Niski vodostaji smanjili proizvodnju hidroelektrana, dok termokapaciteti omogućavaju stabilno snabdevanje strujom u Srbiji

Energetski sektor Srbije trenutno zavisi između 65 i 70 procenata od proizvodnje električne energije iz uglja. Suša i niski vodostaji ove godine značajno su smanjili hidropotencijal, što je izazvalo pad proizvodnje hidroelektrana. Ipak, zahvaljujući termokapacitetima, snabdevanje električnom energijom za sada ostaje stabilno, istakao je Predrag Škobalj, pomoćnik direktora Instituta za nuklearne nauke Vinča.

U letnjim mesecima, evropske zemlje suočavaju se sa izazovima u proizvodnji struje zbog otežanog hlađenja nuklearnih elektrana i rekordno niskih vodostaja reka. Kao rezultat, postavlja se pitanje koliko je Srbija spremna na ovakve uslove. „U ovom trenutku Republiku Srbiju spasavaju naši termokapaciteti na ugalj“, naglašava Škobalj. Hidroelektrane, poput Đerdapa, rade sa svega 20% kapaciteta zbog niskog vodostaja, dok termoelektrane osiguravaju stabilnost sistema.

Potrebno formiranje energetskog miksa

Oslanjanje na postojeće termokapacitete, međutim, nije dugoročno rešenje za energetski sektor Srbije. Prema Škobalju, rezerve uglja su ograničene, a aktuelna situacija sa sušom pokazuje ranjivost postojećeg sistema. „Najbolje rešenje je energetski miks“, istakao je Škobalj, dodajući da je potrebno uključiti nuklearnu energiju, obnovljive izvore i sisteme za skladištenje struje. Reverzibilne hidroelektrane, poput Bistrice i planiranog Đerdapa 3, predstavljaju ključne projekte za budućnost.

Izgradnja reverzibilne hidroelektrane Bistrica trebalo bi da počne 2027. godine, dok je potpisan memorandum za Đerdap 3. Ovi objekti omogućiće skladištenje energije i podršku integraciji obnovljivih izvora. Uporedo sa tim, Srbija je 2024. godine ukinula moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, čime je otvoren put za ulazak u nuklearni program. „Očekujemo sredinom 2027. da bude doneta odluka o ulasku u nuklearni program u mirnodopske svrhe“, kaže Škobalj.

Nuklearna energija i energetska efikasnost

Nuklearna energija mogla bi postati značajan deo energetskog miksa Srbije u narednim decenijama. Prema procenama iz Instituta Vinča, u narednih petnaestak godina moguće je imati u pogonu reverzibilnu hidroelektranu Bistrica, nuklearnu elektranu i veći broj obnovljivih izvora energije. Ovakva struktura proizvodnje bi povećala otpornost sistema na klimatske promene i omogućila sigurnije snabdevanje.

Značajan izazov predstavlja i rast potrošnje struje tokom leta, jer sve više domaćinstava koristi klima uređaje. „Mi dosegnemo taj pik potrošnje kao da je zima“, navodi Škobalj. Zbog toga je ulaganje u energetsku efikasnost, posebno u zgradarstvu, od ključne važnosti. Bolja izolacija i kvalitetnija fasadna stolarija mogli bi smanjiti potrošnju, posebno tokom letnjih meseci.

Dugoročno planiranje i smanjenje zavisnosti

Za stabilnost energetskog sektora Srbije, nužno je dugoročno planiranje i razvoj različitih izvora energije. „Energetika ne može da se planira na nivou godinu, dve, tri. To ne znači ništa“, ističe Škobalj. S druge strane, smanjenje zavisnosti od jednog izvora, poput uglja, i diversifikacija portfolija, omogućavaju veću bezbednost. Energetska sigurnost, prema njegovim rečima, mora biti prioritet države.

Građani bi trebalo racionalnije da troše električnu energiju, ali je pre svega zadatak države da obezbedi stabilne i pouzdane izvore snabdevanja. Uvođenje energetskog miksa sa većim udelom obnovljivih i nuklearnih izvora u narednim godinama ostaje ključni pravac za sektor.

Naučna analiza pokazuje da se emocija ljubavi najintenzivnije oseća u glavi, grudima i stomaku, što potvrđuju eksperimenti sa više od 400 učesnika

Naučna istraživanja o ljubavi u našem telu poslednjih godina donela su precizne podatke o tome gde i kako ljudi osećaju ovu emociju. U radu objavljenom 2024. godine, tim istraživača proučavao je drevne tekstove sa područja današnjeg Iraka, analizirajući novoasirski period između 900. i 600. godine pre nove ere. Algoritmi su korišćeni kako bi se identifikovali delovi tih spisa u kojima se emocije, uključujući ljubav, dovode u vezu sa različitim delovima tela. Prema tim zapisima, ljubav se povezivala čak i sa jetrom, ali i sa kolenima, što daje dodatnu težinu izrazu „klecaju mi kolena“. S druge strane, istraživači su utvrdili da su drevni pisci seksualno uzbuđenje najčešće vezivali za članak, a patnju za pazuh.

