Stejt department objavio ključne sporazume, deset novih članica pristupilo deklaraciji, pokrenuta inicijativa sa Univerzitetom Stanford

Drugi samit inicijative Pax Silica, održan u Vašingtonu, doneo je značajne promene u globalnoj saradnji na polju veštačke inteligencije i bezbednosti lanaca snabdevanja, saopšteno je iz Stejt departmenta. Na događaju su Sjedinjene Američke Države i oko 35 ekonomija potpisale Zajedničku izjavu o mogućnostima veštačke inteligencije, čime su postavile okvir za regulatorni pristup koji podržava ekonomski rast i inovacije bez novih restrikcija.

Među potpisnicama izjave nalaze se zemlje iz različitih regiona, uključujući Nemačku, Indiju, Japan, Južnu Koreju, Veliku Britaniju, Australiju, Argentinu, Izrael, Ujedinjene Arapske Emirate i druge. Sporazum stavlja fokus na osnaživanje programera, startapova i privatnog sektora, kao i na sigurnost globalnih lanaca snabdevanja.

Kao direktan rezultat samita, još deset država i organizacija pristupilo je osnovnoj deklaraciji Pax Silica, među kojima su Evropska unija, Nemačka, Grčka, Holandija, Argentina, Čile, Kostarika, El Salvador, Kazahstan i Panama. Ovim proširenjem, savez sada broji 24 zvanične potpisnice, dok je Tajvan podržao principe kroz poseban sporazum sa SAD.

Najavljen je i pilot-projekat u Panami, namenjen unapređenju bezbednosti transporta čipova i drugih ključnih komponenti. Program podrazumeva razvoj digitalne platforme za proveru verodostojnosti i porekla u lancu snabdevanja, koja će biti integrisana sa carinskim i lučkim sistemima Paname. Cilj je ubrzavanje prometa proverene robe, bez administrativnih zastoja. U slučaju uspeha, sistem će biti proširen na ostale zemlje članice saveza.

Poslednjeg dana samita, predstavljen je program Foundry School, razvijen u saradnji sa Univerzitetom Stanford. Ova inicijativa predviđa seriju seminara i izradu nastavnog plana za obrazovne institucije u partnerskim zemljama, sa ciljem formiranja stručne radne snage u oblasti napredne proizvodnje. Prema zvaničnicima, program bi trebalo da doprinese jačanju ekonomske snage i nacionalne bezbednosti kroz razvoj novih tehnologa, stručnjaka za politiku i industrijskih lidera.

Institucije Evropske unije obeležavaju 41 godinu od donošenja prepoznatljive plave zastave sa zlatnim zvezdama

Evropski savet je na današnji dan, pre tačno 41 godinu, usvojio zvaničnu zastavu koja danas simbolizuje zajedništvo 27 država članica Evropske unije. Ovaj amblem, prepoznatljiv po dvanaest zlatnih zvezda raspoređenih u krug na plavoj pozadini, prvobitno je bio službeni znak tadašnjih Evropskih zajednica.

Dizajn zastave osmislio je tokom 1950-ih godina tim stručnjaka s ciljem da prikaže evropske vrednosti, identitet i koheziju. Svaki element zastave ima određeno značenje: dvanaest zvezda simbolizuje jedinstvo, solidarnost i harmoniju među evropskim narodima, dok je njihov raspored u savršen krug zamišljen kao podsećanje na stabilnost i zajedništvo.

Prema zvaničnoj izjavi evropskih institucija, broj zvezda nije vezan za broj država članica, već predstavlja simbol savršenstva i jedinstva. Zastava je ubrzo postala univerzalni simbol Evropske unije i koristi se u svim zvaničnim prilikama, kao i na brojnim institucijama širom kontinenta.

“Zastava Evropske unije izražava zajedničke vrednosti i težnju ka još većem jedinstvu među narodima Evrope”, navodi se u saopštenju evropskih organa.

Obeležavanje godišnjice ističe značaj simbola koji svakodnevno predstavlja zajedništvo i saradnju među državama članicama.

Predsednik Kolumbije Abelardo de la Espriella potvrdio izbor Rodriga Lare, čiji je otac stradao 1984. godine

Novoizabrani predsednik Kolumbije Abelardo de la Espriella najavio je 29. juna 2026. godine da će Rodrigo Lara, bivši poslanik, preuzeti funkciju ministra unutrašnjih poslova nakon što započne mandat u avgustu. Ovu informaciju de la Espriella je potvrdio putem objave na društvenim mrežama, ističući profesionalni angažman Lare uprkos ličnim gubicima.

Njegov otac, Rodrigo Lara Bonilla, obavljao je dužnost ministra pravde kada je ubijen 1984. godine u Bogoti. Prema tadašnjim navodima, nalog za ubistvo izdao je Pablo Eskobar, vođa narko-kartela, dok su kriminalne grupe bile u sukobu sa državom zbog pitanja izručenja članova kartela Sjedinjenim Američkim Državama.

Rodrigo Lara, koji je u vreme događaja imao osam godina, sa porodicom je napustio Kolumbiju i nekoliko godina proveo u izgnanstvu u Evropi. Nakon povratka u zemlju, nastavio je političku karijeru i bio je poslanik u kolumbijskom parlamentu. U javnosti je više puta govorio o nasleđu svog oca, ističući njegovu borbu protiv kriminalnih organizacija.

Predsednik Abelardo de la Espriella osvojio je predsedničke izbore sa malom razlikom u drugom krugu i najavio je odlučan pristup borbi protiv kriminala nakon preuzimanja funkcije. U prvoj objavi o budućem sastavu vlade naveo je da je Lara izabran zbog svoje profesionalnosti i istrajnosti.

Rodrigo Lara je u ranijim izjavama na društvenim mrežama naveo da njegov otac „nije ustuknuo pred kriminalnim grupama i da je žrtvovao svoj život u službi zemlje“. U svojoj objavi iz 2021. godine, Lara je istakao posvećenost i žrtvu svog oca, navodeći kako je „njegova borba bila izraz vere i nade za Kolumbiju“.

Sukobi države sa narko-kartelima u Kolumbiji bili su posebno izraženi tokom 1980-ih godina, kada su kriminalne grupe pokušavale da spreče izručenja članova u Sjedinjene Države. Ubistvo Rodriga Lare Bonille smatra se jednim od ključnih događaja u ovom periodu, a kasnije je uticalo na politiku države prema organizovanom kriminalu.

Novi ministar unutrašnjih poslova preuzeće dužnost u trenutku kada se Kolumbija suočava sa izazovima u oblasti bezbednosti i borbe protiv organizovanog kriminala. Izbor Lare za ovu funkciju smatra se signalom za nastavak politike usmerene na jačanje državnih institucija i suzbijanje kriminalnih aktivnosti, što su najavili predstavnici nove vlasti.