Redovno merenje krvnog pritiska pomaže ženama da na vreme spreče ozbiljna oštećenja vitalnih organa

Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, često prolazi neprimećeno jer ne izaziva jasne simptome, ali može ozbiljno oštetiti telo tokom godina. Prema rečima dr Nabile Laskar, kardiologa iz bolnice St Bartholomew’s u Londonu, žene svih dobi treba da budu posebno pažljive i redovno mere krvni pritisak, iako se možda osećaju potpuno zdravo. Ovo stanje, naime, postepeno narušava funkciju srca, bubrega i mozga, povećavajući rizik od moždanog udara, infarkta ili oštećenja bubrega – čak i kod osoba koje nemaju tegobe. Žene su posebno izložene riziku tokom trudnoće, menopauze, ili ako postoji porodična istorija bolesti srca. Uticaj stresa, gojaznosti i nepravilne ishrane dodatno pogoršava situaciju.

Istraživanja pokazuju da svega trećina žena redovno kontroliše krvni pritisak, zbog čega mnoge i ne znaju da imaju povišene vrednosti. Prvi znaci hipertenzije gotovo da ne postoje, ali se kasnije mogu javiti glavobolja, umor ili vrtoglavica, kada je šteta već nastala. Zato je redovna provera presudna za rano otkrivanje problema i sprečavanje komplikacija. Dr Nabila Laskar naglašava: „Visok krvni pritisak može naneti štetu telu bez upozorenja. Zato je važno da žene, čak i kada se osećaju zdravo, proveravaju svoje vrednosti najmanje jednom godišnje.“ Takođe dodaje: „Ne čekajte prve simptome. Počnite sa zdravim navikama i redovnom kontrolom na vreme.“

Za prevenciju visokog krvnog pritiska preporučuje se redovna fizička aktivnost, smanjenje soli u ishrani, održavanje zdrave telesne mase, izbegavanje pušenja i ograničavanje alkohola. Kvalitetan san i kontrola nivoa stresa takođe su važni. Ukoliko imate porodičnu istoriju hipertenzije ili druge faktore rizika, obavezno se posavetujte sa lekarom. Redovno merenje pritiska ostaje najvažniji korak za pravovremeno prepoznavanje problema i zaštitu zdravlja. Za tačnu dijagnozu i preporuke, obratite se svom lekaru.

Ishrana bogata šećerom ili masnoćama može ukazivati na početak frontotemporalne demencije – stručnjaci savetuju na šta da obratite pažnju

Promene u navikama ishrane, posebno kod žena mlađe i srednje životne dobi, mogu biti jedan od prvih pokazatelja frontotemporalne demencije (FTD), upozoravaju stručnjaci iz Društva za Alchajmerovu bolest. Sve češće se primećuje nagla potreba za slatkišima, masnom hranom ili ugljenim hidratima, što može ukazivati na ranu fazu ove neurodegenerativne bolesti. Iako se najčešće misli da je gubitak pamćenja glavni simptom demencije, zapravo su promene u ponašanju i ishrani često prvi znak da se u organizmu nešto menja.

Frontotemporalna demencija je bolest koja, za razliku od Alchajmerove, najčešće pogađa osobe mlađe od 65 godina i utiče na delove mozga odgovorne za ponašanje, emocije i impulse. Kao rezultat toga, žene mogu izgubiti kontrolu tokom obroka, uzimati više slatkiša nego inače ili zanemariti osnovna pravila za stolom. Takođe se mogu javiti i druge promene, poput preteranog konzumiranja alkohola ili cigareta.

Za razliku od drugih oblika demencije, kod frontotemporalne demencije promene u ponašanju često prethode gubitku pamćenja. Osobe mogu postati impulsivne, izgubiti interesovanje za svakodnevne aktivnosti ili zanemariti društvene norme, a promene najčešće prvo primećuju članovi porodice ili bliski prijatelji. Zbog toga je važno na vreme prepoznati simptome i potražiti savet stručnjaka. Ako primetite kod sebe ili nekoga iz okruženja iznenadnu potrebu za prejedanjem ili gubitak kontrole nad određenom hranom, preporuka je da razgovarate sa lekarom. Važno je naglasiti da ovakvo ponašanje nije znak slabe volje, već može biti posledica promena u mozgu.