Kako savremena nauka mapira ljubav u telu

Uporedo sa analizom istorijskih izvora, savremene studije su kroz eksperiment iz 2018. godine uključile više od 400 ispitanika. Učesnici su na slici ljudskog tela markirali mesta na kojima najviše osećaju različite emocije. Kao rezultat, pokazalo se da se ljubav najintenzivnije oseća u glavi, grudima i stomaku. Ovi nalazi su potvrđeni i u studiji iz 2020. godine, sprovedenoj na hiljadama ispitanika iz preko 100 zemalja. Bez obzira na poreklo, ljudi širom sveta doživljavaju ljubav na vrlo sličan način kada je reč o fizičkim senzacijama. Zanimljivo je da se, što je ljubav snažnija, osećaj proširuje na veći deo tela. Strastvena i prava ljubav, kao i ljubav prema životu, doživljavaju se u čitavom telu, dok manje intenzivne vrste ljubavi ostaju lokalizovane, najčešće u glavi ili srcu.

Ljubav i sinhronizacija nervnog sistema

Dalja istraživanja, objavljena 2023. godine, razložila su ljubav na različite kategorije: prema partneru, roditeljima, deci, prijateljima, strancima, ljubimcima i prirodi. Korišćenjem funkcionalnih MRI skenera analizirana je moždana aktivnost tokom evociranja svake od ovih vrsta ljubavi. Pokazalo se da ljubav prema partneru, roditeljima i prijateljima aktivira mnoge iste regije mozga. Ljubav prema strancima ima manju moždanu rasprostranjenost, dok ljubav prema ljubimcima zavisi od toga da li ispitanici zapravo imaju ljubimce. Ljubav prema prirodi aktivira specifične regije mozga, posebno one povezane sa posmatranjem pejzaža. Pored toga, fenomen sinhronizacije tela, gde se usklađuju otkucaji srca i disanje između dvoje ljudi, potvrđen je kao fiziološki odgovor tokom zaljubljenosti, što dodatno naglašava koliko je ljubav ukorenjena u našoj biologiji. S obzirom na široku rasprostranjenost ovih fenomena, može se zaključiti da ljubav kao emocija ima izražen uticaj kako na fiziološke, tako i na neurološke procese kod ljudi.

Na listi najlošije ocenjenih jela iz Srbije dominiraju tradicionalni specijaliteti, dok prvo mesto zauzima predjelo iz okoline Valjeva

TasteAtlas, globalna platforma za ocenjivanje hrane, objavio je listu koja uključuje 26 najlošije ocenjenih jela iz Srbije. Lista najlošije ocenjenih jela iz Srbije zasnovana je isključivo na ocenama publike, a obuhvata mnoga tradicionalna jela, kao i svakodnevne specijalitete koji su deo domaće kuhinje. Najnižu ocenu dobilo je predjelo poreklom iz okoline Valjeva, koje se našlo na vrhu ove specifične liste.

Na prvom mestu liste najlošije ocenjenih jela iz Srbije našla se živa pljeskavica. Ovo predjelo pravi se od mlevene teletine, soli, bibera, dimljene paprike, tucane paprike, Vegete, ulja i seckanog crnog luka. Meso i začini se mešaju dok se ne dobije homogena masa koja se oblikuje u pljeskavicu. Živa pljeskavica se služi uz grilovani hleb ili lepinju, kao i so i papriku za dodatno začinjavanje. Prema navodima, ovo jelo je nastalo u restoranu Kod Bore u Sedlarima kod Valjeva.

Najlošije ocenjena tradicionalna jela i ekonomski kontekst

Na drugom mestu nalazi se čorba od spanaća, koja se priprema od svinjske masti, spanaća, crnog i belog luka, brašna, vode i mleka. Ovo jelo je često na trpezama širom Balkana, ali ga publika nije visoko ocenila. Treće mesto zauzimaju krvavice – kobasice od krvi, koje se prave od svinjske krvi, kože i iznutrica sa pirinčem ili heljdom. Ove kobasice su prisutne i u drugim zemljama regiona, ali svaka ima svoju varijaciju.

Osim toga, među deset najlošije ocenjenih jela iz Srbije, prema podacima TasteAtlas-a, nalaze se i pihtije, hladni mesni žele sa kolagenom iz svinjskih nogica i glave, kao i rezanci s makom, jelo koje je posebno popularno u Vojvodini. Leskovačka kavurma, koja se dobija dugotrajnim prženjem svinjskih čvaraka i iznutrica, takođe je uvrštena na listu. Škembe čorba, koja se priprema od škembića i dodatnih začina, nalazi se među deset najnepopularnijih jela.

Tržišni trendovi i značaj tradicionalne kuhinje

S druge strane, prisustvo tradicionalnih specijaliteta na listi najlošije ocenjenih jela iz Srbije ukazuje na promenu u ukusima i navikama potrošača. Uporedo sa tim, ovakvi rezultati mogu uticati na ponudu restorana, ali i na pozicioniranje pojedinih jela na menijima, posebno u ugostiteljskom sektoru koji teži da odgovori zahtevima domaćih i stranih gostiju. Zbog toga, gastronomske liste poput ove imaju praktičan uticaj na percepciju nacionalne kuhinje i mogu uticati na potražnju određenih proizvoda.

Iako su mnoga jela sa liste deo kulinarske tradicije, njihova popularnost varira u zavisnosti od regiona i generacije potrošača. Kao rezultat, ugostitelji i proizvođači hrane mogu koristiti ove podatke za prilagođavanje ponude i unapređenje marketinških strategija, kako bi zadovoljili očekivanja sve zahtevnijeg tržišta. Na kraju, TasteAtlas lista najlošije ocenjenih jela iz Srbije pruža uvid u aktuelne preferencije potrošača i otvara prostor za dalju analizu u sektoru hrane i ugostiteljstva.