Mnoge žene se i posle izlečenja suočavaju sa anksioznošću i tugom – evo kako da sebi pomognete

Kada žena završi lečenje od raka, očekuje da će se vratiti svakodnevnim radostima i da će stres nestati. Ipak, naučna istraživanja pokazuju da se izazovi ne završavaju izlaskom iz bolnice. U Sjedinjenim Američkim Državama danas živi više od 18 miliona ljudi koji su pobedili rak, a ovaj broj će, prema procenama, do 2035. godine dostići 22 miliona. Mnoge žene koje su deo ove statistike i dalje se suočavaju sa dugotrajnim psihološkim posledicama.

Uticaj raka na mentalno zdravlje često traje mnogo duže od fizičkog oporavka. Žene se, osim telesnih promena, često bore sa osećajem anksioznosti i depresije, što može potrajati godinama nakon završene terapije. Ovakva osećanja često ostaju neprimetna ljudima iz njihove okoline. Statistike pokazuju da se svaka treća osoba, nakon završenog lečenja, suočava sa strahom od povratka bolesti i osećajem gubitka identiteta, dok samo jedna od pet žena potraži stručnu pomoć. Terapeutkinja Julie Larson objašnjava: „Fizičke promene su očigledne, ali ono što je tiše i nevidljivo često je najteže. Žene se mire sa gubitkom i tugom, a njihova okolina često ne razume s čime se suočavaju.“

Nažalost, zdravstveni sistem uglavnom stavlja fokus na fizičko izlečenje, dok su mentalni problemi često zanemareni. Dr Patricia Ganz, onkološkinja i profesorka javnog zdravlja, ističe: „Znamo kako da damo lekove protiv bolova ili nesanice. Međutim, nismo dovoljno edukovani za prepoznavanje i tretman depresije kod žena koje su prebolele rak.“ Uprkos tome što je svest o važnosti psihološke pomoći u porastu, sistemsko uvođenje preventivnih pregleda i upućivanja na stručnjake još uvek nije dovoljno razvijeno, zbog čega mnoge pacijentkinje ostaju bez adekvatne podrške.

Dobar primer sveobuhvatne nege je The MercyOne Richard Deming Cancer Center u De Mojnu, gde žene nakon lečenja mogu da dobiju savetovanje, muzičku terapiju i tehnike za smanjenje stresa. Ovakva podrška pomaže da se prevaziđu osećaji usamljenosti i strahova koji se često javljaju nakon završetka terapije. Dr Richard Deming, medicinski direktor centra, naglašava: „Tokom lečenja žene dobijaju snažnu podršku. Kada se lečenje završi, mnoge ostaju same sa svojim osećanjima. Očekuje se da budu srećne, ali često im treba dodatna pomoć u povratku samopouzdanja.“

Zato je izuzetno važno da svaka žena koja je prebrodila rak obrati pažnju na svoje psihičko zdravlje. Pored redovnih kontrola kod onkologa, korisno je potražiti razgovor sa psihologom ili terapeutom koji ima iskustva sa onkološkim pacijentima. Podrška porodice i prijatelja je od velikog značaja – otvoren razgovor o osećanjima i traženje pomoći mogu mnogo da doprinesu oporavku.

Oporavak od raka je veliki uspeh, ali briga o mentalnom zdravlju je podjednako važan deo celokupnog procesa. Uvek se za savet i dijagnozu obratite svom lekaru.

Najnovija studija otkriva vezu između genetike, sklonosti ka crnom luku i smanjenja rizika od hroničnih bolesti

Nova međunarodna studija donosi zanimljive podatke o tome kako naši geni utiču na izbor hrane i zdravlje, posebno kod žena. U istraživanju koje je obuhvatilo više od 160.000 ljudi iz Velike Britanije, od kojih su mnoge bile žene starosti od 37 do 73 godine, utvrđeno je da žene sa izraženom genetskom sklonošću ka ukusu i mirisu crnog luka imaju smanjen rizik od dijabetesa tipa 2 i hronično povišenog krvnog pritiska. Naučnici su analizirali 325 gena koji utiču na percepciju ukusa i mirisa, kao i 140 različitih namirnica. Posebno je istaknuta važnost gena OR2T6, koji utiče na to koliko volimo crni luk. Žene koje nisu imale ovu varijantu gena ređe su birale crni luk i imale su veće šanse za razvijanje dijabetesa i visokog pritiska.

