Connect with us

Domaće

Lidl povećava udeo biljnih proteina na 17 odsto do 2030. kroz Alesto brend

Alesto, brend orašastih plodova, prerađuje proizvode u pogonima u Nemačkoj i jača fokus na osvešćenu ishranu

Published

1 hour ago

on

Foto Izvor: Pexels / Joel Camelot

Alesto, brend orašastih plodova, prerađuje proizvode u pogonima u Nemačkoj i jača fokus na osvešćenu ishranu

Kompanija Lidl, kroz svoj brend Alesto, najavila je cilj da do 2030. godine poveća udeo biljnih izvora proteina na 17 odsto, u poređenju sa 2023. godinom, saopšteno je iz kompanije. Alesto, koji obuhvata orašaste plodove i suvo voće, stavlja akcenat na kvalitet, izbalansiranu ishranu i osvešćene navike potrošača, uz slogan „Život ima bolji ukus uz Alesto”.

Većina proizvoda iz Alesto asortimana, nakon pažljivog odabira u zemljama porekla, prerađuje se i pakuje u savremenim pogonima kompanije Solent u Rajneu i Ibah-Palenbergu u Nemačkoj, koji su deo Schwarz Produktion. Ovi pogoni omogućavaju da većina procesa ostaje unutar Schwarz grupe, a visok standard kvaliteta i optimizovani procesi garantuju svežinu proizvoda na policama.

Alesto je deo Lidlove strategije „Osvešćene ishrane”, koja prati naučne preporuke Planetary Health Diet i podstiče prelazak na zdravije, biljne alternative. Ključni proizvodi iz asortimana, poput oraha bogatih omega-3 masnim kiselinama i badema sa magnezijumom, osmišljeni su da zadovolje potrebe potrošača za nutritivno vrednim grickalicama.

„Evolucijom Alesta stvaramo brend koji slavi radost grickanja i oduševljava ljude svojim izborom. Donosimo lakoću u svakodnevicu kroz uživanje i bogat asortiman. Pritom ostajemo dosledni transparentnosti, pouzdanosti i kvalitetu, jer su to Lidlove vrednosti koje grade poverenje”, izjavio je Sebastijan Hajn, rukovodilac brenda u kompaniji Lidl Stiftung & Co. KG.

Kroz novu kampanju, Alesto dodatno gradi emotivnu vezu sa potrošačima koji žele zdrave, ali ukusne proizvode bez kompromisa. Planirano povećanje udela biljnih proteina na 17 odsto do 2030. godine deo je šireg opredeljenja kompanije za održivost i praćenje trendova u ishrani na evropskom tržištu.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Evropska unija uvodi energetski razred za data centre zbog potrošnje od tri odsto struje

AI data centri troše od tri do deset puta više energije, dok bi ukupna potrošnja mogla da premaši tri odsto ukupne struje u EU

Published

2 minutes ago

on

July 8, 2026

By

AI data centri troše od tri do deset puta više energije, dok bi ukupna potrošnja mogla da premaši tri odsto ukupne struje u EU

Evropska unija planira da krajem jula predstavi regulativu koja uvodi sistem energetskog ocenjivanja za data centre, sa ciljem povećanja energetske efikasnosti u sektoru koji ubrzano raste zbog razvoja veštačke inteligencije. Prema najavama, svi novi i postojeći data centri dobijali bi elektronske energetske oznake, slično sistemu koji se koristi za kućne uređaje.

Nacrt regulative predviđa da kompanije smanje potrošnju električne energije i vode, povećaju udeo čiste energije i iskoriste otpadnu toplotu za grejanje objekata i sisteme daljinskog grejanja. Razvoj veštačke inteligencije dodatno ubrzava rast sektora data centara, što izaziva sve veći pritisak na elektroenergetsku mrežu u Evropi.

Evropska komisija procenjuje da bi potrošnja električne energije data centara u Evropskoj uniji do kraja decenije mogla da premaši tri odsto ukupne potrošnje struje Unije. Poseban izazov predstavljaju AI data centri, čiji serveri troše od tri do deset puta više električne energije u poređenju sa tradicionalnim data centrima, pokazuju podaci nemačkog instituta Interfejs.

Stručnjaci upozoravaju da veliki AI klasteri, čija snaga iznosi od 100 do 300 megavata, sve više podsećaju na energetski intenzivna industrijska postrojenja, a ne na klasičnu IT infrastrukturu.

Predlog Evropske komisije ima za cilj da odgovori na ove izazove kroz strožu regulativu i transparentnije praćenje potrošnje, kako bi se dugoročno obezbedila održivost i stabilnost energetskog sistema u Uniji.