Neurolog dr Marija Jovanović pojašnjava: “Iznenadne promene u ishrani, posebno žudnja za slatkim ili masnim namirnicama, mogu biti jedan od prvih simptoma frontotemporalne demencije. Ako primetite ovakve promene, preporučujem da što pre potražite mišljenje stručnjaka.” Takođe, dodaje: “Nemojte zanemarivati promene u ponašanju. Veoma je važno da članovi porodice ili prijatelji ukažu na ovakve znake, jer žene često nisu svesne sopstvenih simptoma.”

Ukoliko primetite ovakve promene kod sebe ili bliske osobe, važno je razgovarati na miran i podržavajući način. Dnevnik navika u ishrani može biti od pomoći prilikom postavljanja dijagnoze, a preporučuje se i informisanje o savetovalištima i podršci dostupnoj u lokalnoj zajednici. Za tačnu dijagnozu i dalje korake, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Iskustvo Ajsling Galager iz Belfasta pokazuje zašto žene ne smeju ignorisati signale svog tela i koliko je rana dijagnoza ključna za oporavak

Iskustvo Ajsling Galager, mlade žene iz Belfasta, pruža snažnu poruku svim ženama o neophodnosti da osluškuju svoje telo i reaguju na promene bez odlaganja. Ajsling je nakon promene životnog tempa i preseljenja u London počela češće da ide u toalet, verujući da je to posledica stresa. Iako nije imala ozbiljnih zdravstvenih tegoba ranije, zabrinjavajući simptom nije nestajao, pa je na kraju odlučila da se obrati lekaru. Prelomni trenutak bio je kada je primetila krv u stolici, što ju je navelo da zakaže pregled, ali je zbog pandemije bilo kašnjenja u dijagnostici. Nakon kolonoskopije, ustanovljen joj je rak rektuma u drugom stadijumu. “To je bio najteži i najnadrealniji trenutak u mom životu,” iskreno je podelila Ajsling.

Prvi simptomi raka rektuma često su blagi i lako se zanemare. Kod Ajsling su to bili češće mokrenje i krv u stolici, koje je u početku pripisivala stresu. Stručnjaci upozoravaju da svaka promena u pražnjenju creva ili pojava krvi koja traje duže od nekoliko nedelja zahteva pregled. Statistike pokazuju da broj obolelih žena mlađih od 50 godina raste širom Evrope, pa je rano prepoznavanje simptoma i odlazak kod lekara ključan za uspeh terapije.

Lečenje kroz koje je prošla bilo je izuzetno zahtevno – obuhvatilo je zračenje, hemoterapiju i operaciju. Tumor je uklonjen, ali su kasnije otkriveni zahvaćeni limfni čvorovi, a terapija je kao posledicu imala i gubitak plodnosti. Kako kaže, “Neplodnost je bila najveći šok i slomila mi je srce. Bez obzira na to da li želite decu ili ne, gubitak te šanse je brutalan.” Oporavak je dodatno bio otežan zbog ponovljenih opstrukcija creva i još jedne velike operacije. Ipak, Ajsling ističe svoju odlučnost da živi punim plućima: “Ništa od ovoga me nije sprečilo da živim svoj život. Ako me je ičemu naučilo, to je da je život prekratak. Ako osećate da nešto nije u redu, idite na pregled. Rak ne diskriminiše, a vaše zdravlje je vaša supermoć.”

Zbog toga je važno da žene ne ignorišu promene u svom organizmu, niti ih pripisuju samo obavezama ili stresu. Dr Srđan Marković, gastroenterolog, savetuje: “Ne čekajte krv u stolici ili izražene bolove. Svaka promena pražnjenja creva, učestalost odlazaka u toalet ili neobjašnjivi umor mogu biti znak da je vreme za pregled. Rano otkrivanje je ključno za uspeh lečenja.” On preporučuje i redovne kontrole, posebno onima sa porodičnom istorijom bolesti creva, kao i zdrav način života, ishranu bogatu vlaknima i fizičku aktivnost radi prevencije.

Na kraju, najvažnija poruka je: na prve znakove ili promene obratite se lekaru, jer blagovremena reakcija može spasiti život.