Zvanično preimenovanje aerodroma potvrđeno, ali različiti kodovi biće u upotrebi više od mesec dana

Aerodrom Palm Bič na Floridi zvanično je preimenovan u Međunarodni aerodrom Donalda J. Trampa, prema odluci lokalnih vlasti, dok će promena zvaničnog aerodromskog koda stupiti na snagu tek narednog meseca. Guverner Floride potpisao je zakon o preimenovanju u martu, a Federalna administracija za vazduhoplovstvo (FAA) izdala je smernice da novo ime stupa na snagu 9. jula.

Međutim, trocifreni kod aerodroma koji se koristi u putničkim i avio-komunikacijama, trenutno PBI, neće biti promenjen u DJT do 18. avgusta. To znači da će u periodu od oko 40 dana kod koji koriste putnici za rezervacije i informacije ostati PBI, dok će u pilotskim i operativnim sistemima biti uveden DJT.

Prema navodima stručnjaka za avio-industriju, ovakva situacija može dovesti do kratkoročne konfuzije među putnicima i zaposlenima u avio-kompanijama. Analitičar iz Atmosphere Research Group izjavio je da su avio-kompanije implementirale “hard coding” sistema rezervacija i putničkih servisa, što može dodatno usložniti prilagođavanje promeni koda.

Zvaničnici ističu da se kodovi aerodroma retko menjaju i da ovakve situacije zahtevaju koordinaciju između više institucija, uključujući FAA i Međunarodnu organizaciju civilnog vazduhoplovstva. Tokom prelaznog perioda, putnici su pozvani da obrate pažnju na aktuelni kod PBI prilikom rezervacije i planiranja putovanja, dok će nova oznaka DJT biti uvedena u svim sistemima od 18. avgusta.

Aerodrom Palm Bič, sada pod novim imenom, ostaje značajna vazdušna luka na jugu Floride, sa velikim brojem domaćih i međunarodnih letova. Nadležni navode da će svi vizuelni i informativni znakovi biti ažurirani kada promena koda i formalno stupi na snagu.

Izveštaji sa lica mesta navode da nema promena u svakodnevnom funkcionisanju aerodroma tokom ovog prelaznog perioda. Očekuje se da će avio-kompanije i putnici u narednim nedeljama biti detaljno obaveštavani o svim relevantnim izmenama.

Sudske odluke uticale na pravnu strategiju u procesima protiv politike bivšeg predsednika, navode pravni eksperti

Vašington – Pre godinu dana, Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država doneo je odluku kojom je ograničio mogućnost federalnih sudija da izdaju nacionalne zabrane koje bi sprečile sprovođenje politike bivšeg predsednika Donalda Trampa na teritoriji cele zemlje. Ovakve sudske mere, poznate kao univerzalne ili nacionalne zabrane, ranije su se primenjivale i na politike prethodnog predsednika, a Ministarstvo pravde je zatražilo od Vrhovnog suda da preispita njihovu zakonitost.

Vrhovni sud je to učinio kroz slučaj Trump protiv CASA, zaključivši da ovakve zabrane verovatno prevazilaze ovlašćenja koja je Kongres dodelio federalnim sudovima. Odluka je doneta većinom glasova konzervativnih sudija, dok su sudije iz liberalnog bloka uložile prigovor. Sudija Sonja Sotomajor u svom izdvojenom mišljenju navela je da ovakva odluka „čini ustavne garancije značajnim samo za pojedince koji su direktno uključeni u spor“, dok je sudija Ketanji Braun Džekson ocenila da presuda predstavlja „egzistencijalnu pretnju vladavini prava“.

U periodu od dvanaest meseci nakon ograničenja nacionalnih sudskih zabrana, uticaj ove odluke nije doveo do posledica koje su kritičari ranije najavljivali. Umesto toga, strane koje osporavaju politike bivšeg predsednika Trampa pristupile su novim pravnim strategijama kako bi pokušale da ostvare širu zaštitu putem okružnih sudova koji procenjuju zakonitost određenih mera.

