Prvi znaci demencije često su gotovo nevidljivi, a žene u menopauzi posebno su u riziku – evo na šta obratiti pažnju

Vaskularna demencija može se razvijati godinama pre nego što postane vidljiva, a žene starije od pedeset godina su u posebnom riziku. Povremeni propusti u pamćenju, poput zaboravljanja gde ste ostavili ključeve ili nečijeg imena, često su deo normalnog starenja, ali mogu biti i prvi signali ozbiljnijih kognitivnih problema. Stručnjaci ističu da ovakve situacije ne znače nužno početak bolesti, ali je važno znati da se prvi znaci demencije ponekad pojave mnogo pre nego što postanu očigledni.

Na početku, demencija se razvija tiho i neprimetno – osoba može primetiti blagu zbunjenost ili imati poteškoće sa koncentracijom. Zbog toga što se ove promene često pripisuju svakodnevnom stresu, umoru ili starenju, porodica i okolina ih mogu zanemariti. Posebno je važno da žene nakon pedesete obrate pažnju na suptilne promene u svakodnevnom funkcionisanju.

Dok je Alchajmerova bolest najpoznatiji oblik, vaskularna demencija je drugi najčešći tip i nastaje zbog dugotrajnog oštećenja krvnih sudova u mozgu. Faktori rizika uključuju visok krvni pritisak, dijabetes, povišen holesterol, gojaznost i pušenje. Ako se ovi faktori zanemaruju, dolazi do postepenog oštećenja moždanih ćelija. “Mnoge žene nisu svesne da mozak pamti svaki visok pritisak i svaku cigaretu,” upozorava dr Svetlana Marković, neurolog.

Takođe, moguće je preživeti više “tihih” moždanih udara bez jasnih simptoma, koji ipak ostavljaju trajna oštećenja. Vremenom, problemi kao što su zaboravnost, slabija koncentracija i teškoće u planiranju postaju izraženiji.

Žene su dodatno u riziku zbog hormonskih promena u menopauzi. “Pad estrogena može dodatno povećati rizik od visokog pritiska, gojaznosti i dijabetesa, što sve utiče na zdravlje mozga,” naglašava dr Marković. Redovno merenje krvnog pritiska i šećera u krvi, pravilna ishrana, umerena fizička aktivnost i prestanak pušenja predstavljaju ključne korake u prevenciji.

Redovni pregledi kod lekara pomažu u ranom otkrivanju rizičnih faktora. Nakon četrdesete godine, svaka žena bi trebalo bar jednom godišnje da proveri krvni pritisak i šećer. Kontrola telesne težine i izbegavanje pušenja su takođe veoma važni. “Zdrav stil života može znatno smanjiti rizik od demencije, posebno vaskularne,” dodaje dr Marković.

Ako primetite česte smetnje u pamćenju, dezorijentaciju ili probleme sa svakodnevnim obavezama, ne oklevajte da se obratite lekaru. Samo stručnjak može postaviti tačnu dijagnozu i predložiti najbolje korake za očuvanje moždanog zdravlja. Nije svako zaboravljanje znak bolesti, ali upornost simptoma zahteva pažnju i savet lekara.

Iskusna kardiološkinja dr Christina S. Reuss otkriva zašto je omega-3 ključan za zdravlje srca žena i kada je suplementacija potrebna

Zdravlje srca kod žena je tema koja zahteva posebnu pažnju, s obzirom na to da su kardiovaskularne bolesti najčešći uzrok oboljevanja i smrtnosti kod ženske populacije. Pravilna ishrana ostaje osnova prevencije, ali često nije moguće uneti sve potrebne nutrijente iz hrane. Na pitanje koji dodatak može biti najkorisniji za srce žena odgovara dr Christina S. Reuss, iskusna kardiološkinja, koja ističe da je jedini suplement koji ona svakodnevno koristi upravo omega-3 masne kiseline.

Dr Reuss naglašava da dodaci ne mogu zameniti raznovrsnu ishranu, ali izdvaja: „Za zdravlje srca verujem u uzimanje omega-3 polinezasićenih masnih kiselina (PUFA)“. Ove masne kiseline poznate su po tome što smanjuju rizik od visokog pritiska, povišenog holesterola i poremećaja srčanog ritma, a takođe mogu sprečiti ozbiljne komplikacije poput srčanog zastoja.