Otkriće potvrđuje da genetika igra još veću ulogu u našim prehrambenim navikama nego što se do sada mislilo. Genetski podaci, za razliku od navika ili stila života, ostaju nepromenjeni tokom života, što ih čini pouzdanim izvorom za procenu rizika od bolesti. Kako ističe genetski epidemiolog Danijel Hvang: “Naši geni su fiksirani i ne zavise od dnevnih navika, zbog toga nam omogućavaju bolju procenu rizika za bolesti.” Istraživači su kroz analizu genetskih podataka uspeli da utvrde uzročno-posledičnu vezu između ishrane i razvoja određenih bolesti, što je posebno važno za žene koje žele da se informišu na osnovu sigurnih naučnih saznanja.

Stručnjaci naglašavaju da su rezultati obećavajući, ali da je potrebno dodatno ispitivanje na raznovrsnijim populacijama. Žene koje vole crni luk mogu imati određenu prednost, ali to nije jedini faktor koji doprinosi zdravlju. U planu su i nova istraživanja o tome kako bioaktivne supstance iz crnog luka, kao što su flavonoidi i sumporna jedinjenja, mogu dodatno doprineti zaštiti od hroničnih oboljenja. Do tada je preporuka da povrće, a posebno crni luk, uvrstite u svakodnevnu ishranu kao deo prevencije – ali svaka promena treba biti prilagođena individualnim potrebama i konsultovana sa lekarom.

Ova studija otvara put ka personalizovanijoj medicini, gde će preporuke o ishrani biti prilagođene genetskim karakteristikama svake osobe. Na taj način, žene mogu dobiti jasne smernice kako da sačuvaju svoje zdravlje i smanje rizik od dijabetesa i visokog pritiska.

Nova studija potvrđuje: vakcinacija protiv HPV-a eliminiše smrtne ishode među mladim ženama, uz podršku stručnjaka

Najnovija naučna istraživanja donose izuzetno pozitivne vesti za žene širom sveta – zahvaljujući HPV vakcini, smrtnost od raka grlića materice među mladim ženama beleži dramatičan pad. Analiza podataka iz Engleske, prikupljenih od 2001. do 2024. godine, pokazala je da je upravo uvođenje HPV vakcine, koja se od 2008. godine nudi devojčicama, ključan faktor ovog napretka. U grupi žena uzrasta 20 do 24 godine, gde je više od 90% primilo ovu vakcinu, nije zabeležen nijedan smrtni slučaj od raka grlića materice. Ovaj uspeh je posebno značajan jer je u prošlosti ovaj tip karcinoma bio jedan od vodećih uzroka smrtnosti kod žena. Stručnjaci naglašavaju da HPV vakcina drastično umanjuje rizik od obolevanja i smrtnog ishoda, naročito kod mlađe populacije.

HPV (humani papiloma virus) je najčešći uzročnik raka grlića materice. Vakcina deluje tako što štiti od najopasnijih sojeva ovog virusa, a najveću zaštitu pruža kada se primi u ranom uzrastu, idealno između 11. i 13. godine, pre početka seksualne aktivnosti. Ipak, HPV vakcina je registrovana i za upotrebu kod osoba do 45 godina. Studija jasno pokazuje da najveći benefit imaju generacije koje su vakcinisane na vreme, dok stručnjaci potvrđuju da je vakcina bezbedna i ne izaziva ozbiljna neželjena dejstva.

Izjave vodećih stručnjaka dodatno potvrđuju ove nalaze. Dr Anna R. Giuliano iz Moffitt Cancer Center ističe: “Ovo su zaista sjajne vesti. Pokazali smo da vakcina može da eliminiše smrtne ishode od raka grlića materice kod mladih žena.” Dr Jennifer Wider, specijalista za žensko zdravlje, naglašava: “HPV vakcina je bezbedna, efikasna i može da spreči jedan od najopasnijih oblika raka kod žena.” S druge strane, dr Kathryn Marko, ginekološkinja, savetuje: “Najvažnije je da se devojčice i devojke vakcinišu na vreme. Ipak, čak i žene do 45 godina mogu imati koristi od vakcinacije, posebno ako nisu bile izložene virusu ranije.”

Ovi rezultati potvrđuju značaj prevencije i redovnih ginekoloških pregleda. Žene koje nisu vakcinisane, a nalaze se u rizičnoj grupi, trebalo bi da se konsultuju sa svojim lekarom o mogućnosti vakcinacije. Takođe, redovno HPV testiranje i ginekološki pregledi su ključni za rano otkrivanje promena na grliću materice. Stručnjaci preporučuju ženama da odluku o vakcinaciji donesu uz savet svog ginekologa i iz pouzdanih izvora, dok je za tačnu dijagnozu i dalji savet neophodno obratiti se lekaru.