Humanitarne organizacije i lokalne vlasti sprovode potragu, ispod ruševina više od 50.000 nestalih

Više od 2.590 osoba poginulo je u dva uzastopna zemljotresa jačine 7,2 i 7,5 stepeni Rihterove skale koja su pogodila Karakas i La Gvairiju u Venecueli, prema podacima humanitarnih organizacija i lokalnih vlasti. Zemljotresi su se dogodili u kratkom razmaku, a spasioci i patolozi upozoravaju da bi broj žrtava mogao biti znatno veći, jer se za više od 50.000 ljudi i dalje traga pod ruševinama.

Seizmolozi su potvrdili da je reč o takozvanom „seizmičkom dubletu“, fenomenu kada dva snažna zemljotresa pogode isto područje u kratkom periodu, što dodatno otežava spasilačke napore i povećava broj žrtava. Žarišta potresa bila su na dubini između 10 i 20 kilometara, što je uzrokovalo veliko razaranje stambenih i javnih objekata, naročito onih građenih bez adekvatne seizmičke zaštite.

Zvaničnici apeluju na stanovništvo da poštuje uputstva spasilačkih službi i ističu da su sve raspoložive ekipe angažovane na pretrazi ruševina i pružanju pomoći povređenima. “Istraga i potraga za nestalima su u toku, a prioritet je spasavanje preživelih iz urušenih objekata”, saopšteno je iz kriznog štaba.

Venecuelanska katastrofa podseća na istorijske zemljotrese koji su kroz vekove odneli stotine hiljada života širom sveta. Prema dostupnim podacima, najsmrtonosniji zemljotresi zabeleženi su u kineskoj provinciji Šansi 1556. godine i u gradu Tangšan 1976. godine, dok je sličan scenario zabeležen i na Haitiju 2010. godine.

Stručnjaci naglašavaju da je ključ prevencije stradanja u primeni strogih građevinskih standarda i stalnoj spremnosti sistema za reagovanje u vanrednim situacijama. “Ova katastrofa još jednom pokazuje koliko je važno unaprediti otpornost infrastrukture i edukaciju stanovništva”, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Svet svedoči nezapamćenoj tragediji u Južnoj Americi nakon što je Venecuelu pogodio stravičan „seizmički dublet“ – dva razorna i uzastopna zemljotresa jačine 7,2 i 7,5 stepeni po Rihterovoj skali.

Zvanični podaci humanitarnih organizacija i lokalnih vlasti već sada potvrđuju više od 2.590 smrtnih slučajeva, dok se pod ruševinama u Karakasu i La Gvairiji i dalje traga za više od 50.000 nestalih ljudi. Patolozi i spasioci na terenu upozoravaju da bi konačni bilans žrtava mogao biti višestruko veći, što ovu prirodnu katastrofu svrstava među najteže u modernoj istoriji.

Ova humanitarna kriza surovo nas podseća na činjenicu da ljudska civilizacija, uprkos svim tehnološkim dostignućima, ostaje potpuno nemoćna pred unutrašnjim silama planete. Pogled na istorijske podatke otkriva zastrašujuće razmere seizmičkih katastrofa koje su kroz vekove menjale izgled mapa i odnosile stotine hiljada života u trenu.

Foto Izvor: Tanjug AP/Pedro Mattey

Kina kao poprište najsmrtonosnijih zemljotresa u istoriji

Kada se analiziraju najcrnji rekordi, istorija ne pamti veću tragediju od one koja se dogodila 1556. godine u kineskoj provinciji Šansi (Shanxi). Ovaj potres zvanično se smatra najsmrtonosnijim zemljotresom u pisanoj istoriji čovečanstva, sa procenjenih 830.000 žrtava. Glavni razlog za ovako katastrofalan bilans bio je način života tadašnjeg stanovništva, koje je masovno živelo u veštačkim pećinama (loes). Kada se tlo pokrenulo, ove pećine su se urušile u sekundi, pretvorivši se u masovne grobnice za čitave gradove i sela.

Kina je, nažalost, zabeležila najteži bilans i u novijoj istoriji. Grad Tangšan je 1976. godine pogodio zemljotres koji je, prema zvaničnim državnim podacima, odneo preko 240.000 ljudskih života. Ipak, nezavisne procene međunarodnih organizacija govore o jezivoj brojki koja premašuje 655.000 stradalih. Sličan scenario katastrofalnog uništenja infrastrukture i opšteg društvenog kolapsa viđen je i u Haitiju 2010. godine, kada je potres odneo više od 220.000 života i trajno osakatio ekonomiju te karipske države.

Foto Izvor: Tanjug AP/Pedro Mattey

Fenomen „seizmičkog dubleta“ i lekcije za budućnost

Ono što aktuelnu tragediju u Venecueli čini specifičnom i izuzetno opasnom jeste pojava koju seizmolozi nazivaju „seizmički dublet“. U razmaku od svega 39 sekundi, severni i centralni deo zemlje pretrpeli su dva ekstremno jaka udara na malim dubinama (između 10 i 20 kilometara). Upravo ta plitka žarišta oslobodila su energiju koja je zbrisala stambene četvrti i infrastrukturu građenu bez adekvatnih seizmičkih standarda.

Istorijske katastrofe iz Šansija, Tangšana i Haitija, kao i današnje ruševine Karakasa, dele zajednički imenitelj: uvek strada najranjiviji sloj društva koji naseljava objekte neotporne na potrese. Venecuelanska tragedija je još jedna opomena čovečanstvu da se priroda ne može pobediti, već se njene ćudi moraju anticipirati kroz strogu gradnju i stalnu spremnost sistema za reagovanje u vanrednim situacijama. Dok vreme za preživele pod ruševinama u Venecueli neumitno ističe, svet po ko zna koji put ispisuje hronologiju nemoći pred silama koje vrebaju duboko ispod naših nogu.

Vlasti saopštile da je registrovano 54 nova slučaja u provincijama Ituri i Severni Kivu, situacija pod nadzorom

Broj potvrđenih slučajeva ebole u Demokratskoj Republici Kongo porastao je na 1.460, dok je 447 osoba preminulo usled širenja virusa, prema zvaničnim podacima. Prema poslednjem izveštaju Ministarstva komunikacija Konga, u sredu je registrovano 54 nova slučaja ebole u istočnim provincijama Ituri i Severni Kivu.

U saopštenju Ministarstva komunikacija navedeno je da se broj obolelih i preminulih povećava, a nadležne službe preduzimaju mere kako bi suzbile dalje širenje bolesti. Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus izjavio je da postoji visok rizik od daljeg međunarodnog širenja virusa i da je situacija ozbiljna.

Zdravstvene vlasti Konga nastavljaju sa epidemiološkim nadzorom i sprovođenjem mera zaštite, a javnost je pozvana na poštovanje preporuka stručnjaka. “Nastavljamo sa intenzivnim praćenjem i preduzimamo sve potrebne korake kako bismo sprečili širenje ebole”, saopšteno je iz Ministarstva komunikacija Konga.

Prema rečima zvaničnika Svetske zdravstvene organizacije, međunarodna zajednica prati razvoj situacije, a lokalne vlasti sarađuju sa stručnjacima radi što efikasnije reakcije. Epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo izazvala je zabrinutost stanovništva, koje poziva na dodatnu podršku i informisanje.