Epicentar na dubini od 128 kilometara, potresi se snažno osetili u više okruga, a opasnost od cunamija nije izdata

Snažan zemljotres pogodio Kamčatku danas, prema zvaničnom saopštenju ruskog Ministarstva za vanredne situacije. Jačina potresa iznosila je 6,5 stepeni po Rihterovoj skali, a epicentar se nalazio na kopnu u Jelizovskom okrugu, na dubini od 128 kilometara. Potresi su izazvali paniku među stanovnicima, dok su službe za vanredne situacije odmah reagovale.

Prema podacima kamčatskog ogranka Geofizičke službe Ruske akademije nauka, epicentar je zabeležen 138 kilometara jugoistočno od sela Ust-Boljšereck. Intenzitet podrhtavanja tla u regionu dostigao je do pet stepeni, a Petropavlovsk-Kamčatski, Ust-Kamčatski i Aleutski okrug osetili su potrese intenziteta do četiri stepena. U Viljučinskom i Jelizovskom okrugu zabeležen je maksimalan intenzitet od pet stepeni.

Reakcija službi i stanje na terenu

Tokom i nakon zemljotresa, nadležne službe bile su u punoj pripravnosti. Iako je među stanovništvom zavladala uznemirenost, služba za vanredne situacije nije primila nijedan poziv za pomoć. Osim toga, prema zvaničnim informacijama, opasnost od cunamija nije izdata.

Prema izveštaju, potresi nisu izazvali materijalnu štetu ili povrede, a situacija se pažljivo prati. Takođe, građani su sa zabrinutošću pratili informacije o stanju na terenu i mogućim posledicama.

Detalji o potresima i bezbednosne mere

S obzirom na jačinu koja je registrovana, zemljotres pogodio Kamčatku smatra se jednim od snažnijih u poslednje vreme na tom području. Intenzitet od pet stepeni osetili su stanovnici više okruga, a stručnjaci nastavljaju da analiziraju podatke kako bi se precizno procenile sve posledice.

Uprkos uznemirenosti, nadležne službe ističu da nije zabeležena opasnost od cunamija, što građanima donosi izvesno olakšanje. Preporučuje se da stanovnici i dalje prate zvanične informacije i postupaju u skladu sa uputstvima nadležnih organa.

Konačno, prema podacima Geofizičke službe, seizmička aktivnost na Kamčatki se redovno prati, a javnost će biti obaveštena o svim novim informacijama.

Vlasti predviđaju 250 protesta širom zemlje, uz mogućnost upotrebe šok-bombi u slučaju nasilja, prema zvaničnoj izjavi.

Francuska se priprema za veliki talas okupljanja, jer se za sutra najavljuje do 100.000 demonstranata širom zemlje. Prema zvaničnoj izjavi, policija i žandarmerija imaće pravo da koriste sva raspoloživa sredstva za razbijanje demonstracija, uključujući šok-bombe, ukoliko dođe do nasilja. Očekuju se javne demonstracije, spontana okupljanja i blokade, a najavljeno je ukupno 250 protesta i 80 marševa, dok je više od 40 skupova zvanično prijavljeno.

Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez istakao je da će policijski službenici i žandarmi moći da koriste šok-bombe i druga dostupna sredstva, ali samo u slučaju incidenata. “Policijski službenici i žandarmi moraju da budu u stanju da koriste šok-bombe i druga sredstva za razbijanje demonstracija koja su im na raspolaganju”, rekao je Nunjez, dodajući da se očekuje prilično velika mobilizacija.

Pripreme za proteste širom Francuske

Prema procenama teritorijalne obaveštajne službe, širom Francuske biće između 50.000 i 100.000 demonstranata, dok se za Pariz predviđa prisustvo između 20.000 i 40.000 ljudi. Vlasti upozoravaju da bi u velikim gradovima pripadnici krajnje levice mogli pokušati da izazovu incidente tokom protesta. Policija ima instrukcije da obezbeđuje demonstracije, interveniše u slučaju incidenata i prekida spontana okupljanja kada ometaju saobraćaj.

