Produženo nošenje vlažnog kupaćeg može narušiti intimno zdravlje žena, posebno tokom toplih meseci

Topli letnji meseci podrazumevaju više vremena provedenog na bazenima i plažama, ali sa sobom nose i određene zdravstvene izazove za žene. Jedan od glavnih rizika jeste produženo nošenje mokrog kupaćeg kostima, što može dovesti do razvoja intimnih infekcija. Prema rečima prim. dr Ivana Bojovića, specijaliste ginekologije i akušerstva, ovaj problem naročito pogađa žene koje već imaju česte vaginalne infekcije, dijabetes, oslabljen imunitet ili su u trudnoći. Ženska anatomija i prirodna mikroflora čine ovu regiju dodatno osetljivom na vlagu i toplotu.

Dr Ivan Bojović objašnjava: „Boravak u mokrom kupaćem kostimu stvara idealne uslove za razvoj bakterija i gljivica. To može da naruši prirodnu ravnotežu vaginalne flore i poveća rizik od infekcija, gljivičnih oboljenja i iritacija kože.” Produžena vlažnost osim toga može pogoršati postojeća dermatološka oboljenja i doprineti češćim infekcijama mokraćnih puteva.

Sintetički materijali od kojih se često prave kupaći kostimi ne dozvoljavaju koži da diše, pa zadržavaju vlagu i toplotu, što pogoduje razvoju mikroorganizama. Žene sa hroničnim bolestima ili sklone infekcijama imaju još veći rizik. „Mokar kupaći nije direktan uzrok ozbiljnih bolesti, ali može narušiti prirodne odbrambene mehanizme intimne regije”, ističe dr Bojović.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju uključuju promene u vaginalnom sekretu – gust, beličast sekret ukazuje na gljivičnu infekciju, dok sivkasto-beli sekret neprijatnog mirisa može značiti bakterijsku vaginozu. Prateći znaci su svrab, peckanje, iritacija, nelagodnost tokom odnosa ili učestalo mokrenje. Dr Bojović savetuje: „Ako simptomi traju ili se pogoršavaju, neophodno je javiti se lekaru.”

Kako biste smanjili rizik tokom leta, preporučuje se da se odmah nakon kupanja presvučete u suv kupaći ili laganu, čistu odeću. Redovna intimna higijena i blagi preparati su takođe važni za očuvanje zdravlja. „Jednostavne mere mogu značajno doprineti očuvanju intimnog i reproduktivnog zdravlja tokom leta”, naglašava dr Bojović. Žene sa hroničnim bolestima, trudnice i one sklone infekcijama, trebalo bi da budu posebno oprezne. Za tačnu dijagnozu i individualni savet, obavezno se obratite svom lekaru.

Nagle vremenske promene često donose umor i glavobolju ženama – evo kako da sebi olakšate ove simptome

Nakon nekoliko dana ekstremne vrućine u Srbiji, mnoge žene primećuju da im dolazak kiše i sparnog vremena donosi neprijatne simptome poput umora, glavobolje, bolova u zglobovima i vrtoglavice. Ovakva reakcija na promene vremena poznata je kao meteoropatija i posebno je izražena kod žena, naročito tokom menopauze, ali i kod osoba sa hroničnim bolestima.

Stručnjaci objašnjavaju da brze promene atmosferskog pritiska i temperature, koje nastaju kada se toplotni talas preokrene u kišni period, utiču na nervni sistem, hormone i cirkulaciju. Dr Snežana Jovanović, specijalista interne medicine, navodi: „Kada dođe do pada pritiska i povećane vlažnosti, mozak to registruje kao stresnu promenu. Tada se aktivira autonomni nervni sistem, što kod osetljivih osoba izaziva umor, vrtoglavicu, glavobolju i osećaj težine u glavi.”

Ne reaguju sve žene jednako na ove promene. Simptomi se najčešće javljaju kod onih koje imaju nizak krvni pritisak, migrenu, reumatske bolesti ili osteoartritis. Žene sa starim povredama ili ožiljcima takođe prijavljuju pojačane bolove kada vreme naglo zahladni ili padne pritisak. Dr Jovanović ističe: „Pad atmosferskog pritiska može povećati osetljivost upaljenih tkiva, zbog čega žene sa migrenom ili artritisom češće osećaju pogoršanje simptoma.” Takođe, promena vremena može uticati na unutrašnje uvo, što izaziva vrtoglavice i probleme sa ravnotežom.

