U EU stiže 1,3 milijarde paketa godišnje, taksa i PDV povećavaju ukupne troškove za potrošače

Evropski parlament i Savet Evropske unije izglasali su uvođenje posebne carinske takse od tri evra na svaki mali paket koji u EU dolazi iz zemalja van Unije, počev od 1. jula. Uz ovu taksu, na vrednost paketa obračunavaće se i PDV, što dodatno povećava krajnju cenu za kupce. Ova mera odgovara na rastući broj pošiljki sa kineskih platformi kao što su Shein, Temu i AliExpress, kao i sa američkog Amazona. Prema zvaničnim podacima, u EU je tokom 2025. godine uvezeno oko 1,3 milijarde deklarisanih paketa male vrednosti, od kojih više od 91 odsto dolazi iz Kine.

Ako kupac naruči više različitih artikala, na svaki pojedinačni proizvod obračunava se taksa od tri evra, pa tako, na primer, za pantalone, suknju i haljinu ukupna carina iznosi devet evra, uz dodatni PDV. Carinska uprava Malte pojašnjava da će ova taksa biti uključena u osnovicu za obračun PDV-a, što može značajno povećati ukupne troškove i otežati povraćaj robe.

Ova promena trenutno se ne odnosi na potrošače u Srbiji, jer zemlja nije članica EU. Ipak, ekonomisti upozoravaju da bi rast cena na evropskom tržištu mogao indirektno uticati i na domaće cene paketa. U Srbiji su troškovi za pakete iz Kine već porasli još u februaru, kada je Pošta Srbije ukinula opciju ‘free shipping’ za pošiljke male vrednosti sa AliExpressa i počela da naplaćuje uslugu zastupanja u carinskim postupcima, kao i proviziju za uplatu carinskih dažbina.

Za pošiljke vrednosti iznad 50 evra u Srbiji, carina iznosi 10 odsto na osnovnu vrednost robe, dok je PDV 20 odsto i obračunava se na zbir vrednosti robe i carine. Ukupne dažbine tako dostižu 32 odsto, a naplaćuje se i fiksna taksa od 200 dinara za carinski pregled, kao i jedan odsto provizije za uplatu dažbina, što je zamena za ranijih 60 dinara fiksno.

Prema prethodnim informacijama, ova pravila Pošte Srbije ne važe za Temu, gde su svi troškovi poreza i uvoznih dažbina već uračunati u krajnju cenu proizvoda. Prvobitni plan EU bio je da izuzeće od carina za pakete male vrednosti ukine tek 2028. godine, ali je zbog naglog rasta broja pošiljki (sa 395 miliona u 2023. na 1,3 milijarde u 2025. godini) odluka ubrzana pod pritiskom evropskih kompanija.

Trenutno, preko 91 odsto svih paketa male vrednosti koji ulaze u EU dolaze iz Kine, dok evropske carinske službe beleže gotovo dvostruko povećanje obima pošiljki iz godine u godinu.

Srpska preduzeća iz sektora logistike, prehrambene i visokih tehnologija nastupila na globalnom sajmu lanaca snabdevanja, otvoreni razgovori sa kineskim partnerima o ulasku na tržište

Na četvrtom Kineskom međunarodnom sajmu lanaca snabdevanja (CISCE), koji je otvoren 22. juna 2026. godine u Pekingu, predstavilo se ukupno 11 kompanija iz Srbije, saopštila je Privredna komora Srbije. Srpski nacionalni paviljon okupio je preduzeća iz oblasti logistike, robe široke potrošnje, prehrambene industrije, transporta, visokih tehnologija i inovacija, sa ciljem jačanja ekonomskih veza sa Kinom.