Upotreba šok-bombi privremeno je bila suspendovana tokom prethodnih protesta srednjoškolaca, nakon što je učenik u Lensu povređen i ostao bez ruke u kontaktu sa ovim sredstvom. Sada je, međutim, policiji ponovo dozvoljeno korišćenje šok-bombi, ali isključivo u slučaju nasilja.

Bezbednosne mere i očekivanja za najavljene proteste

Osim toga, francuske vlasti su naglasile da je bezbednost prioritet i da će policija reagovati samo kada je to neophodno. Nunjez je upozorio da postoji mogućnost nasilja, posebno u urbanim sredinama. “Očekuju se javne demonstracije, spontana okupljanja i blokade”, istakao je ministar. S druge strane, šok-bombe se ne koriste kada su protesti mirni i bez incidenata.

Konačno, zvaničnici apeluju na građane da poštuju zakon i izbegavaju nasilje tokom najavljenih okupljanja. Očekuje se da će ove mere doprineti očuvanju javnog reda i bezbednosti tokom masovnih protesta koji su najavljeni za sutra.

Donald Tramp najavio je razgovore sa Rusijom i Kinom o smanjenju nuklearnog naoružanja dok upozorava da Kina ubrzano stiže SAD.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp zvanično je izjavio da Amerika vodi intenzivne razgovore sa Rusijom i Kinom o pitanju globalne denuklearizacije, odnosno smanjenju nuklearnog naoružanja. Tema “denuklearizacija SAD Rusija Kina” postaje centralna u savremenim međunarodnim odnosima, a Tramp je podvukao važnost ovih razgovora u intervjuu datom na američkoj televiziji.

Kako je Tramp naveo, Sjedinjene Države su već započele direktne razgovore sa predsednicima Vladimirom Putinom i Sijem Đinpingom o mogućnostima za drastično smanjenje broja nuklearnih bojevih glava širom sveta. “Voleo bih da se denuklearizujemo ako je moguće, ali mi zapravo razgovaramo sa Rusijom o tome, i razgovaramo sa Kinom o toj denuklearizaciji”, izjavio je Tramp, naglašavajući ozbiljnost američkog pristupa ovom pitanju.

Zašto je sada aktuelna denuklearizacija SAD Rusija Kina?

Ova najava dolazi u trenutku kada je sporazum Novi START iz 2010. godine, koji je ograničavao količinu strateških nuklearnih bojevih glava, istekao. Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira iz Stokholma, Rusija trenutno ima najveći broj uskladištenih nuklearnih bojevih glava, dok Amerika prednjači po broju aktivno raspoređenih nuklearnih raketa. S obzirom na ove podatke, pitanje denuklearizacije SAD Rusija Kina postaje još važnije za globalnu bezbednost.

Prema Trampovim rečima, postoji realna zabrinutost da će Kina u narednih pet godina dostići Sjedinjene Države po količini najrazornijeg oružja. On je istakao da je već obavio direktan razgovor sa predsednikom Sijem Đinpingom o ovoj temi, uz napomenu da bi globalna ravnoteža snaga mogla biti značajno promenjena u bliskoj budućnosti.

Šta dalje donose pregovori velikih sila?

Ovi međunarodni razgovori pokreću pitanja o budućnosti kontrole naoružanja i ulozi velikih sila u održavanju svetske bezbednosti. S druge strane, izostanak važećeg sporazuma kao što je Novi START dodatno komplikuje situaciju i potencijalno otvara prostor za trku u naoružanju. Za sada nema potvrde o mogućim konkretnim dogovorima ili rokovima, ali intenzitet razgovora ukazuje da su sve tri zemlje svesne rizika koje donosi dalje povećanje nuklearnih arsenala.

Pored toga, Trampova izjava pokazuje da Sjedinjene Države žele da ostanu lider u globalnim naporima za kontrolu oružja. Štaviše, denuklearizacija SAD Rusija Kina postaje ključna tema i za međunarodne organizacije koje prate bezbednost i stabilnost širom sveta.

Na kraju, ostaje da se vidi hoće li predloženi pregovori rezultirati konkretnim merama za smanjenje nuklearnih arsenala ili će globalna zabrinutost zbog širenja ovog oružja i dalje rasti.