Connect with us

Domaće

Ujedinjene nacije pokreću globalni fond za AI nakon ulaganja od pola milijarde dolara

Privatna ulaganja u AI infrastrukturu dostigla su gotovo 500 miliona dolara, dok je internetu trebalo 15 godina da dostigne milijardu korisnika, a AI je to postigla za samo dve godine

Published

1 hour ago

on

Foto Izvor: Pexels / Vladimir Srajber

Privatna ulaganja u AI infrastrukturu dostigla su gotovo 500 miliona dolara, dok je internetu trebalo 15 godina da dostigne milijardu korisnika, a AI je to postigla za samo dve godine

Globalni dijalog o upravljanju veštačkom inteligencijom (AI) svečano je otvoren danas u Ženevi, gde je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš istakao da je za internet bilo potrebno 15 godina da dostigne milijardu korisnika, dok je AI isti rezultat postigla za samo dve godine. Gutereš je naglasio da brzina kojom se AI razvija menja i oblikuje svet, postavljajući pitanje da li će čovečanstvo uspeti da zajedno oblikuje ovu transformaciju ili će dozvoliti da ona oblikuje nas.

Prema njegovim rečima, AI sistemi više nisu samo alati koji čekaju ljudska uputstva, već pišu programski kod, deluju samostalno na internetu i donose odluke uz sve manji nadzor ljudi. Institucije, kako je rekao, nisu bile osmišljene da upravljaju mašinama koje samostalno donose odluke, a postoje granice koje, kada se pređu, ne mogu biti vraćene.

Drugo upozorenje odnosi se na koncentraciju moći – računarska snaga, podaci i stručni kadrovi nalaze se u rukama malog broja kompanija i država. Gutereš je upozorio da bi digitalni jaz mogao prerasti u jaz u oblasti AI, pogoršavajući razvojne, bezbednosne i suverenitetske probleme država.

Prošle godine privatna ulaganja u AI infrastrukturu dostigla su gotovo pola milijarde dolara, dok su javna ulaganja u kapacitete zemalja u razvoju znatno manja. U tom kontekstu, Gutereš je najavio da će uskoro Generalnoj skupštini UN predstaviti preporuke za osnivanje Globalnog fonda za veštačku inteligenciju, sa ciljem razvoja stručnih znanja, podataka i dostupnih računarskih kapaciteta širom sveta.

Gutereš je podsetio i na Inicijativu za ekološku transparentnost u AI sektoru, pokrenutu pre dve sedmice, kojom se od velikih kompanija traži javno objavljivanje podataka o emisiji ugljenika, potrošnji vode i korišćenju zemljišta, uz zahtev da do 2030. godine svi data centri koriste obnovljive izvore energije.

Posebnu zabrinutost izrazio je zbog upotrebe veštačke inteligencije u vojne svrhe i razvoja smrtonosnih autonomnih sistema naoružanja. Pozvao je vlade na hitnu akciju, AI kompanije da prihvate odgovornost srazmernu svojoj moći, a naučnu zajednicu da nastavi da pruža dokaze i stručno znanje.

Na forumu u Ženevi, koji traje do 10. jula, učestvuje veliki broj zvaničnika i stručnjaka, među kojima je i direktor Kancelarije za IT i eUpravu Srbije Mihailo Jovanović, kao i premijer Luksemburga Lik Friden. Globalni dijalog predstavlja prvu svetsku međuvladinu platformu za upravljanje AI, osnovanu u okviru Pakta za budućnost i Globalnog digitalnog sporazuma, koje su države članice UN usvojile u septembru 2024. godine.

Dijalog omogućava vladama, međunarodnim organizacijama, akademskoj zajednici, civilnom društvu i privatnom sektoru da razmenjuju iskustva i jačaju međunarodnu saradnju u oblasti veštačke inteligencije.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Brebex investira u solarnu elektranu od 300 megavata na 240 hektara kod Dimitrovgrada

Kompanija raskrčila 240 hektara zemljišta za projekat, dok je Zavod izdao pozitivno mišljenje za translokaciju retke vrste vodozemca

Published

6 minutes ago

on

July 6, 2026

By

Kompanija raskrčila 240 hektara zemljišta za projekat, dok je Zavod izdao pozitivno mišljenje za translokaciju retke vrste vodozemca

Kompanija Brebex započela je projekat izgradnje solarne elektrane kapaciteta 300 megavata na površini od 240 hektara u okolini sela Brebevnica, nadomak Dimitrovgrada, tokom prethodne zime. Prema dostupnim podacima, Brebex je uklonio nisko rastinje na pomenutoj površini, blizu granice sa Bugarskom, radi pripreme terena za novu elektranu.