Pročitaj još

Domaće

EBRD: udeo loših kredita u CESEE regionu pao na 1,86 odsto, Srbija među vodećima

Vrednost problematičnih kredita u Srbiji smanjena 11,9 odsto na 700 miliona evra, pokrivenost rezervacijama u CESEE iznosi 62,7 odsto

Published

12 minutes ago

on

July 8, 2026

By

Vrednost problematičnih kredita u Srbiji smanjena 11,9 odsto na 700 miliona evra, pokrivenost rezervacijama u CESEE iznosi 62,7 odsto

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) saopštila je da je udeo problematičnih kredita (NPL) u zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE) na kraju 2025. godine pao na istorijski minimum od 1,86 odsto. Prema ovom izveštaju, Srbija je među najboljima u regionu, sa smanjenjem udela loših kredita za 0,6 procentnih poena, na 2 odsto, dok je ukupna vrednost ovih kredita pala za 11,9 odsto, na oko 700 miliona evra.

Crna Gora je zabeležila još veći pad vrednosti problematičnih zajmova, za 13,2 odsto. Istovremeno, ukupna vrednost loših kredita u regionu CESEE povećana je za 4,5 odsto, dostigavši 28,6 milijardi evra, iako je prosečan udeo loših kredita smanjen za 0,09 procentnih poena.

Slovenija je imala najveći rast vrednosti loših kredita, čak 53,9 odsto, ponajviše zbog restrukturiranja u prerađivačkoj industriji, dok je Rumunija zabeležila rast od 13 odsto.

Prosečan stepen pokrivenosti loših kredita rezervacijama u regionu iznosi 62,7 odsto. EBRD ocenjuje da kvalitet kreditnih portfelja ostaje stabilan zahvaljujući niskoj nezaposlenosti i solidnoj likvidnosti dužnika, ali upozorava na povećane rizike usled slabijeg privrednog rasta, visokih kamatnih stopa i spoljnih ekonomskih šokova.

Prema izveštaju, najveći rizici i dalje su prisutni u sektoru komercijalnih nekretnina i građevinarstva, dok su mala i srednja preduzeća, naročito izvoznici, izložena geopolitičkim tenzijama i neizvesnosti u međunarodnoj trgovini. EBRD ističe i potrebu za pojačanim nadzorom nad potrošačkim kreditiranjem, zbog mogućeg pogoršanja sposobnosti građana da otplaćuju dugove.

Pročitaj još

Domaće

Inflacija u SAD dostigla 3,7 odsto, trgovinski deficit porastao na 77,6 milijardi dolara

Uvoz kapitalnih dobara dostigao rekordnih 128 milijardi dolara, rast BDP-a usporio na 1,2 odsto

Published

17 minutes ago

on

July 8, 2026

By

Uvoz kapitalnih dobara dostigao rekordnih 128 milijardi dolara, rast BDP-a usporio na 1,2 odsto

Prema najnovijem istraživanju Federalnih rezervi Njujorka, očekivanja inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama za narednih godinu dana porasla su u junu na 3,7 odsto, što je za 0,2 procentna poena više nego prethodnog meseca i najviši nivo od septembra 2023. godine. U istom periodu, trgovinski deficit SAD u maju povećan je na 77,6 milijardi dolara, saopštilo je Ministarstvo trgovine.

Očekivanja inflacije za naredne tri godine unapred takođe su porasla za 0,2 procentna poena i sada iznose 3,3 odsto, što je najviši nivo od juna 2022. godine. Za petogodišnji period očekivanja su ostala stabilna na 3 odsto. Istovremeno, očekivani rast cena goriva značajno je usporio – prognoze su smanjene za 3,5 odsto, na 1,5 odsto, što predstavlja najniži nivo od avgusta 2022. godine.

Na tržištu rada zabeleženo je poboljšanje – prosečna verovatnoća gubitka posla u narednih godinu dana smanjena je na 14,1 odsto, dok je verovatnoća pronalaska novog zaposlenja povećana na 44,9 odsto. Američka domaćinstva ocenila su svoju trenutnu finansijsku situaciju boljom nego prethodne godine, mada očekuju strože uslove zaduživanja u budućnosti.

Trgovinski deficit SAD u maju porastao je na 77,6 milijardi dolara, što je povećanje od 42,2 odsto u odnosu na april kada je iznosio 54,6 milijardi dolara. Analitičari su očekivali manjak od oko 78,5 milijardi dolara. Ukupan uvoz porastao je za 3,3 odsto na rekordnih 395,3 milijarde dolara, dok je izvoz smanjen za 3,2 odsto, na 317,7 milijardi dolara. Ključni doprinos rastu uvoza dao je segment kapitalnih dobara, čiji je uvoz prvi put dostigao 128 milijardi dolara, ponajviše zahvaljujući povećanoj nabavci računarske opreme, poluprovodnika i tehnologija vezanih za veštačku inteligenciju.

Iako je izvoz nafte dostigao rekordne nivoe usled povećane svetske tražnje zbog tenzija na Bliskom istoku, to nije bilo dovoljno da ublaži pad ukupnog izvoza i porast trgovinskog deficita. Prema proceni ogranka Federalnih rezervi u Atlanti, američka ekonomija bi u drugom tromesečju mogla zabeležiti godišnji rast od 1,2 odsto, nakon rasta od 2,1 odsto u prvom tromesečju.

Pročitaj još

U Trendu