Domaće

Platforma Kalši lansira trajne fjučerse na zlato, valute i energente

Vrednost kompanije procenjena na 22 milijarde dolara, pokrenuti prvi regulisani trajni fjučersi za kriptovalute u maju 2026.

Published

2 hours ago

July 9, 2026

biznis

Foto Izvor: Pixabay / TheInvestorPost

Vrednost kompanije procenjena na 22 milijarde dolara, pokrenuti prvi regulisani trajni fjučersi za kriptovalute u maju 2026.

Američka platforma za tržišta predviđanja Kalši pregovara sa regulatorima finansijskog tržišta u Sjedinjenim Američkim Državama o proširenju ponude trajnih fjučersa na nove klase imovine, uključujući zlato, devize i energetske proizvode. Kompanija je u maju 2026. godine pokrenula prve regulisane trajne fjučerse za kriptovalute, nakon što je Komisija za trgovinu robnim fjučersima (CFTC) omogućila američkim registrovanim platformama da nude ovakve proizvode.

Trajni fjučersi predstavljaju posebnu vrstu fjučers ugovora koji nemaju datum isteka, omogućujući investitorima da zadrže otvorene pozicije bez potrebe za produžavanjem ili zatvaranjem ugovora. Za razliku od klasičnih derivata, investitori ne moraju da prenose poziciju na novi rok, a često je omogućeno korišćenje visoke finansijske poluge radi povećanja potencijalnog prinosa.

Kritičari upozoravaju da ovakvi proizvodi mogu predstavljati značajan rizik za male investitore koji nisu dovoljno upoznati sa složenim mehanizmima i posledicama naglih promena cena.

Kalši je 2018. godine osnovana od strane Tareka Mansura i Luane Lopez Lare, a prema podacima Blumberga, vrednost kompanije sada iznosi 22 milijarde dolara. Zahvaljujući uspehu Kalšija, Luana Lopez Lara je sa 29 godina postala najmlađa milijarderka koja je bogatstvo stekla sopstvenim radom. Naziv kompanije potiče od arapskog izraza „kulu šaj“, što znači „sve stvari“, čime se želi istaći univerzalnost ponude platforme za trgovanje predviđanjima o različitim događajima.

Povezano

Up Next

Pepsiko povećao prihod na 24,18 milijardi dolara, akcije pale 2 odsto

Ne propustite

Evropske zlatne vize dostupne u 30 do 35 država, ulaganja od 150.000 dolara

Pročitaj još

Click to comment

Domaće

TotalEnergies prodao 170 MW solarnih kapaciteta u sedam evropskih zemalja

Kompanija povećala portfolio obnovljivih izvora na 35 GW, cilj je 75 GW do 2030. godine

Published

4 minutes ago

July 9, 2026

biznis

Kompanija povećala portfolio obnovljivih izvora na 35 GW, cilj je 75 GW do 2030. godine

Francuska kompanija TotalEnergies saopštila je da je prodala portfolio distribuiranih solarnih elektrana ukupnog kapaciteta oko 170 megavata u sedam evropskih zemalja tokom jula 2026. Prodati kapaciteti, uglavnom krovne elektrane, prešli su u vlasništvo nezavisnih proizvođača energije kao što su Amarenco i AMPYR Distributed Energy, dok vrednost transakcije nije objavljena. Ova prodaja deo je strategije usmerene na razvoj velikih solarnih i vetro parkova, za koje u kompaniji navode da donose veću profitabilnost u poređenju sa manjim projektima distribuirane proizvodnje.

Projekti se nalaze na teritoriji Francuske, Belgije, Holandije, Španije, Portugala, Velike Britanije i Luksemburga. Time je TotalEnergies okončao aktivnosti u oblasti distribuirane solarne proizvodnje u ovim državama, dok će novi vlasnici nastaviti da upravljaju elektranama i snabdevaju postojeće korisnike.

Iz kompanije ističu da se ovaj potez uklapa u strategiju širenja velikih solarnih i vetro elektrana, navodeći da “ekonomija obima omogućava veće prinose nego kod manjih projekata distribuirane proizvodnje, koji uglavnom imaju instaliranu snagu manju od tri megavata”.

Prema zvaničnim podacima, tokom poslednjih 12 meseci TotalEnergies je povećao bruto kapacitet obnovljivih izvora za osam gigavata, čime je ukupni portfolio dostigao oko 35 GW. Cilj kompanije je da do 2030. godine premaši 75 GW instaliranih kapaciteta širom sveta.

Francuski energetski gigant poslednjih godina ubrzano širi poslovanje u segmentu obnovljivih izvora energije i električne energije, nastojeći da uz tradicionalnu proizvodnju nafte i gasa izgradi jedan od najvećih globalnih portfolija niskougljeničnih energetskih projekata.

Pročitaj još

Domaće

Američki dolar pod pritiskom zbog rasta ulaganja u akcije tehnoloških kompanija

Devizni strateg Dojče banke upozorava da prelazak kapitala sa obveznica na akcije povećava osetljivost dolara

Published

8 minutes ago

July 9, 2026

biznis

Devizni strateg Dojče banke upozorava da prelazak kapitala sa obveznica na akcije povećava osetljivost dolara

Strani investitori sve više ulažu kapital u američke akcije, posebno u tehnološki sektor, dok interesovanje za američke državne obveznice opada, pokazuju analize Dojče banke. Ova promena u strukturi priliva kapitala može znatno povećati rizik i volatilnost američkog dolara, navode analitičari.