Krajem maja ove godine, organizacije Polekol i Jerma upozorile su da su tokom radova narušena prirodna staništa, čime je ugrožen opstanak Burešovog dugonogog velikog mrmoljka, strogo zaštićene vrste u Srbiji. Posebno su istakli propust Zavoda za zaštitu prirode Srbije koji nije izuzeo Duboku baru, značajno stanište ove vrste, iz obuhvata projekta.

Iz kompanije Brebex navode da je, prema stručnoj studiji procene uticaja na životnu sredinu, „jedino stanište” i mesto razmnožavanja mrmoljka izuzeto iz projekta, a dokumentacija je dostupna na sajtu kompanije. Sa druge strane, Zavod za zaštitu prirode Srbije izdao je pozitivno mišljenje za translokaciju, odnosno preseljenje jedinki koje su ugrožene izgradnjom elektrane.

Istraživači ističu da je došlo do zamene staništa u dokumentaciji: iz projekta je izuzeto Lipinsko jezero, koje je zapravo pojilište za stoku, dok Duboka bara, jedno od dva ključna staništa mrmoljka u Srbiji, nije bila prepoznata. Dr Maja Ajduković navodi da je celokupna vegetacija u radijusu od najmanje 500 metara oko Duboke bare uklonjena, što direktno ugrožava vodozemce, dok se solarni paneli planiraju do same ivice te bare.

Prema izveštajima, organizacija Polekol tvrdi da je Zavod za zaštitu prirode Srbije napravio propust prilikom definisanja uslova zaštite, jer Duboka bara nije izuzeta iz projekta, dok su tri staništa strogo zaštićenih orhideja pravilno zaštićena. Polekol i Jerma su pokrenuli postupak za izmenu Plana detaljne regulacije, a odgovornost za narušavanje staništa se, prema navodima, deli između Zavoda i investitora.

Zavod za zaštitu prirode Srbije u svom saopštenju navodi da u trenutku izdavanja rešenja nije imao informaciju o značaju populacije vrste Triturus ivanbureschi na lokalitetu Duboka bara. Organizacije su uputile dopise nadležnim institucijama radi preispitivanja i zaštite ovog jedinstvenog staništa.

Pročitaj još

Domaće

Srpska privreda gubi do 6,5 milijardi dinara godišnje zbog bolovanja zaposlenih

Procene pokazuju da lažna bolovanja godišnje koštaju oko 3 milijarde dinara, dok ukupni troškovi dostižu 10 milijardi dinara

Published

21 minutes ago

on

July 6, 2026

By

Procene pokazuju da lažna bolovanja godišnje koštaju oko 3 milijarde dinara, dok ukupni troškovi dostižu 10 milijardi dinara

Analize pokazuju da lažna bolovanja predstavljaju značajan ekonomski problem za deo privrede u Srbiji, sa godišnjim troškovima koji dostižu između 1,3 i 6,5 milijardi dinara, odnosno oko 25,5 miliona evra, dok ukupni troškovi mogu iznositi i do 10 milijardi dinara (85 miliona evra) kada se uključe i indirektni izdaci. Ove procene ukazuju na realan izazov za preduzeća, naročito u pojedinim sektorima i periodima godine.

Prema analizama, u Srbiji godišnje bude evidentirano između 1,4 i 1,7 miliona dana bolovanja, sa oko 110.000 do 150.000 slučajeva godišnje i prosečnim trajanjem od 11 do 13 dana po zaposlenom. Udeo zaposlenih na bolovanju iznosi oko 5,9 odsto, dok je broj radnika u zemlji oko 2,3 miliona, što znači da prosečno jedan radnik provede oko 1,4 dana na bolovanju godišnje.

Privredna komora Srbije (PKS) navodi da problem lažnih bolovanja nije ravnomerno raspoređen, već je sezonski i sektorski izražen. Analiza PKS pokazuje da se najviše bolovanja otvara u januaru i julu, kada u pojedinim kompanijama odsustvuje između 25 i 30 odsto zaposlenih. Najpogođeniji su metalski i elektro sektor, tekstilna i prehrambena industrija, šumarstvo i komunalne usluge. PKS ukazuje i na specifičnosti u ruralnim i turističkim područjima, gde deo zaposlenih koristi bolovanje tokom sezonskih poslova.

