Novo istraživanje sa Jejla pokazuje da žene sa pozitivnim stavom češće održavaju i unapređuju fizičko i mentalno zdravlje u poznim godinama.

Pristup starenju ima snažan uticaj na zdravlje žena starijih od 65 godina, pokazuje sveže istraživanje Univerziteta Jejl. Naučnici su tokom 12 godina pratili 1.716 starijih ljudi i ustanovili da skoro polovina njih beleži napredak u fizičkim i mentalnim sposobnostima, posebno one žene koje starenje doživljavaju optimistično. Iako mnoge žene i dalje smatraju da su gubitak pamćenja i fizička slabost neizbežni deo starosti, rezultati ovog istraživanja ukazuju na suprotno. Negativni stereotipi, naglašavaju autori, mogu narušiti samopouzdanje i kvalitet života. U ovom istraživanju, brzina hoda korišćena je kao pokazatelj fizičke forme, dok su pamćenje i pažnja testirani kako bi se procenilo mentalno zdravlje. Na kraju studije, 45% učesnika ostvarilo je napredak u nekoj oblasti.

Žene koje su verovale da starost ne znači gubitak korisnosti i zadržale optimizam, imale su veće šanse za očuvanje zdravlja. “Naš rad pokazuje da pozitivne misli mogu podstaći zdrave navike i motivisati žene da ostanu aktivne”, ističe dr. Beata Levitan, vodeća autorka istraživanja. Ove žene su češće usvajale zdrave rutine i bile su spremnije da neguju sreću i korisnost i u poznom životnom dobu. S druge strane, pogrešna uverenja o starenju mogu pogoršati rezultate testiranja pamćenja i smanjiti fizičku aktivnost, a negativna očekivanja mogu uticati na povlačenje iz društvenih i fizičkih aktivnosti. Zato je važno gajiti pozitivan pogled na starenje i motivisati sebe i okolinu na rast i razvoj kroz nove životne faze.

Brzina hoda, kao šesti vitalni znak, pokazuje koliko telo i um funkcionišu sinhronizovano. Brže hodanje ukazuje na dobru saradnju tela i uma, a mentalne vežbe poput rešavanja zagonetki ili učenja novih veština pomažu očuvanju pamćenja. Prethodna istraživanja su pokazala da ljudi koji hodaju brže žive duže i imaju manji rizik od bolesti. Žene koje svakodnevno vežbaju i neguju optimizam lakše prevazilaze izazove starenja. Kako naglašava dr. Levitan: “Važno je da žene prepoznaju sopstvenu snagu i ne veruju u zastarele stereotipe. Samopouzdanje i otvorenost za nove aktivnosti pomažu u prevenciji fizičkog i mentalnog opadanja.”

Stručnjaci preporučuju ženama u zrelom dobu svakodnevnu šetnju, kontinuirano učenje i negovanje društvenih kontakata. Zapisivanje zahvalnosti i ciljeva može dodatno ojačati optimizam. U slučaju naglih promena u pamćenju ili fizičkoj snazi, savetuje se obavezna poseta lekaru. Pravi stav prema starenju, uz zdrave navike, može znatno unaprediti kvalitet života žena posle 65. godine.

Redovni pregledi kod oba specijalista omogućavaju pravovremeno otkrivanje zdravstvenih problema i kompletnu prevenciju

Mnoge žene u dvadesetim i tridesetim godinama odlaze kod ginekologa uglavnom jednom godišnje, najčešće zbog razgovora o kontracepciji i rutinskih pregleda. Ipak, često smatraju da im je dovoljan samo ginekolog, zbog čega zanemaruju redovne kontrole kod izabranog lekara opšte prakse. Ovakav pristup može dovesti do toga da se određena oboljenja ne otkriju na vreme.

Prema rečima dr Amy Cantor, specijaliste opšte medicine sa Oregon Health & Science University, „izabrani lekar zapravo direktor vašeg zdravlja“. On nadgleda celokupno zdravlje žene, ne samo reproduktivni sistem, i može na vreme uočiti probleme poput poremećaja štitne žlezde, šećera u krvi ili povišenog holesterola. Ginekolog je usmeren na ženske reproduktivne organe, menstruaciju, trudnoću i menopauzu.

