Connect with us

Domaće

MOL grupa izdaje obveznice od 197,6 miliona evra na Varšavskoj berzi

Transakcija u iznosu od 850 miliona poljskih zlota uz kamatnu stopu 6M WIBOR+145 baznih poena i rokom dospelosti pet godina

Published

2 hours ago

on

Foto Izvor: Pexels / Following NYC

Transakcija u iznosu od 850 miliona poljskih zlota uz kamatnu stopu 6M WIBOR+145 baznih poena i rokom dospelosti pet godina

MOL grupa je potpisala dokumente za izdavanje prvoklasnih negarantovanih obveznica na Varšavskoj berzi u ukupnoj vrednosti od 850 miliona poljskih zlota, što odgovara iznosu od 197,6 miliona evra. Ovu informaciju je kompanija objavila na Budimpeštanskoj berzi, navodeći da će obveznice imati promenljivu kamatnu stopu i da će transakcija biti zaključena danas.

Obveznice se emituju uz kamatnu stopu od 6M WIBOR+145 baznih poena. WIBOR je poljska međubankarska referentna kamatna stopa, ekvivalent evropskom euriboru ili srpskom beliboru. Očekuje se da će obveznice biti uključene na ATS Catalyst tržištu koje organizuje Varšavska berza.

Rok dospelosti ovih obveznica iznosi pet godina, što omogućava kompaniji da obezbedi dugoročno finansiranje uz povoljne uslove na regionalnom tržištu kapitala.

MOL grupa ovom emisijom nastavlja svoju strategiju diverzifikacije izvora finansiranja kroz regionalne berze i zaduživanje u lokalnim valutama, što može doprineti većoj stabilnosti i fleksibilnosti u upravljanju dugom. Svi iznosi i uslovi objavljeni su prema zvaničnim informacijama sa berze.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Cena nafte Brent porasla iznad 74 dolara uz rast od pet odsto nakon napada Irana

Američki institut za naftu: zalihe sirove nafte pale za 400.000 barela, marža na gasoil iznad 50 dolara po barelu

Published

21 minutes ago

on

July 8, 2026

By

Američki institut za naftu: zalihe sirove nafte pale za 400.000 barela, marža na gasoil iznad 50 dolara po barelu

Cena nafte Brent dostigla je više od 74 dolara po barelu nakon što je američki predsednik objavio prekid primirja na Bliskom istoku, a Iran izveo napade na tri broda u Hormuškom moreuzu, uključujući tanker za prevoz nafte i brod za transport tečnog prirodnog gasa (LNG). U jednom danu, cena sirove nafte porasla je za pet odsto, dok je referentna nafta Brent zabeležila rast veći od tri odsto i u nastavku trgovanja.

Prema oceni analitičara ING-a, jednog od vodećih evropskih finansijskih instituta, novi bezbednosni rizici pojačali su zabrinutost oko snabdevanja energentima iz Persijskog zaliva, što se odrazilo i na tržište terminskih ugovora kroz očekivanje ograničene ponude. Situaciju je dodatno zaoštrio odgovor Sjedinjenih Američkih Država, koje su izvele nove vojne udare, dok su u blizini Hormuškog moreuza prijavljene eksplozije. Vašington je istovremeno ukinuo privremenu dozvolu za prodaju iranske nafte, što, iako nema neposredan uticaj na globalnu ponudu, povećava rizik od pogoršanja odnosa SAD i Irana i utiče na tržišno raspoloženje.

Podršku rastu cena dala je i najnovija statistika o zalihama u SAD. Američki institut za naftu (API) objavio je da su zalihe sirove nafte tokom prethodne sedmice smanjene za oko 400.000 barela, dok su zalihe benzina pale za 2,9 miliona barela, a destilata za 1,8 miliona barela. Ovo ukazuje na kontinuiranu snažnu potražnju za naftnim derivatima. Na globalno tržište dodatno utiču napadi ukrajinskih dronova na ruske rafinerije, što je dovelo do smanjenja izvoza dizela iz Rusije. Kao posledica, marža na gasno ulje (gasoil) ponovo se kreće iznad 50 dolara po barelu.

Cene prirodnog gasa u Evropi takođe su u porastu. Referentni TTF gas poskupeo je za više od četiri odsto i premašio 48 evra po megavat-satu. Skladišta gasa u Evropi popunjena su sa manje od 51 odsto kapaciteta, dok je petogodišnji prosek za ovo doba godine 66 procenata. Uvoz LNG-a u Evropu opada zbog povećane potražnje u Aziji, gde zemlje zbog poremećaja u snabdevanju sa Bliskog istoka sve više kupuju gas na spot tržištu. Analitičari upozoravaju da bi nastavak tenzija u Persijskom zalivu mogao dodatno otežati snabdevanje Evrope pred predstojeću grejnu sezonu.

Izvori: Trading economics, Intellinews.

