Emina Remić iz Beograda otkriva kako multipla skleroza utiče na žene i važnost podrške porodice

Emina Remić iz Beograda živi sa multipla sklerozom više od dvadeset godina. Multipla skleroza je hronična bolest centralnog nervnog sistema. Ova bolest najčešće pogađa žene u reproduktivnom dobu. U Srbiji multipla skleroza utiče na više od 9.000 ljudi, a svaki slučaj je jedinstven. Zato je važno govoriti o svakodnevnim izazovima i načinima kako žene mogu da se izbore sa ovim stanjem.

Prvi simptomi i put do dijagnoze multipla skleroze

Kada se multipla skleroza prvi put pojavila kod Emina Remić 2005. godine, simptomi su bili iznenadni i ozbiljni. Ona je najpre izgubila vid na jednom oku, a zatim i na drugom. “Prvo sam izgubila vid na levom oku, a onda i na drugom. Primala sam kortikosteroide i nastavila sa obavezama, ali kasnije sam završila na VMA gde su mi postavili dijagnozu”, opisuje Emina. Iako je nastavila da radi u poznatoj banci, njeno zdravstveno stanje se vremenom pogoršavalo.

Multipla skleroza: izazovi u svakodnevnom životu žena

Simptomi multipla skleroze često uključuju slabost mišića, umor i probleme sa koordinacijom. Osim toga, simptomi mogu varirati iz dana u dan. “Najteže mi pada što ne mogu mnogo da hodam. Zaboravim se, radim kao da mogu sve, a zapravo ne mogu”, iskreno kaže Emina Remić. Najveću promenu u njenom životu donela je 2016. godina, kada je nakon povratka sa posla shvatila da ne može da stane na noge. Usledila je rehabilitacija i podrška porodice, a sada koristi hodalicu ili štap, trudeći se da ostane aktivna kad god može.

Uloga podrške i važnost samopomoći kod multipla skleroze

Tokom godina, Emina Remić je najveću podršku dobijala od porodice. “Moj muž me prati i ne dozvoljava mi da padnem. Porodica mi je mnogo pomogla. Ipak, ima dana kada stvarno ne mogu”, kaže ona. Ipak, preporučuje svim ženama sa multipla sklerozom da slušaju svoje telo. Takođe, ističe koliko je važno uključiti rehabilitaciju, fizičke vežbe i masaže u svakodnevicu. Na kraju, Emina savetuje ženama da ne odustaju od aktivnosti koje vole, uz stalno prilagođavanje dnevnom ritmu.

Praktični saveti: kako olakšati život sa multipla sklerozom

Multipla skleroza može značajno uticati na kvalitet života žena, ali određene navike mogu pomoći. Pre svega, preporučuje se prilagođavanje obaveza prema trenutnom nivou energije. Štaviše, redovno uključivanje vežbi i odmora može poboljšati opšte stanje. U međuvremenu, rehabilitacija i konsultacije sa neurologom su ključne za očuvanje funkcionalnosti. Ako primetite simptome kao što su iznenadni gubitak vida, slabost u udovima ili jak umor, obavezno se obratite lekaru. Samo stručna pomoć omogućava tačnu dijagnozu i odgovarajuće lečenje. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Stručnjaci ističu da desetominutna šetnja i svesno disanje olakšavaju varenje i smanjuju nelagodnost

Mnoge žene u Srbiji svakodnevno osećaju nadutost nakon obroka, posebno posle obilnijeg ručka ili večere. Iako je uobičajeno da se posle jela odmaramo, stručnjaci iz Beograda predlažu jednostavno rešenje. Pre svega, preporučuju desetominutnu šetnju i pravilno disanje odmah posle obroka. Ova rutina može znatno olakšati varenje i smanjiti osećaj pritiska u stomaku.

Takođe, problem nadutosti nije retkost među ženama različitih uzrasta. Statistike pokazuju da svaka treća žena povremeno ima ovaj problem. Međutim, uz male promene u svakodnevnim navikama moguće je značajno poboljšati osećaj udobnosti posle jela. Nadutost nastaje kada se plinovi zadržavaju u stomaku, što izaziva osećaj težine i neprijatnosti. Na sreću, kombinacija laganog hodanja i svesnog disanja pomaže telu da ovaj proces ubrza. Zbog toga mnoge žene primećuju razliku već nakon nekoliko dana.

Zašto hodanje i disanje posle obroka pomažu kod nadutosti

Kada završite obrok, lagana šetnja od 10 do 15 minuta može ubrzati rad creva i olakšati prolazak plinova. Osim toga, svesno disanje tokom šetnje dodatno podstiče opuštanje mišića stomaka. Pre svega, važno je disati ravnomerno, kroz nos i bez forsiranja. Udahnite tako da stomak lagano ispupčite, a izdahnite mirno i nešto duže. Na taj način, dijafragma pomaže probavnom sistemu da bolje funkcioniše.

Zapravo, ova jednostavna rutina ne zahteva posebnu pripremu ni opremu. Takođe, možete je prilagoditi svom ritmu i vremenskim mogućnostima. S druge strane, žene koje su isprobale ovu naviku često prijavljuju brze rezultate.

