Novo istraživanje sa Baylor College of Medicine pokazuje da mozak prepoznaje zvuke i govor čak i tokom anestezije

Najnovija studija naučnika sa Baylor College of Medicine iz SAD donela je zanimljive uvide u to kako mozak funkcioniše dok smo pod opštom anestezijom. Tim istraživača pratio je moždanu aktivnost kod sedam pacijenata tokom operacija epilepsije. Iako su pacijenti bili bez svesti, određeni delovi mozga su nastavili da procesuiraju zvuke i govor iz okoline. Ovo saznanje može biti posebno važno za žene koje razmišljaju o operaciji ili imaju strah od anestezije.

Za potrebe istraživanja korišćene su specijalne mikroelektrode koje omogućavaju praćenje aktivnosti pojedinačnih neurona u mozgu, uključujući i hipokampus – deo odgovoran za pamćenje i učenje. Rezultati su pokazali da mozak ne prestaje sa radom ni pod dubokom anestezijom, već nastavlja da analizira zvučne signale iz okruženja, iako toga nismo svesni.

U prvoj fazi eksperimenta, pacijentima su puštani različiti tonovi. Čak i pod anestezijom, njihovi mozgovi su reagovali na neobične zvuke, a ponavljanje istih tonova dovodilo je do boljeg prepoznavanja. Ovo sugeriše da sluh ostaje delimično aktivan čak i tokom dubokog sna izazvanog anestezijom.

Nakon toga, istraživači su ispitivali reakciju mozga na govor, koristeći rečenice iz edukativnih programa. Hipokampus je uspevao da razlikuje reči i pokušavao da anticipira sledeću, što se dosad smatralo mogućim samo u budnom stanju. Važno je istaći da pacijenti nisu bili svesni dešavanja oko sebe niti su se kasnije sećali bilo kakvih razgovora iz operacione sale.

Za žene koje planiraju operaciju, ova otkrića mogu biti umirujuća: dok mozak procesira zvuke, tokom anestezije nema svesti ni bilo kakvog osećaja ili pamćenja događaja. Dr Erik Hoel, jedan od autora studije, naglašava: “Pacijenti nisu svesni razgovora niti će ih kasnije pamtiti, ali istraživanje pokazuje koliko je mozak sofisticiran čak i kada smo u nesvesnom stanju.”

Važno je naglasiti da ova saznanja ne utiču na sigurnost ili efikasnost anestezije. Ona i dalje uspešno eliminiše bol i svest tokom zahvata, a nema razloga za strah da će pacijentkinje zapamtiti išta iz operacione sale.

Ako ste pred operacijom ili imate nedoumice u vezi sa anestezijom, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom. Samo stručnjak može da proceni koja vrsta anestezije je najbezbednija za vas i da odgovori na sva pitanja. Anestezija je danas rutinska i strogo kontrolisana procedura, pa je najvažnije da budete dobro informisani i da otvoreno razgovarate sa medicinskim timom.

Za tačnu dijagnozu i savet, uvek se obratite lekaru.

Prvi znaci demencije često su gotovo nevidljivi, a žene u menopauzi posebno su u riziku – evo na šta obratiti pažnju

Vaskularna demencija može se razvijati godinama pre nego što postane vidljiva, a žene starije od pedeset godina su u posebnom riziku. Povremeni propusti u pamćenju, poput zaboravljanja gde ste ostavili ključeve ili nečijeg imena, često su deo normalnog starenja, ali mogu biti i prvi signali ozbiljnijih kognitivnih problema. Stručnjaci ističu da ovakve situacije ne znače nužno početak bolesti, ali je važno znati da se prvi znaci demencije ponekad pojave mnogo pre nego što postanu očigledni.

Na početku, demencija se razvija tiho i neprimetno – osoba može primetiti blagu zbunjenost ili imati poteškoće sa koncentracijom. Zbog toga što se ove promene često pripisuju svakodnevnom stresu, umoru ili starenju, porodica i okolina ih mogu zanemariti. Posebno je važno da žene nakon pedesete obrate pažnju na suptilne promene u svakodnevnom funkcionisanju.