Pročitaj još

Domaće

Energoprojekt napušta berzu nakon što Napred Razvoj dostigao 90,21 odsto udela

Akcionarsko društvo Napred Razvoj preuzelo 3,7 miliona akcija, prinudni otkup i povlačenje sa tržišta na dnevnom redu 30. jula

Published

21 minutes ago

on

July 8, 2026

By

Akcionarsko društvo Napred Razvoj preuzelo 3,7 miliona akcija, prinudni otkup i povlačenje sa tržišta na dnevnom redu 30. jula

Građevinska kompanija Energoprojekt Holding a.d. Beograd najavila je održavanje 61. vanredne sednice Skupštine akcionara za 30. jul 2026. godine, na kojoj će ključna tačka dnevnog reda biti donošenje odluke o prinudnom otkupu akcija, što bi moglo da rezultira povlačenjem kompanije sa Beogradske berze. Sednica će biti održana u kino sali poslovne zgrade Energoprojekta sa početkom u 10 časova, saopštila je kompanija.

Odluka o prinudnom otkupu akcija donosi se običnom većinom prisutnih akcionara, a pravo glasa ima ukupno 10.833.592 običnih akcija. Za lično učešće na skupštini akcionar mora posedovati najmanje 9.000 akcija, dok oni sa manjim brojem mogu učestvovati putem zajedničkog punomoćnika ili glasanjem u odsustvu, kako je navedeno u zvaničnom dokumentu.

Najveći pojedinačni akcionar, akcionarsko društvo Napred Razvoj, početkom jula je povećalo svoj udeo u Energoprojekt Holdingu na 90,21 odsto. Ova kompanija je 29. juna putem javne ponude preuzela dodatnih 3,7 miliona akcija, odnosno udeo od 34,6 odsto, čime je ukupan broj akcija u njenom posedu porastao sa 5.463.709 na 9.212.588. Sa povezanim licima Napred Razvoj sada kontroliše više od 90 odsto ukupnog kapitala Energoprojekta.

Tržišni analitičari očekuju da bi, ukoliko Skupština usvoji odluku o prinudnom otkupu, Energoprojekt bio povučen sa Beogradske berze, što bi značilo kraj javnog trgovanja akcijama ove kompanije i promenu statusa njenog kapitala. Povlačenje sa berze predstavlja posledicu koncentracije vlasništva i prelaska praga od 90 odsto, što omogućava većinskom akcionaru da iskoristi pravo na prinudni otkup preostalih akcija od manjinskih akcionara.

Ova korporativna promena dolazi nakon višegodišnjih akvizicija i konsolidacije vlasništva u Energoprojektu, jednoj od najznačajnijih građevinskih firmi u Srbiji. Povlačenje sa berze imaće direktan uticaj na status preostalih malih akcionara, koji će moći da prodaju svoje akcije pod uslovima i po ceni koju utvrdi većinski akcionar, u skladu sa zakonskom regulativom.

Pročitaj još

Domaće

Evropska unija uvodi energetski razred za data centre zbog potrošnje od tri odsto struje

AI data centri troše od tri do deset puta više energije, dok bi ukupna potrošnja mogla da premaši tri odsto ukupne struje u EU

Published

36 minutes ago

on

July 8, 2026

By

AI data centri troše od tri do deset puta više energije, dok bi ukupna potrošnja mogla da premaši tri odsto ukupne struje u EU

Evropska unija planira da krajem jula predstavi regulativu koja uvodi sistem energetskog ocenjivanja za data centre, sa ciljem povećanja energetske efikasnosti u sektoru koji ubrzano raste zbog razvoja veštačke inteligencije. Prema najavama, svi novi i postojeći data centri dobijali bi elektronske energetske oznake, slično sistemu koji se koristi za kućne uređaje.

Nacrt regulative predviđa da kompanije smanje potrošnju električne energije i vode, povećaju udeo čiste energije i iskoriste otpadnu toplotu za grejanje objekata i sisteme daljinskog grejanja. Razvoj veštačke inteligencije dodatno ubrzava rast sektora data centara, što izaziva sve veći pritisak na elektroenergetsku mrežu u Evropi.

Evropska komisija procenjuje da bi potrošnja električne energije data centara u Evropskoj uniji do kraja decenije mogla da premaši tri odsto ukupne potrošnje struje Unije. Poseban izazov predstavljaju AI data centri, čiji serveri troše od tri do deset puta više električne energije u poređenju sa tradicionalnim data centrima, pokazuju podaci nemačkog instituta Interfejs.

Stručnjaci upozoravaju da veliki AI klasteri, čija snaga iznosi od 100 do 300 megavata, sve više podsećaju na energetski intenzivna industrijska postrojenja, a ne na klasičnu IT infrastrukturu.

Predlog Evropske komisije ima za cilj da odgovori na ove izazove kroz strožu regulativu i transparentnije praćenje potrošnje, kako bi se dugoročno obezbedila održivost i stabilnost energetskog sistema u Uniji.

Pročitaj još

U Trendu