Problem je što mnoge žene ne unose dovoljno omega-3 kroz ishranu. Najbolji izvor su masne ribe poput lososa, sardine, skuše i haringe, dok su biljni izvori chia i lanene semenke, kao i orasi. Dr Reuss ističe da je, zbog prelaska na biljnu ishranu, njen unos ribe iz proverenih izvora smanjen, pa se odlučila za suplementaciju omega-3. Prema njenim rečima: „Prehrana je ipak na prvom mestu. Moj je pristup nadoknaditi ono što prehranom nisam unela u dovoljnoj meri“. Ovo je posebno važno za žene koje ne konzumiraju ribu ili su na vegetarijanskoj ili veganskoj ishrani, te im se savetuje da uz konsultaciju sa lekarom razmotre uzimanje omega-3 suplemenata.

Ipak, dr Reuss savetuje oprez. Trudnice, žene koje koriste lekove za razređivanje krvi ili imaju alergije, svakako treba da se posavetuju sa svojim lekarom pre upotrebe bilo kakvih dodataka. Preporučuje da se biraju proizvodi u manjim pakovanjima i u obliku koji je lako uzimati svakodnevno. Ne treba zaboraviti da je najbolji način za unos vitamina i minerala upravo raznovrsna ishrana bogata povrćem, voćem, mahunarkama, orašastim plodovima i integralnim žitaricama. Kako kaže dr Reuss: „To što mislimo da nam je potreban neki vitamin ili nutrijent ne znači nužno da ga moramo uzimati kao dodatak“.

Za žene koje brinu o zdravlju svog srca, preporuka je da uvedu male, ali dosledne promene u svakodnevnu rutinu – balansirana ishrana, fizička aktivnost i upravljanje stresom su najvažniji. Suplementi poput omega-3 mogu biti korisni kao podrška, ali nikako nisu zamena za zdrav način života. Za svaku nedoumicu ili konkretnu preporuku, obavezno je obratiti se lekaru.

Stručnjaci ističu važnost omega-3 za zdravlje srca žena, ali uravnotežena ishrana ostaje osnova prevencije

Bolesti srca su vodeći uzrok smrtnosti među ženama širom sveta, zbog čega mnoge traže efikasne načine zaštite. Prema rečima dr. Christine S. Reuss, poznate kardiološkinje, najvažniju ulogu ima raznovrsna ishrana, ali ona lično dodaje i jedan suplement u svoju rutinu – omega-3 masne kiseline.

Dr. Reuss naglašava značaj omega-3 polinezasićenih masnih kiselina (PUFA) kao svog izbora za čuvanje zdravlja srca. “Za zdravlje srca verujem u uzimanje omega-3 masnih kiselina”, ističe ona. Nakon prelaska na pretežno biljnu ishranu, dr. Reuss je imala poteškoće da obezbedi ribu iz održivih izvora, pa je odlučila da omega-3 unosi kao dodatak.

Za žene, naročito one koje imaju veći rizik od srčanih problema, unos omega-3 može biti od posebne koristi. Istraživanja potvrđuju da ove masne kiseline smanjuju šanse za visok krvni pritisak, povišen holesterol, poremećaje srčanog ritma i slabost srca. Omega-3 prirodno se nalaze u masnoj ribi poput lososa, skuše i sardine, ali i u biljnoj hrani – chia i lanenim semenkama, kao i orasima. Ipak, savremeni način života često ograničava unos kroz hranu, pa suplementi mogu biti praktično rešenje.

Dr. Reuss upozorava da nijedan dodatak ne može zameniti raznovrsnu ishranu. “Dodaci ne mogu da zamene hranljive materije iz povrća, voća, žitarica i zdravih izvora proteina. Moj pristup je da nadoknadim ono što ne unesem ishranom”, objašnjava ona. Pre korišćenja suplemenata, pogotovo omega-3, savetuje konsultaciju sa lekarom, posebno kod trudnoće, terapije lekovima za razređivanje krvi ili alergija.

Za odabir dodataka, dr. Reuss predlaže kupovinu manjih pakovanja i izbor forme koja je najpraktičnija za svakodnevno korišćenje. Takođe, savetuje stalnu proveru sastava i kvaliteta. “To što mislimo da nam je potreban neki vitamin ili nutrijent ne znači nužno da ga zaista moramo uzimati. Važno je pratiti sopstvene potrebe i konsultovati se sa stručnjakom”, dodaje dr. Reuss.

Kombinacija raznovrsne ishrane i, po potrebi, pažljivo izabranih suplemenata može doprineti dugoročnom zdravlju srca. Ako imate dileme oko suplementacije, najbolje je da se obratite svom lekaru za personalizovan savet.