Većina mlađih žena misli da je dovoljan samo ginekolog, ali kada se pojave tegobe koje nisu vezane za reproduktivni sistem, ginekolog često savetuje posetu izabranom lekaru. Izabrani lekar može da prepozna prve znake hroničnih bolesti ili simptome ozbiljnijih stanja – problemi sa štitnom žlezdom, na primer, mogu ostati neprimećeni dok ih izabrani lekar ne otkrije analizama. Dr Kimberlee Coleman, ginekolog, navodi: „Ginekolozi su stručnjaci za žensko zdravlje, ali ne mogu da zamene izabranog lekara kada su u pitanju opšti pregledi i dijagnostika.“ Zato je važno da žene, posebno nakon četrdesete godine, redovno idu i kod izabranog lekara i kod ginekologa.

Mnogim ženama je naporno da pronađu oba lekara ili da organizuju više pregleda godišnje, ali ova dva specijalista se dopunjuju u brizi o zdravlju. Izabrani lekar proverava krvnu sliku, šećer i holesterol, dok ginekolog obavlja PAPA test i prati zdravlje materice i jajnika. Redovna kontrola kod oba lekara omogućava pravovremenu prevenciju i rano otkrivanje bolesti. Posebno je važno za žene koje imaju u porodici dijabetes tipa 2 ili rak dojke, kao i za žene sa hormonskim problemima i neredovnim ciklusima – njima se često savetuje češća kontrola kod oba specijalista. Saradnja izabranog lekara i ginekologa daje najbolji pogled na opšte zdravlje žene.

Ako niste sigurni kome prvo da se obratite, pitajte svog ginekologa ili izabranog lekara za preporuku. Domovi zdravlja imaju spiskove izabranih lekara i ginekologa, pa je preporuka da bar jednom godišnje zakažete pregled kod oba. Ukoliko primetite simptome kao što su umor, promene u težini, neredovan ciklus ili bol u donjem stomaku, obavezno se javite lekaru. Dr Amy Cantor ističe: „Važno je da imate tim stručnjaka koji brinu o vašem zdravlju, jer svaki od njih ima svoju ulogu.“ Ovako žene lakše prate promene u organizmu i pravovremeno reaguju. Za svaku dijagnozu i savet, konsultujte se sa lekarom.

Hormonske promene mogu izazvati rane simptome trudnoće, a pravovremeno prepoznavanje olakšava brigu o zdravlju

Mnoge žene se često pitaju da li mogu na vreme otkriti trudnoću, čak i pre nego što test postane pozitivan. Odmah nakon začeća, telo prolazi kroz brojne promene usled delovanja hormona poput progesterona i estrogena. Najpoznatiji signal jeste izostanak menstruacije, ali rani simptomi se mogu javiti i ranije kod žena reproduktivnog uzrasta, iako se iskustva mogu razlikovati. Jedan od najčešćih prvih znakova trudnoće je izražen umor. Žene često primete da su iscrpljene iako dovoljno spavaju, a svakodnevne obaveze postaju zahtevnije nego pre. Još jedan čest simptom su osetljive i uvećane grudi, praćene blagom boli, zatezanjem ili tamnijom kožom oko bradavica (areolama).

Pored umora i promena na grudima, mnoge žene osećaju pojačanu potrebu za mokrenjem, što je posledica povećanog protoka krvi kroz bubrege usled hormonskih promena. Mogu se javiti i blaga mučnina ili gađenje prema određenim mirisima ili jelima. Iako se ovaj simptom često naziva jutarnjom mučninom, može se javiti u bilo koje doba dana. Promene raspoloženja takođe nisu retkost – hormoni mogu izazvati nagle promene osećanja, što može zbuniti mnoge žene. Povremeno se može javiti blago krvarenje ili pojačan vaginalni sekret, što je u većini slučajeva bezopasno, ali svaka nelagodnost zahteva savetovanje sa ginekologom.

Ginekolog dr Ivana Petrović ističe: “Umor, osetljive grudi i pojačano mokrenje najčešći su prvi znaci trudnoće. Međutim, oni nisu siguran dokaz. Za pouzdanu potvrdu potrebno je uraditi test ili laboratorijsku analizu.”

Dr Petrović savetuje ženama da slušaju svoje telo i prate kombinacije simptoma, posebno ako primete kašnjenje menstruacije. Preporučuje vođenje evidencije o ciklusu i svim promenama radi ranog prepoznavanja trudnoće. Savetuje se izbegavanje samostalnog korišćenja lekova ili naglih promena u ishrani bez konsultacije sa stručnjakom. Treba imati na umu da rani simptomi nisu uvek siguran pokazatelj trudnoće, jer se slične promene mogu javiti zbog stresa, promene ishrane ili hormonskih disbalansa. Ukoliko imate pitanja ili primetite neobične simptome, obavezno posetite svog ginekologa radi tačne dijagnoze i saveta.