Kako primeniti hodanje i disanje posle obroka

Ako želite da smanjite nadutost, izdvojte desetak minuta za šetnju posle svakog obroka. U međuvremenu, obratite pažnju na disanje. Nemojte uvlačiti stomak niti forsirati duboke udise. Umesto toga, fokusirajte se na lagano i mirno disanje. Ovo je posebno važno kod žena koje imaju osetljiv stomak ili često osećaju nelagodnost.

Na kraju, rutina hodanja i svesnog disanja daje vidljive koristi bez dodatnih troškova. „Lagano hodanje i svesno disanje su moj mali ritual posle jela. Osećam se mnogo bolje i lakše,“ ističe Marija Petrović, fitnes instruktorka iz Novog Sada. Pored toga, ona savetuje ženama da slušaju svoje telo i prilagode tempo šetnje svom raspoloženju.

Praktični saveti za smanjenje nadutosti kod žena

Za žene koje često osećaju nadutost posle obroka, preporuka je jednostavna. Nakon svakog obroka krenite u laganu šetnju i obratite pažnju na disanje. Štaviše, birajte stazu ili okruženje koje vam prija. Ova navika može značajno poboljšati kvalitet svakodnevnog života. Konačno, male promene su često dovoljne za veće rezultate.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Manjak sunčeve svetlosti utiče na raspoloženje žena tokom zime, ali postoje praktična rešenja za prevazilaženje ovih izazova.

Sa dolaskom hladnijih meseci, mnoge žene primećuju promene u raspoloženju, energiji i svakodnevnom funkcionisanju. Ključna tema, zimska depresija (poznata i kao sezonski afektivni poremećaj), pogađa žene u Srbiji najčešće između 20. i 50. godine. Ovaj zdravstveni problem javlja se kada su dani kraći, a sunčeve svetlosti ima manje. Statistika pokazuje da su žene pogođene dvostruko češće od muškaraca, a poremećaj se javlja kod 2 do 5 odsto odraslih osoba. Ipak, mnoge žene simptome kao što su umor, pojačana potreba za snom i bezvoljnost često zanemaruju, misleći da su posledica običnog umora ili stresa.

Zimska depresija nije znak slabosti niti lenjosti. Zbog smanjenog izlaganja svetlu, nivo hormona serotonina (hormon dobrog raspoloženja) opada, dok telo proizvodi više melatonina (hormon sna). Kao rezultat, žene se češće osećaju pospano i povlače se iz društva, dok potreba za slatkišima i ugljenim hidratima raste. Takođe, simptomi mogu trajati od novembra do marta, što utiče na svakodnevni život, odnose i radne obaveze.

Kako prepoznati simptome i razlikovati ih od običnog umora

Najčešći simptomi koje donosi zimska depresija uključuju osećaj umora, gubitak motivacije, povlačenje iz društva i pojačanu želju za snom. Međutim, pored toga, mnoge žene primećuju povećan apetit i potrebu za slatkišima, što dodatno može uticati na samopouzdanje i zdravlje. Iako se simptomi često pogoršavaju sa dolaskom zime, važno je razlikovati ih od svakodnevnog umora. Ako osećate iscrpljenost i bezvoljnost duže od dve nedelje i to utiče na vašu svakodnevicu, obratite pažnju na ove znakove.

Takođe, ignorisanje simptoma može dovesti do dubljih problema sa mentalnim zdravljem. S druge strane, mnoge žene primećuju poboljšanje raspoloženja već sa prvim sunčanim danima, što potvrđuje povezanost sa manjkom svetlosti tokom zime.

Veza između vitamina D, svetlosti i ženskog zdravlja

Vitamin D nastaje u koži pod uticajem sunčevih zraka, ali tokom zime njegov nivo često opada. Osobe koje retko borave napolju posebno su u riziku. Istraživanja pokazuju da nizak nivo vitamina D može povećati rizik od zimske depresije.

Dr Nevena Jovanović, specijalista psihijatrije, ističe: „Vitamin D ima važnu ulogu u održavanju dobrog raspoloženja. Kod žena koje imaju simptome zimske depresije, proveravamo nivo vitamina D i savetujemo dodatke ukoliko je potrebno.”

Osim toga, redovno izlaganje dnevnom svetlu, čak i kada je oblačno, može biti značajno za ublažavanje simptoma. Šetnja tokom dana ili upotreba posebnih lampi za terapiju svetlom mogu doprineti boljem raspoloženju. Na kraju, fizička aktivnost i redovan san dodatno pomažu u održavanju mentalnog zdravlja.

Praktični saveti za svakodnevni život i kada potražiti pomoć

Kako biste ublažili simptome zimska depresija, provedite najmanje 30 minuta dnevno napolju. Takođe, obogatite ishranu namirnicama bogatim vitaminom D kao što su riba, jaja i mlečni proizvodi. Na taj način, telo može lakše nadoknaditi manjak ovog vitamina tokom zime. Pre svega, obratite pažnju na svoje raspoloženje i energiju. Ako primetite da simptomi traju duže od dve nedelje ili ometaju vaš svakodnevni život, javite se svom lekaru.

Na kraju, zapamtite: „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.”

Iako je zimska depresija česta među ženama, pravovremena reakcija i male promene u svakodnevnom životu mogu pomoći da zimski meseci prođu lakše i sa više energije. Pratite signale svog tela i ne oklevajte da potražite stručnu podršku kada je potrebno.