Privatna ulaganja u AI infrastrukturu dostigla su gotovo 500 miliona dolara, dok je internetu trebalo 15 godina da dostigne milijardu korisnika, a AI je to postigla za samo dve godine

Globalni dijalog o upravljanju veštačkom inteligencijom (AI) svečano je otvoren danas u Ženevi, gde je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš istakao da je za internet bilo potrebno 15 godina da dostigne milijardu korisnika, dok je AI isti rezultat postigla za samo dve godine. Gutereš je naglasio da brzina kojom se AI razvija menja i oblikuje svet, postavljajući pitanje da li će čovečanstvo uspeti da zajedno oblikuje ovu transformaciju ili će dozvoliti da ona oblikuje nas.

Prema njegovim rečima, AI sistemi više nisu samo alati koji čekaju ljudska uputstva, već pišu programski kod, deluju samostalno na internetu i donose odluke uz sve manji nadzor ljudi. Institucije, kako je rekao, nisu bile osmišljene da upravljaju mašinama koje samostalno donose odluke, a postoje granice koje, kada se pređu, ne mogu biti vraćene.

Drugo upozorenje odnosi se na koncentraciju moći – računarska snaga, podaci i stručni kadrovi nalaze se u rukama malog broja kompanija i država. Gutereš je upozorio da bi digitalni jaz mogao prerasti u jaz u oblasti AI, pogoršavajući razvojne, bezbednosne i suverenitetske probleme država.

Prošle godine privatna ulaganja u AI infrastrukturu dostigla su gotovo pola milijarde dolara, dok su javna ulaganja u kapacitete zemalja u razvoju znatno manja. U tom kontekstu, Gutereš je najavio da će uskoro Generalnoj skupštini UN predstaviti preporuke za osnivanje Globalnog fonda za veštačku inteligenciju, sa ciljem razvoja stručnih znanja, podataka i dostupnih računarskih kapaciteta širom sveta.

Gutereš je podsetio i na Inicijativu za ekološku transparentnost u AI sektoru, pokrenutu pre dve sedmice, kojom se od velikih kompanija traži javno objavljivanje podataka o emisiji ugljenika, potrošnji vode i korišćenju zemljišta, uz zahtev da do 2030. godine svi data centri koriste obnovljive izvore energije.

Posebnu zabrinutost izrazio je zbog upotrebe veštačke inteligencije u vojne svrhe i razvoja smrtonosnih autonomnih sistema naoružanja. Pozvao je vlade na hitnu akciju, AI kompanije da prihvate odgovornost srazmernu svojoj moći, a naučnu zajednicu da nastavi da pruža dokaze i stručno znanje.

Na forumu u Ženevi, koji traje do 10. jula, učestvuje veliki broj zvaničnika i stručnjaka, među kojima je i direktor Kancelarije za IT i eUpravu Srbije Mihailo Jovanović, kao i premijer Luksemburga Lik Friden. Globalni dijalog predstavlja prvu svetsku međuvladinu platformu za upravljanje AI, osnovanu u okviru Pakta za budućnost i Globalnog digitalnog sporazuma, koje su države članice UN usvojile u septembru 2024. godine.

Dijalog omogućava vladama, međunarodnim organizacijama, akademskoj zajednici, civilnom društvu i privatnom sektoru da razmenjuju iskustva i jačaju međunarodnu saradnju u oblasti veštačke inteligencije.

Nova carina primenjuje se od 1. jula 2026. na pošiljke vrednosti do 150 evra, uz dodatnih 20 odsto PDV-a u Srbiji

Evropska unija od 1. jula 2026. godine počela je da naplaćuje carinu od tri evra po artiklu za male pošiljke koje stižu iz zemalja van EU, uključujući proizvode sa platformi kao što su Temu i Aliekspres. Iako Srbija nije članica Unije, stručnjaci upozoravaju da bi deo ovog troška mogao da utiče i na domaće potrošače zbog činjenice da veliki broj pošiljki iz Kine dolazi u Srbiju preko evropskih logističkih centara.

Nova carina odnosi se na pošiljke u vrednosti do 150 evra i biće na snazi do 1. jula 2028. godine. Do sada na ovakve pošiljke nije obračunavana carina, a sada se za svaki artikal naplaćuje tri evra. Važno je da se carina obračunava po pojedinačnom artiklu, dok će više istih predmeta iz iste pošiljke biti tretirano kao jedan artikal. Na primer, za četiri različita proizvoda male vrednosti, potrošač će morati da plati ukupno 12 evra carine.