Analitičari navode da je pravni okvir postao složeniji, te da sudovi sada češće izdaju zabrane koje se odnose samo na određene strane u postupku, umesto na teritoriju cele države. Pravne grupe i dalje traže načine za postizanje sveobuhvatne pravne zaštite, dok sudovi donose odluke koje oblikuju dalji razvoj sudske prakse u ovom segmentu američkog prava.

Odluka Vrhovnog suda ostaje predmet diskusije među pravnicima, dok se očekuje da će pravni izazovi u vezi sa političkim merama i dalje biti prisutni u američkom pravosudnom sistemu.

Analiza izveštaja pokazuje da su, prema novim pravilima ICE, pojedini centri bez nadzora, dok stručnjaci upozoravaju na posledice

Prema analizi izveštaja o inspekcijama, najmanje petnaest od četrdeset pet imigracionih pritvorskih centara u Sjedinjenim Američkim Državama, u kojima boravi 500 ili više osoba, nije prošlo inspekciju duže od godinu dana do kraja juna. Takođe, za pet objekata nije zabeleženo da su ikada bili podvrgnuti inspekciji. Ovi podaci rezultat su promene politike američke Službe za imigraciju i carinu (ICE), koja je od 2019. godine smanjila učestalost pregleda sa dva puta godišnje na jednom godišnje ili jednom u dve godine.

Stručnjaci za imigracionu politiku smatraju da je ovakva promena oslabila postojeći sistem nadzora. Dr. Anet Deker, docentkinja na medicinskom fakultetu Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu, izjavila je da su raniji izveštaji ukazivali na prisustvo određenih nedostataka u radu centara, te da je “potrebno češće revidirati situaciju kako bi se osiguralo da se ti nedostaci otklanjaju”. Ona je dodala da duži razmaci između inspekcija mogu dovesti do toga da zdravstvena zaštita i drugi standardi ne budu adekvatno ispunjeni.

Pitanja u vezi sa uslovima u pritvorskim centrima pojačana su nakon što su, prema navodima izveštaja, tokom prethodne godine zabeležene najveće stope smrtnosti u ICE pritvoru od 2020. godine. U maju su, kako se navodi, u centru Delaney Hall u Nju Džersiju izbili štrajk glađu zbog navoda o pokvarenoj hrani i problemima sa medicinskom negom, dok su ispred objekta održani protesti. U junu je, prema rezultatima vladine revizije, u najvećem objektu ICE-a, Camp East Montana u El Pasu, konstatovano postojanje neadekvatnih uslova i problema sa higijenom.

Od 2019. godine, prema dostupnim podacima, inspekcijski nadzor u ovim objektima sprovodi se ređe nego što je bio slučaj prethodnih godina. Prethodno su inspekcije vršene dva puta godišnje, dok je sada praksa da se one obavljaju jednom godišnje ili čak svake druge godine, u zavisnosti od tipa centra i broja pritvorenih lica. Stručnjaci ističu da je redovan nadzor ključan za poboljšanje uslova života pritvorenika i obezbeđivanje osnovnih prava.

Zabrinutost za standarde u ovim objektima dodatno je pojačana rastom broja pritvorenika, što je usledilo nakon uvođenja strožih mera kontrole imigracije. U pojedinim centrima, prema navodima izveštaja, primećeni su problemi sa hranom i medicinskom negom, dok su u nekim slučajevima organizovani protesti i štrajkovi glađu. Državni zvaničnici i stručnjaci za imigraciono pravo navode da je transparentnost u radu centara i redovno sprovođenje inspekcija od suštinskog značaja za praćenje i unapređenje uslova boravka.

Američka Služba za imigraciju i carinu nije dala zvanični komentar na navode o smanjenju učestalosti inspekcija, a nezavisno nije moguće potvrditi sve navode iz izveštaja. Praksa nadzora, kao i reakcije na nalaze inspekcija, ostaju predmet pažnje javnosti i stručne zajednice, dok organizacije koje se bave ljudskim pravima nastavljaju da prate stanje u imigracionim pritvorskim centrima.