Dok je Alchajmerova bolest najpoznatiji oblik, vaskularna demencija je drugi najčešći tip i nastaje zbog dugotrajnog oštećenja krvnih sudova u mozgu. Faktori rizika uključuju visok krvni pritisak, dijabetes, povišen holesterol, gojaznost i pušenje. Ako se ovi faktori zanemaruju, dolazi do postepenog oštećenja moždanih ćelija. “Mnoge žene nisu svesne da mozak pamti svaki visok pritisak i svaku cigaretu,” upozorava dr Svetlana Marković, neurolog.

Takođe, moguće je preživeti više “tihih” moždanih udara bez jasnih simptoma, koji ipak ostavljaju trajna oštećenja. Vremenom, problemi kao što su zaboravnost, slabija koncentracija i teškoće u planiranju postaju izraženiji.

Žene su dodatno u riziku zbog hormonskih promena u menopauzi. “Pad estrogena može dodatno povećati rizik od visokog pritiska, gojaznosti i dijabetesa, što sve utiče na zdravlje mozga,” naglašava dr Marković. Redovno merenje krvnog pritiska i šećera u krvi, pravilna ishrana, umerena fizička aktivnost i prestanak pušenja predstavljaju ključne korake u prevenciji.

Redovni pregledi kod lekara pomažu u ranom otkrivanju rizičnih faktora. Nakon četrdesete godine, svaka žena bi trebalo bar jednom godišnje da proveri krvni pritisak i šećer. Kontrola telesne težine i izbegavanje pušenja su takođe veoma važni. “Zdrav stil života može znatno smanjiti rizik od demencije, posebno vaskularne,” dodaje dr Marković.

Ako primetite česte smetnje u pamćenju, dezorijentaciju ili probleme sa svakodnevnim obavezama, ne oklevajte da se obratite lekaru. Samo stručnjak može postaviti tačnu dijagnozu i predložiti najbolje korake za očuvanje moždanog zdravlja. Nije svako zaboravljanje znak bolesti, ali upornost simptoma zahteva pažnju i savet lekara.

Generacija Z menja navike – umesto noćnih provoda, više pažnje posvećuju fizičkom i mentalnom zdravlju

U poslednje vreme, pripadnici generacije Z sve češće stavljaju zdravlje ispred noćnih izlazaka i konzumacije alkohola. Umesto provoda do kasno, mladi, a posebno žene, odlučuju se za jutarnje treninge, zdravu ishranu i redovan san. Ova promena ponašanja dodatno je naglašena nakon pandemije, kada su mnoge žene iz Sjedinjenih Američkih Država pronašle mir u kućnim rutinama koje doprinose njihovoj dobrobiti. Pored toga, sve više mladih odlučuje da ograniči ili potpuno izbaci alkohol, što je u skladu sa izveštajem američkog generalnog hirurga iz 2025. godine, koji upozorava da alkohol povećava rizik od čak sedam vrsta raka.

Usled ovih promena, generacija Z se u javnosti često opisuje kao manje zanimljiva, ali njihovi izbori donose očigledne koristi. Umesto kasnih izlazaka, mlade žene češće biraju aktivnosti poput pilatesa, dnevnih šetnji ili vođenja ličnog dnevnika, a mnoge se odlučuju i za celibat ili izbegavanje neobaveznih veza kako bi sačuvale emocionalnu stabilnost. Iako starije generacije ponekad kritikuju ovakve navike, istraživanja jasno pokazuju da zdrav stil života donosi dugoročne benefite.

Stručnjaci ističu prednosti ovakvih navika. Addison Aloian, NASM-CPT, naglašava: „Rani odlazak na spavanje, fizička aktivnost i izbegavanje alkohola direktno utiču na bolji imunitet i mentalno zdravlje.” Takođe, smanjena konzumacija alkohola može umanjiti rizik od hroničnih bolesti, dok pravilna ishrana, redovno vežbanje i dovoljno sna pomažu ženama da se osećaju energičnije i stabilnije tokom dana.

Za one koje žele da promene rutinu, preporučuje se da večernje izlaske zamene šetnjom ili grupnim treninzima, biraju pića bez alkohola i odlaze na spavanje ranije. Praćenje sopstvenog zdravlja i vođenje dnevnika može biti od pomoći u prepoznavanju navika koje najviše odgovaraju. Na kraju, najvažnije je pronaći balans koji svakoj ženi lično prija – zdravlje je lična stvar i nije sramota birati mir i stabilnost ispred tuđih očekivanja. Za sva pitanja i savete obavezno se konsultujte sa lekarom.