenom mišljenju da žene ređe osećaju bol u grudima prilikom infarkta, više od 90 odsto žena i muškaraca tokom srčanog udara prijavi bol ili nelagodnost u grudima. Kod žena se, međutim, češće pojavljuju i dodatni simptomi kao što su kratkoća daha, mučnina ili povraćanje, izražen umor, bol u leđima između lopatica, vilici, vratu ili levoj ruci, lupanje srca i hladan znoj. Ova kombinacija može navesti lekara da simptome pripiše napadu panike, stomačnim problemima ili mišićnim bolovima, zanemarujući rizik od infarkta.

Statistika pokazuje da bolesti srca ostaju vodeći uzrok smrtnosti kod oba pola, ali žene češće ostaju bez pravovremene dijagnoze i adekvatnog lečenja. Podaci iz SAD govore da žene mlađe od 55 godina imaju čak sedam puta veću verovatnoću da budu otpuštene iz hitne službe bez adekvatne kardiološke obrade. Uz to, žene ređe dobijaju ključne lekove i hitne procedure neophodne za spašavanje života.

Profesor Stephen Nicholls naglašava: “Simptomi koje žene prijavljuju nisu atipični. Oni su tipični za žene. Ako ih ignorišemo, rizikujemo da propustimo dijagnozu i ugrozimo život.”

Zato je važno da žene, ukoliko osete bol u grudima, nedostatak vazduha, mučninu, neobjašnjiv umor ili bilo koji od navedenih simptoma, odmah potraže medicinsku pomoć. Bitno je jasno opisati sve tegobe i na vreme reagovati, a ukoliko se simptomi pogoršavaju, ne treba oklevati sa odlaskom kod lekara. Pratite signale svog tela i ne umanjujte značaj promena. Za preciznu dijagnozu i stručni savet, obavezno se obratite lekaru.

Pravilno vreme za ručak pomaže u održavanju energije i stabilnosti šećera u krvi tokom dana

Mnoge žene se suočavaju sa iznenadnim umorom tokom popodneva, naročito oko 15 sati, što može negativno uticati na njihovu produktivnost i raspoloženje. Jedan od glavnih razloga za to, prema mišljenju nutricionistkinje dr Ivane Petrović, jeste vreme kada se ruča. Pravilno određeno vreme za ručak značajno utiče na stabilnost šećera u krvi i samim tim na nivo energije tokom ostatka dana.

Žene koje ručaju kasnije, posle 14 ili 15 sati, izlažu svoj organizam dužim periodima bez hrane, pa dolazi do pada šećera u krvi, što izaziva umor, nervozu i pojačanu potrebu za brzom hranom. Ukoliko između doručka i ručka prođe više od šest sati bez užine, postoji rizik od prejedanja tokom ručka, što dalje može dovesti do osećaja nadutosti, probavnih smetnji i još većeg umora. S druge strane, ručak pre 11 sati (posebno ako je doručak bio između 7 i 8) može produžiti period do večere, što opet može uzrokovati pad energije i želju za slatkišima ili grickalicama u popodnevnim satima.

Istraživanja pokazuju da telo najbolje koristi insulin u prvoj polovini dana. Insulin omogućava glukozi iz hrane da uđe u ćelije i obezbedi energiju. Kako navodi dr Petrović: “Ako isti obrok pojedete rano ili kasno tokom dana, nivo šećera u krvi neće biti isti.” Žene koje često odlažu ručak izložene su većem riziku od naglih promena nivoa šećera, što može dugoročno uticati i na telesnu masu.

Idealno vreme za ručak je između 12 i 13:30 sati. Preporučuje se i mala užina između doručka i ručka ako je razmak veći od četiri sata. Dr Petrović savetuje: “Jednostavna užina, kao što su šaka badema ili jogurt, može pomoći da izbegnete prejedanje i pad energije.” Takođe, izbalansiran obrok koji sadrži proteine (na primer piletina ili riba), povrće i integralne žitarice, doprinosi boljoj energiji i smanjuje želju za slatkišima kasnije tokom dana.

Ako i pored pravilnog vremena obroka i uravnotežene ishrane i dalje osećate izražen umor, trebalo bi da se obratite lekaru, jer hronični umor može ukazivati na zdravstvene probleme poput anemije, poremećaja štitne žlezde ili dijabetesa tipa 2.

Veće promene nisu potrebne – male korekcije u načinu ishrane i izboru vremena za ručak mogu značajno poboljšati vaše svakodnevno funkcionisanje i pomoći da popodnevni sati prođu sa više energije i manje umora.

Običaj babinih devetina pruža zaštitu i odmor porodilji u prvih devet dana nakon porođaja, kroz podršku porodice i zajednice.

Babine devetine su duboko ukorenjen običaj u srpskoj tradiciji, posebno važan za žene neposredno posle porođaja. Ovaj ritual obuhvata period od prvih devet dana, a često i do 40 dana nakon rođenja deteta, kada su briga i zdravlje majke i novorođenčeta u središtu pažnje porodice i okoline.

Tokom ovog vremena, porodilja je bila zaštićena kroz specifičan režim – nije bila uključena u kućne poslove i nije primala veliki broj posetilaca. Izolacija je bila važna zbog čestih infekcija i zdravstvenih rizika u prošlosti, jer medicinska zaštita nije bila razvijena kao danas. Ovakva praksa omogućavala je majci potreban odmor i posvećenost dojenju, dok je beba bila zaštićena od spoljašnjih uticaja.

Osim izolacije, babine devetine su predstavljale i vreme međusobne podrške. Devetog dana ili tokom čitavih devet dana, rodbina i komšinice donosile su razne poklone i hranu – najčešće supu od piletine, domaći hleb i mlečne proizvode. Ovim gestovima su pomagali majci da se brže oporavi, ali i olakšavali svakodnevicu porodici. Ovakva podrška stvarala je osećaj zajedništva i solidarnosti.

Danas, iako savremena medicina pruža više mogućnosti, stručnjaci i dalje ističu značaj odmora i smanjenja broja poseta u prvim nedeljama nakon porođaja. Time se smanjuje rizik od infekcija kod bebe i omogućava majci da se bolje oporavi i uspostavi dojenje.

Prema rečima dr Milice Petrović, ginekologa, „period odmora i podrške nakon porođaja ima duboke korene u našoj tradiciji. Međutim, i dalje je od suštinskog značaja za zdravlje žene i deteta. Ohrabrujem svaku majku da nađe vreme za sebe i traži pomoć od bliskih osoba.“ Podrška porodice i prijatelja može biti presudna u prvim danima sa bebom, a ukoliko se pojave znaci infekcije ili komplikacija, savetuje se obavezna konsultacija sa lekarom.

Nove mame se ohrabruju da što više odmaraju i ne ustručavaju se da zatraže pomoć oko obaveza i pripreme hrane. Ograničavanje poseta, naročito onih koji su prehlađeni, dodatno štiti zdravlje bebe i omogućava mirniji oporavak. Za sva dodatna pitanja ili sumnje, savetuje se obraćanje svom lekaru.