Među izlagačima iz Srbije nalazile su se logističke i špediterske kompanije Nelt, JUSDA, Danubia Holding – Dragon Maritime Group i LogMax Supply Chain Solutions, koje posluju u oblasti međunarodnog transporta i upravljanja lancima snabdevanja. Domaću prehrambenu industriju predstavljali su Beohemija, proizvođač deterdženata i sredstava za održavanje domaćinstva, i Aleva, poznata po začinima, supama i prehrambenim dodacima. Sektor metalske i elektro industrije bio je zastupljen firmom Meter&Control, koja je izložila pametna brojila, komunikacione uređaje i softver za upravljanje energetskim mrežama, dok je Institut Mihajlo Pupin predstavio inovacije iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, veštačke inteligencije i automatizacije.

Na štandu su bile prisutne i institucije poput Razvojne agencije Srbije, kao i kompanije Ekspo 2027 i Serbia Eksport. Delegaciju su pratili i predstavnici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, kao i predsednik Privredne komore Srbije.

Tokom sajma, delegacija iz Srbije održala je seriju sastanaka sa predstavnicima vodećih kineskih kompanija i institucija, uključujući COFCO, jednu od najvećih kineskih korporacija u prehrambenoj industriji, i GTT (Sanya), sa kojima su razgovarali o mogućnostima uvoza i većeg plasmana srpskih proizvoda na kinesko tržište. Posebna pažnja bila je posvećena i susretima sa rukovodstvom provincije Hajnan, predvođenim guvernerom Liu Sjaomingom, sa fokusom na razvoj novih poslovnih projekata i investicija između Srbije i ove dinamične kineske provincije.

Srpska delegacija sastala se i sa rukovodstvom Walmart China, gde su razmatrane mogućnosti uključivanja srpskih kompanija u globalne lance snabdevanja ovog trgovinskog giganta, sa posebnim akcentom na izvoz vina i premijum prehrambenih proizvoda iz Srbije.

Predstavnici Razvojne agencije Srbije i Ambasade Republike Srbije u Kini učestvovali su i na privrednom skupu provincije Šandong, posvećenom saradnji u okviru inicijative “Pojas i put”.

CISCE sajam, koji traje od 22. do 26. juna 2026. godine u Pekingu, jedan je od vodećih globalnih događaja za povezivanje kompanija i inovacija u oblasti lanaca snabdevanja.

Ministar finansija potvrdio posvećenost ispunjenju uslova do 2030, forinta ostaje do ispunjenja stroge ekonomske regulative

Mađarska planira da do 2030. godine ispuni sve ekonomske i monetarne kriterijume predviđene Mastriškim ugovorom, što bi omogućilo prelazak sa mađarske forinte (HUF) na evro, izjavio je ministar finansija Andraš Karman. Prema njegovim rečima, vlada ostaje posvećena ovom cilju i radi na ispunjenju svih potrebnih uslova u narednim godinama.

Karman je potvrdio da se Mađarska obavezala na poštovanje sporazuma iz Mastrihta, koji kao članici Evropske unije nalaže uvođenje evra nakon ispunjenja strogih ekonomskih zahteva. Zemlja trenutno koristi sopstvenu valutu, forintu, dok se priprema za prelazak na zajedničku evropsku valutu.

Ministar finansija je najavio i sastanak sa premijerom Peterom Mađarom i grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom u petak, navodeći da će teme razgovora uključivati ekonomske reforme i korake ka integraciji u evrozonu.

Govoreći o pitanju zamrzavanja referentne kamatne stope, Karman je izjavio: „Ovo je večno aktuelna tema, bez obzira na to što smo to više puta rekli. Uz odgovornu ekonomsku politiku i predvidljiv budžet, prethodna vlada ne bi morala da uvodi i održava na neodređeno vreme mere koje su štetne i loše za tržište kao što je zamrzavanje kamatnih stopa na hipoteke.“ Ovu izjavu je objavio na svom Fejsbuk nalogu.

Mađarska će, prema zvaničnim najavama, narednih godina intenzivirati napore kako bi ispunila sve mastriške kriterijume koji uključuju stabilnost javnih finansija, kontrolu inflacije i usklađivanje kamatnih stopa, što je preduslov za ulazak u evrozonu. Uvođenje evra očekuje se nakon što svi zahtevi budu ispunjeni, a vlada je potvrdila da je 2030. godina cilj za završetak ovog procesa.