Postoje načini da se ublaže ove tegobe. Stručnjaci savetuju da se tokom vrućina i pred kišu pije dovoljno tečnosti, jer hidratacija pomaže organizmu da nadomesti gubitak vode kroz znojenje i sprečava dodatni umor i glavobolju. Važno je ne preskakati obroke i birati lako svarljive, nutritivno bogate namirnice. Žene sa niskim pritiskom treba da izbegavaju naglo ustajanje iz kreveta. Kvalitetan i redovan san, kao i uzimanje terapije za hronične bolesti, takođe su ključni. „Posebno je važno da žene koje pate od migrena ili drugih hroničnih stanja uzimaju lekove po preporuci lekara i vode računa o hidrataciji”, dodaje dr Jovanović.

Ako se simptomi često ponavljaju ili su jako izraženi pri svakoj promeni vremena, savetuje se da posetite lekara radi isključenja drugih zdravstvenih problema. Lekar može potvrditi da li je reč o meteoropatiji, što je važno za dalji plan lečenja i praćenje.

Na kraju, iako ne možemo uticati na vremenske uslove, možemo naučiti da prepoznamo i ublažimo simptome. Zbog hormonskih oscilacija, žene su posebno osetljive na ovakve promene, ali pravovremenim merama moguće je poboljšati svakodnevno funkcionisanje. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

Iznenadna vrtoglavica, ubrzan puls i umor nakon ustajanja češće su kod žena mlađe i srednje dobi – evo uzroka i saveta

Brojne žene su makar jednom doživele da im se zavrti u glavi, pojavi slabost ili da osete ubrzano kucanje srca nakon brzog ustajanja iz kreveta ili stolice. Ovi simptomi se javljaju jer krv ponekad ostane u donjem delu tela, pa mozak na trenutak ne dobije dovoljno kiseonika, što vodi do neprijatnih tegoba i može uticati na svakodnevno funkcionisanje.

Ovakav problem se medicinski naziva poremećajem regulacije krvotoka i najčešće pogađa žene između mlađih i srednjih godina. Simptomi mogu biti izraženiji tokom letnjih vrućina, nakon tuširanja toplom vodom ili dužeg stajanja. Žene koje pate od anemije, imaju autoimune bolesti ili su hronično umorne često su podložnije ovim tegobama.

Kada naglo promenimo položaj tela, organizam mora brzo da usmeri krv iz nogu ka srcu i mozgu. Ako taj mehanizam ne radi dovoljno efikasno, krv ostaje u nogama, pa srce počinje brže da radi kako bi nadoknadilo manjak krvi u mozgu. Ovo može izazvati skokove krvnog pritiska i dodatnu nelagodnost, a kod nekih žena broj otkucaja srca odmah poraste za više od 30 u minuti nakon ustajanja.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju uključuju vrtoglavicu, zamagljen vid, upornu slabost i umor, ali i „moždanu maglu”, glavobolje, bolove u vratu i telu, ubrzan ili nepravilan puls. Pored toga, mogu se javiti mučnina, nadutost, bol u stomaku, dijareja ili zatvor, pojačano znojenje, drhtavica, bol u grudima i promena boje kože na šakama i stopalima, što ukazuje na probleme sa cirkulacijom. Tegobe su često izraženije posle obroka, tokom stresa, fizičkog napora ili posle lošeg sna, a mogu se pojačati i tokom trudnoće, nakon teže infekcije ili povrede glave.

Najpodložnije ovim problemima su žene koje već imaju zdravstvene tegobe poput anemije ili autoimunih poremećaja, kao i one koje su preležale teže infekcije, doživele stres ili povredu glave.

Kako ističe dr Marijana M. Rajić, internista: “Najvažnije je prepoznati simptome i obratiti se lekaru. Ne treba ignorisati učestalu vrtoglavicu i umor, posebno ako ometaju svakodnevne aktivnosti.”

Da biste umanjili rizik, savetuje se postepeno ustajanje, izbegavanje dužeg stajanja na jednom mestu i dovoljan unos tečnosti. Elastične čarape mogu poboljšati cirkulaciju, a preporučuje se i izbegavanje visokih temperatura. Ukoliko su tegobe izražene ili postoje sumnje na ozbiljnije stanje, obavezno se javite svom lekaru radi precizne dijagnoze i saveta. Pravovremena reakcija i lečenje ovih simptoma mogu u velikoj meri poboljšati kvalitet života.