Opšta licenca omogućava iranski izvoz sirove nafte i petrohemijskih proizvoda, uključujući bankarske i transportne usluge

Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država izdalo je opštu licencu kojom se Iranu ovlašćuje proizvodnja, isporuka i prodaja sirove nafte, petrohemijskih proizvoda i naftnih derivata iranskog porekla sve do 21. avgusta ove godine. Prema zvaničnom memorandumu o razumevanju, potpisanom prošle sedmice između Vašingtona i Teherana, SAD su pristale na izuzeća koja obuhvataju izvoz iranske sirove nafte, kao i naftnih proizvoda i derivata, uz sve povezane usluge – uključujući bankarske transakcije, osiguranje i transport. Kako je prenela agencija Rojters, transakcije odobrene ovom opštom licencom uključuju i uvoz sirove nafte, petrohemijskih proizvoda i naftnih derivata iranskog porekla u SAD. Istovremeno, licenca ne uključuje transakcije koje se odnose na Severnu Koreju ili Kubu.

Najsiromašniji regioni pogođeni sa 20 dodatnih smrti na 100.000 stanovnika godišnje, navodi Ester Duflo

Na 21. Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu, dobitnica Nobelove nagrade za ekonomiju Ester Duflo izjavila je da bi klimatske promene do 2100. godine mogle godišnje uzrokovati između jednog i osam miliona dodatnih smrtnih slučajeva, sa posebnim rizikom za siromašne regione. Duflo je naglasila da je povećanje smrtnosti usled ekstremnih vrućina naročito izraženo u delovima sveta gde je prosečna temperatura izuzetno visoka, kao što su severni Brazil, severna Indija, Bangladeš, Pakistan i afrički kontinent.

Prema podacima koje je predstavila, u najugroženijim grupama stanovništva očekuje se i do 20 dodatnih smrti na 100.000 ljudi godišnje, što je nivo sličan smrtnosti od raka. Istakla je da je efekat klimatskih promena nelinearan, te da telu dodatna dva stepena pri već visokim temperaturama predstavljaju mnogo veći zdravstveni rizik nego umeren porast na nižim temperaturama.

Duflo je navela da mogućnost adaptacije na klimatske promene zavisi pre svega od ekonomske situacije. “Ljudi sa više novca češće rade u klimatizovanim uslovima, dok siromašni, često zaposleni na otvorenom, nemaju pristup rashladnim uređajima ni kvalitetnim stambenim uslovima. U Pakistanu, istraživanja pokazuju da siromašne kuće zadržavaju toplotu duže nego što je spoljna temperatura, što ih pretvara u svojevrsne ‘mikrotalasne rerne’.”

Duflo je upozorila da su emisije ugljen-dioksida i dalje visoke, a aktuelne projekcije pokazuju blagi pad do sredine veka zahvaljujući merama u zemljama OECD-a i Kini, dok se nakon toga predviđa ponovni rast. Naglasila je da trenutno ne postoje institucije koje bi ljudima omogućile da ne rade za vreme ekstremnih vrućina, što dodatno povećava zdravstvene rizike za siromašno stanovništvo.

Istakla je da klimatske promene predstavljaju “prostu matematiku” kada se uzme u obzir da su najugroženiji oni koji žive u toplijim regionima i nemaju sredstva za prilagođavanje. Za razliku od siromašnih zemalja, u bogatim državama poput Kanade, Bostona, Švedske i Švajcarske očekuje se čak smanjenje smrtnosti povezane sa klimatskim promenama.

Na kongresu u Beogradu, koji okuplja oko 1.000 učesnika iz više od 80 zemalja tokom pet dana, učestvuju i tri dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju. Biće održano 12 plenarnih sesija i više od 200 paralelnih panela, dok će posebna predavanja održati Erik Maskin i Žan Tirol, takođe dobitnici Nobelove nagrade. Tema kongresa su globalni ekonomski izazovi, među kojima klimatske promene zauzimaju centralno mesto.

U EU stiže 1,3 milijarde paketa godišnje, taksa i PDV povećavaju ukupne troškove za potrošače

Evropski parlament i Savet Evropske unije izglasali su uvođenje posebne carinske takse od tri evra na svaki mali paket koji u EU dolazi iz zemalja van Unije, počev od 1. jula. Uz ovu taksu, na vrednost paketa obračunavaće se i PDV, što dodatno povećava krajnju cenu za kupce. Ova mera odgovara na rastući broj pošiljki sa kineskih platformi kao što su Shein, Temu i AliExpress, kao i sa američkog Amazona. Prema zvaničnim podacima, u EU je tokom 2025. godine uvezeno oko 1,3 milijarde deklarisanih paketa male vrednosti, od kojih više od 91 odsto dolazi iz Kine.

Ako kupac naruči više različitih artikala, na svaki pojedinačni proizvod obračunava se taksa od tri evra, pa tako, na primer, za pantalone, suknju i haljinu ukupna carina iznosi devet evra, uz dodatni PDV. Carinska uprava Malte pojašnjava da će ova taksa biti uključena u osnovicu za obračun PDV-a, što može značajno povećati ukupne troškove i otežati povraćaj robe.

Ova promena trenutno se ne odnosi na potrošače u Srbiji, jer zemlja nije članica EU. Ipak, ekonomisti upozoravaju da bi rast cena na evropskom tržištu mogao indirektno uticati i na domaće cene paketa. U Srbiji su troškovi za pakete iz Kine već porasli još u februaru, kada je Pošta Srbije ukinula opciju ‘free shipping’ za pošiljke male vrednosti sa AliExpressa i počela da naplaćuje uslugu zastupanja u carinskim postupcima, kao i proviziju za uplatu carinskih dažbina.

Za pošiljke vrednosti iznad 50 evra u Srbiji, carina iznosi 10 odsto na osnovnu vrednost robe, dok je PDV 20 odsto i obračunava se na zbir vrednosti robe i carine. Ukupne dažbine tako dostižu 32 odsto, a naplaćuje se i fiksna taksa od 200 dinara za carinski pregled, kao i jedan odsto provizije za uplatu dažbina, što je zamena za ranijih 60 dinara fiksno.

Prema prethodnim informacijama, ova pravila Pošte Srbije ne važe za Temu, gde su svi troškovi poreza i uvoznih dažbina već uračunati u krajnju cenu proizvoda. Prvobitni plan EU bio je da izuzeće od carina za pakete male vrednosti ukine tek 2028. godine, ali je zbog naglog rasta broja pošiljki (sa 395 miliona u 2023. na 1,3 milijarde u 2025. godini) odluka ubrzana pod pritiskom evropskih kompanija.

Trenutno, preko 91 odsto svih paketa male vrednosti koji ulaze u EU dolaze iz Kine, dok evropske carinske službe beleže gotovo dvostruko povećanje obima pošiljki iz godine u godinu.