Republički hidrometeorološki zavod izdao najavu promenljivih vremenskih uslova, sunčano i toplo od početka naredne sedmice

Prema najnovijoj prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u Srbiji će danas preovlađivati malo do umereno oblačno vreme sa sunčanim intervalima, dok će temperature biti u granicama prijatnih letnjih vrednosti. Slab do umeren severozapadni vetar duvaće tokom dana, a najviša dnevna temperatura kretaće se od 26 do 30 stepeni Celzijusa.

Za petak je najavljeno pretežno sunčano vreme tokom prepodneva, dok se posle podne očekuje promenljivo oblačno, sa slabim do umerenim vetrom zapadnog i severozapadnog pravca. Jutarnja temperatura biće između 10 i 16 stepeni, a najviša dnevna od 27 do 30 stepeni Celzijusa.

Tokom vikenda stiže prolazna promena vremena. U subotu će biti promenljivo oblačno i toplo, uz sunčane intervale, a posle podne i uveče ponegde je moguća sasvim slaba kiša. U nedelju se na severu Srbije očekuje suvo vreme, dok će u ostalim krajevima biti mestimična kiša, a tokom popodneva lokalno su mogući i kratkotrajni pljuskovi sa grmljavinom.

Početak naredne sedmice doneće pretežno sunčano vreme u većem delu zemlje. Uz lokalni razvoj oblačnosti, kratkotrajna kiša ili pljusak mogući su ponegde u brdsko-planinskim predelima južne i istočne Srbije. Maksimalne dnevne temperature zadržaće se u granicama proseka za drugu dekadu jula i u većini mesta kretaće se od 28 do 33 stepena Celzijusa.

“Očekuje se promena vremena tokom vikenda, dok će od naredne sedmice ponovo preovlađivati sunčano i toplo vreme”, navodi se u saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Zvaničnici EU odbacili privremenu suspenziju sistema, putnici iz Srbije suočeni sa dužim čekanjem

Evropska unija donela je odluku da ne obustavlja primenu novog biometrijskog sistema kontrole ulaska i izlaska na granicama, uprkos registrovanim poteškoćama na 20 graničnih tačaka i pritiscima iz avio-industrije. Odluka se posebno odnosi na putnike iz Srbije i drugih zemalja van EU, koji su od uvođenja sistema podložni dodatnim procedurama pri ulasku u šengenski prostor.

Problemi su registrovani na prometnim prelazima gde veliki broj putnika mora da prođe kroz nove procedure u kratkom vremenskom periodu, što je dovelo do formiranja dugih redova i kašnjenja. Predstavnici aerodroma i avio-kompanija uputili su pozive za privremenu suspenziju sistema, zabrinuti zbog mogućeg pogoršanja situacije tokom predstojeće letnje turističke sezone.

Evropska komisija je priznala postojanje problema na 20 lokacija, ali je istakla da potpuno zaustavljanje sistema nije izvodljivo. Takođe, istaknuto je da bi različita primena sistema od zemlje do zemlje stvorila dodatne komplikacije.

Za građane Srbije, novi sistem znači da će umesto dosadašnjeg pečatiranja pasoša biti digitalno evidentirani svi ulasci, izlasci i odbijanja ulaska, uz korišćenje biometrijskih podataka poput fotografije lica i otisaka prstiju. Cilj sistema je preciznije praćenje boravka putnika, kontrola prekoračenja dozvoljenog vremena i jačanje bezbednosti na spoljnim granicama EU.

Prema zvaničnim podacima, do sada je evidentirano oko 110 miliona prelazaka preko granica, dok je oko 44.500 ljudi odbijeno zbog nedovoljno opravdanog razloga boravka ili prethodnog prekoračenja dozvoljenog vremena. Upravo ove brojke Evropska unija koristi kao argument za nastavak primene sistema.

Predstavnici avio-industrije upozoravaju da bi tokom letnjih gužvi dodatne procedure mogle značajno usporiti protok putnika, posebno na najopterećenijim destinacijama. Ipak, zvaničnici EU ostaju pri odluci da sistem nastavi da funkcioniše, što znači da će putnici iz Srbije i regiona morati da se pripreme na potencijalno duža čekanja na pojedinim prelazima i aerodromima.

“Sistem je uveden sa ciljem unapređenja kontrole i bezbednosti granica i trenutno nema planova za njegovo zaustavljanje”, saopšteno je iz Evropske komisije.

Izvršni odbor saopštio da su kamatne stope ostale nepromenjene, inflacija i dalje u granicama cilja

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, dok su kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice ostale na 4,5, odnosno 7,0 odsto, saopšteno je iz ove institucije. Odluka je doneta uzimajući u obzir ostvareno i očekivano kretanje inflacije, kao i globalne rizike koji mogu uticati na ekonomske tokove.

Prema zvaničnim podacima, međugodišnja inflacija u Srbiji nastavila je da se kreće u granicama cilja i u maju iznosila je 3,5 odsto, što je uglavnom posledica rasta svetskih cena nafte i viših cena naftnih derivata na domaćem tržištu. Rast cena goriva delimično je ublažen merama Vlade Republike Srbije, uključujući smanjenje akciza na gorivo i korišćenje rezervi.

“Cene hrane, posmatrano međugodišnje, beleže pad od novembra prošle godine, a u maju je taj pad iznosio 1,5 odsto. Tri meseca nakon ukidanja ograničenja trgovačkih marži nema većih korekcija cena za obuhvaćene proizvode”, navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.

U saopštenju se dodaje da je bazna inflacija stabilna i da se kreće oko gornje granice cilja, dok bi dobar poljoprivredni rod mogao dalje da utiče na smanjenje inflacije. Izvršni odbor navodi da na ekonomska kretanja i dalje utiče globalna neizvesnost, posebno sukob na Bliskom istoku, koji utiče na cene energenata.

Kada je reč o međunarodnom okruženju, Evropska centralna banka je u junu povećala referentnu kamatnu stopu na 2,25 odsto, dok Federalne rezerve nisu menjale svoju stopu. Izvršni odbor Narodne banke Srbije nastaviće da prati geopolitička dešavanja, kretanja na tržištima i poteze vodećih centralnih banaka.

Srednjoročne projekcije Narodne banke Srbije predviđaju da bi inflacija do septembra trebalo da uspori, a zatim da se privremeno nađe oko gornje granice cilja zbog niske baze iz prošle godine. U slučaju daljeg rasta svetskih cena nafte, inflacija bi privremeno mogla premašiti cilj, ali se očekuje povratak u ciljani okvir do sredine 2027. godine.

U realnom sektoru zabeležen je rast BDP-a od 3,2 odsto u prvom tromesečju, dok je kreditna aktivnost prema privredi i stanovništvu u maju porasla za 16,4 odsto. “Narodna banka Srbije će nastaviti da vodi opreznu monetarnu politiku i odluke će donositi na osnovu novih podataka i njihovog uticaja na inflaciju. U slučaju izraženijih sekundarnih efekata rasta cena nafte, biće preduzete adekvatne mere”, saopšteno je iz centralne banke.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi zakazana je za 13. avgust.