Za razliku od Nemačke, gde se uvodi obavezno dostavljanje lekarske potvrde već prvog dana i ukida mogućnost otvaranja bolovanja telefonom, u Srbiji takva praksa nije postojala. Sistem e-bolovanja, koji počinje sa radom od 2026. godine, omogućava da se otvaranje bolovanja odmah elektronski dostavi poslodavcu. Ipak, nedostatak centralizovane baze i zvanične statistike otežava precizno sagledavanje problema lažnih bolovanja, kao i praćenje preduzeća koja su pokrenula postupke provere osnova odsustva zaposlenih.

Uporedni podaci pokazuju da je Srbija među evropskim zemljama sa relativno niskim udelom zaposlenih na bolovanju. U Norveškoj zaposleni prosečno provedu gotovo šest nedelja godišnje na bolovanju (27–28 dana), dok je u Finskoj taj prosek oko pet nedelja. U Španiji, gde se prva tri dana često ne plaćaju, radnici su odsutni oko pet nedelja godišnje, a u Nemačkoj, Francuskoj i Sloveniji taj prosek iznosi između 3,6 i 4 nedelje, odnosno oko 15 radnih dana godišnje.

Iako srpska privreda ne beleži tako visoke nivoe odsustva kao pojedine evropske zemlje, pojedini sektori i periodi godine ostaju posebno ranjivi na zloupotrebe bolovanja, što stvara dodatne troškove i opterećenje za poslodavce.

Pročitaj još

Domaće

Sporovi oko testamenta: naslednici u Srbiji najčešće traže poništenje zbog pravnog interesa

Sudski postupci mogu trajati godinama, a ključne razloge za osporavanje predstavljaju sposobnost rasuđivanja i pravna forma

Published

1 hour ago

on

July 6, 2026

By

Sudski postupci mogu trajati godinama, a ključne razloge za osporavanje predstavljaju sposobnost rasuđivanja i pravna forma

Prema Zakonu o nasleđivanju Republike Srbije, testament može biti osporen u nekoliko jasno definisanih situacija, a najčešći uzrok sudskih sporova među naslednicima upravo su sumnje u ispravnost ovog dokumenta. Porodični sporovi oko raspodele imovine često se vode zbog tvrdnji o nesposobnosti ostavioca za rasuđivanje ili zbog sumnji u autentičnost testamenta, dok zakon precizno propisuje uslove pod kojima naslednici mogu zahtevati poništenje testamenta.

Testament može biti ništav ili rušljiv, što je osnovna podela u pravnoj praksi. Ništav testament se smatra pravno nepostojećim i može biti osporen kada ga je sačinilo lice koje po zakonu nije moglo da raspolaže svojom imovinom testamentom, kao što je osoba mlađa od 15 godina ili potpuno lišena poslovne sposobnosti. Takođe, falsifikovani testamenti, kao i oni čiji sadržaj nije u skladu sa prinudnim propisima ili javnim poretkom, automatski se smatraju ništavim.

Rušljiv testament, s druge strane, proizvodi pravno dejstvo dok sud ne donese odluku o poništenju, a najveći broj sudskih postupaka vodi se upravo zbog osporavanja rušljivih testamenata. Najčešći razlog za osporavanje je tvrdnja da ostavilac nije bio sposoban za rasuđivanje u trenutku sastavljanja testamenta, zbog bolesti poput demencije ili ozbiljnog psihičkog oboljenja. U tim slučajevima sud angažuje medicinske veštake kako bi se utvrdila sposobnost izražavanja slobodne volje.

Testament mora biti sačinjen slobodnom voljom ostavioca, bez pretnji, prinude, psihičkog pritiska ili prevare. Ukoliko se dokaže da testament nije nastao slobodnom voljom, sud ga može poništiti. Zakon propisuje više oblika testamenta – svojeručni, sudski, notarski i posebne, u zavisnosti od okolnosti, i svi moraju zadovoljiti zakonsku formu da bi bili pravno validni.

Pravo na osporavanje testamenta imaju samo lica sa pravnim interesom, najčešće zakonski naslednici – deca, bračni drug ili roditelji, ali i druga lica koja bi nasledila imovinu da testament ne postoji ili naslednici koji smatraju da im je povređeno pravo na nužni deo. Rok za osporavanje rušljivog testamenta je godinu dana od saznanja za razlog osporavanja, odnosno najkasnije deset godina od njegovog proglašenja.

Praksa pokazuje da su najčešći razlozi za pokretanje sudskih postupaka sumnje u sposobnost ostavioca da donese odluku ili tvrdnje o uticaju trećih lica, ali i sumnje u autentičnost dokumenta ili propuste u njegovoj formi. Stručnjaci savetuju da se testament sačini u zakonom predviđenoj formi i, kada je moguće, uz pomoć javnog beležnika, kako bi se izbegli potencijalni sporovi među naslednicima.

Pročitaj još

U Trendu