Iako se ova mera ne primenjuje direktno na potrošače u Srbiji, zbog transporta paketa preko EU može doći do indirektnih troškova. Za pošiljke koje stižu u Srbiju već važi domaći sistem oporezivanja sa PDV-om od 20 odsto. Međutim, postoji mogućnost da se domaćim kupcima dodatno naplati i evropska carina od tri evra po artiklu, što može znatno povećati ukupnu cenu proizvoda.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić ističe: „Kada bi se ove pošiljke regularno carinile, veći bi trošak bio angažovanja tih sredstava i carinika nego vrednost proizvoda. I kod nas postoji sličan sistem da se na male pošiljke naplaćuje određena dažbina i ti proizvodi će neminovno biti skuplji, jer poskupljenje za potrošače iz Srbije može da dođe i preko EU.“

Bjelić objašnjava da je jedan od najvećih centara za kinesku robu u Mađarskoj i da je za oslobađanje evropske carine potrebno dokazati da roba nije namenjena tržištu EU, već isključivo za reeksport. Kod malih pošiljki često se ne prikuplja potrebna dokumentacija, pa se može desiti da potrošači iz Srbije plate i evropsku i domaću dažbinu. “Carina nije skupa, ali ako neko hoće da poruči proizvod u vrednosti od tri evra i na to mu naplate još toliko, ta naknada je onda 100 odsto od vrednosti robe”, ističe Bjelić.

Nova carinska mera pogađa i onlajn prodavce iz Srbije koji šalju robu u EU, jer će se carina od tri evra primenjivati i na njihove artikle. Na platformama poput Temua već postoji napomena da uvozne dažbine nisu uključene u cenu proizvoda i da se dodaju pri plaćanju, u skladu sa važećim zakonima i propisima svake zemlje.

Domaća potrošnja pšenice između 1,2 i 1,3 miliona tona, višak za izvoz podstiče rast BDP-a

Ovogodišnja poljoprivredna sezona u Srbiji pokazuje dobre rezultate, sa očekivanim rodom pšenice od oko 3,8 miliona tona, što prema procenama agroanalitičara Milana Prostrana garantuje prehrambenu sigurnost i obezbeđuje značajne količine za izvoz. Domaća potrošnja pšenice iznosi između 1,2 i 1,3 miliona tona, što znači da bi prema trenutnim podacima poljoprivreda mogla da obezbedi oko dva miliona tona za izvoz.

“Prinos pšenice biće oko 3,8 miliona tona i to je zaista veliki prinos. Verovatno ćemo imati višak robnih rezervi, negde oko dva miliona tona pšenice za izvoz”, izjavio je Prostran. On je istakao da se očekuje visokokvalitetna pšenica, ali i naglasio da konačna ocena zavisi od završetka žetve i skladištenja useva.

Ovakav rezultat trebalo bi pozitivno da utiče na privredni rast Srbije, jer, kako navodi Prostran, poljoprivreda ove godine može značajno doprineti bruto domaćem proizvodu. Ipak, proizvođači su i dalje nezadovoljni otkupnom cenom pšenice, što ostaje problem od ukidanja garantovane cene 2001. godine. Ulaganja su bila skromnija zbog visokih cena goriva i mineralnih đubriva, ali su ratari povećali površine pod usevima koji se seju u jesen, što je donelo dobre rezultate i kod ječma, raži, ovsa i uljane repice.

Voćari takođe beleže dobar rod, ali se suočavaju sa izazovima plasmana proizvoda na tržištu. Prostran ističe da je za njih glavno pitanje kako prodati i kome plasirati robu.

Pozitivne procene važe i za kukuruz. Poljoprivrednik Goran Eror iz Rivice kod Iriga navodi da kukuruz trenutno dobro izgleda i da bi, uz povoljne vremenske prilike, rod mogao biti solidan. Kukuruz se sada nalazi u fazi metličenja i oprašivanja, a zahlađenje prethodnih dana pogodovalo je usevima. U pojedinim delovima Srema zabeležene su značajne padavine, dok su u Rivici padavine bile manje, ali usevi ipak izgledaju bolje nego prošle godine.

Eror napominje da je još rano za konačne procene prinosa kukuruza, jer se rod tek formira. On dodaje da se poslednjih godina menja setvena struktura zbog klimatskih promena, pa su na poljima sve više zastupljeni suncokret i druge kulture otporne na sušu, dok soja ostaje isplativa na parcelama sa mogućnošću navodnjavanja.

Žetva pšenice na južnim obroncima Fruške gore dala je nešto slabije prinose zbog aprilskog mraza i suše tokom nalivanja zrna, pa je umesto očekivanih osam do devet tona po hektaru, prinos iznosio oko sedam tona. U južnom Banatu ostvaren je prinos od devet do 10 tona po hektaru. Kvalitet ovogodišnje pšenice ocenjuje se kao veoma dobar.

Ako vremenske prilike ostanu stabilne do kraja leta, očekuje se da Srbija ostvari jednu od boljih poljoprivrednih sezona poslednjih godina, sa dovoljnim količinama žitarica za domaće potrebe, značajnim izvoznim potencijalom i pozitivnim uticajem na rast bruto domaćeg proizvoda.