Prema izveštaju, tradicionalno su američke državne obveznice predstavljale „sigurno utočište“ u vreme globalnih neizvesnosti, obezbeđujući stabilnu podršku dolaru i finansirajući spoljne deficite SAD. Međutim, aktuelni trendovi pokazuju da strani kapital sada u većoj meri ulazi u akcije, pogotovo u kompanije iz tehnološkog sektora, čiji rast podstiče razvoj veštačke inteligencije.

Analitičari Dojče banke ističu da je slabljenje interesovanja za američki dug posledica geopolitičkih tenzija i promena u međunarodnim investicionim tokovima. S druge strane, rast ulaganja u akcije podstiču optimizam vezan za veštačku inteligenciju i snažni rezultati američkih tehnoloških firmi.

Devizni strateg Dojče banke, Malika Sačdeva, navodi: „Američke državne obveznice su tradicionalno predstavljale sigurno utočište u periodima globalne neizvesnosti, ali sada stabilnost dolara sve više zavisi od cikličnih kretanja na tržištu kapitala.“

Zaključak analitičara je da bi ova promena mogla učiniti američku valutu znatno osetljivijom na promene raspoloženja investitora i nestabilnost na berzama, što predstavlja dodatni rizik za globalne finansijske tokove.

Pročitaj još

Domaće

Evropski parlament odobrio početak pregovora o digitalnom evru, 416 poslanika za

Za uvođenje digitalnog evra glasalo 416 poslanika, protiv 169, dok je 22 bilo uzdržano; digitalni evro mogao bi biti dostupan od 2029. godine

Published

18 minutes ago

July 9, 2026

biznis

Za uvođenje digitalnog evra glasalo 416 poslanika, protiv 169, dok je 22 bilo uzdržano; digitalni evro mogao bi biti dostupan od 2029. godine

Evropski parlament usvojio je pregovarački stav i odobrio početak pregovora sa Savetom Evropske unije o predlogu za uvođenje digitalnog evra, nove elektronske forme novca koju bi izdavala Evropska centralna banka (ECB). Za otvaranje međuinstitucionalnih pregovora glasalo je 416 poslanika, protiv je bilo 169, dok je 22 bilo uzdržano, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Predlogom se predviđa stroga zaštita privatnosti korisnika, besplatne osnovne platne usluge, ograničenje iznosa digitalnih evra koje građani mogu držati radi očuvanja finansijske stabilnosti i obavezna dostupnost gotovine u evrozoni kao zakonskog sredstva plaćanja. Parlament je istovremeno naglasio da trgovcima ne sme biti dozvoljeno odbijanje gotovinskog plaćanja, a države članice moraju redovno pratiti dostupnost gotovine, posebno za starije građane, osobe sa nižim prihodima i one bez pristupa bankarskim uslugama.

Pregovarački tim Evropskog parlamenta vodiće izvestilac Fernando Navarete Rohas iz Evropske narodne partije (EPP), a prva runda pregovora sa irskim predsedavanjem Savetu EU očekuje se uskoro. Rohas je istakao da će digitalni evro biti dopuna, a ne zamena gotovine: „Evropa ne treba da bira između digitalnog evra i uspešnih privatnih platnih rešenja, već oba sistema treba da funkcionišu zajedno koristeći postojeću infrastrukturu”, ocenio je on.

Prema pregovaračkoj poziciji, digitalni evro bi predstavljao elektronski oblik novca koji izdaje ECB i mogao bi se koristiti za onlajn i oflajn plaćanja. Internet transakcije obavljaće se preko posebnog računa, dok bi oflajn plaćanja funkcionisala direktno između uređaja, slično gotovinskim transakcijama. Zaštita privatnosti biće ugrađena u sam sistem, pa bi transakcije mogle da se potvrđuju bez otkrivanja ličnih podataka, dok ECB neće imati pristup podacima na osnovu kojih bi korisnici mogli biti identifikovani. Većina trgovaca biće u obavezi da prihvata digitalni evro, osim samostalnih preduzetnika i malih i mikropreduzeća koja ne prihvataju druge elektronske oblike plaćanja.

Predlog predviđa da kompanije ne mogu trajno držati digitalne evre osim privremenog zadržavanja uplaćenih sredstava do 24 časa. Digitalni evro ne bi nosio kamatu niti bi se na njega obračunavale kamate. ECB bi pre uvođenja digitalnog evra trebalo da završi tehnička pravila, izgradi potrebnu infrastrukturu i sprovede pilot-projekte. Nakon usvajanja propisa predviđen je najmanje dvogodišnji period pripreme za banke, pružaoce platnih usluga i korisnike. Prema trenutnom planu, digitalni evro mogao bi biti dostupan za maloprodajna plaćanja od 2029. godine, nakon pilot programa predviđenog za 2027.

Pročitaj još