Kineska kompanija planira prvu evropsku fabriku humanoidnih robota, uz predviđanje masovne upotrebe do 2030.

Kineska kompanija AGIBOT najavila je da do 2030. godine planira masovnu proizvodnju humanoidnih robota u Srbiji, čime bi ova zemlja postala prvi evropski centar za ovu industriju. Generalni direktor Aleks Je saopštio je na Forumu u Beogradu da humanoidni roboti više nisu futuristički koncept, već tehnologija koja ulazi u svakodnevnu upotrebu, a kompanija već razvija demonstracione verzije koje bi uskoro mogle biti deo fabričkih pogona.

Prema Jeovim rečima, razvoj humanoidnih robota prolazi kroz tri ključne faze: sposobnost kretanja i održavanja ravnoteže, razvoj inteligencije za razumevanje ljudskih naredbi, a treći korak je njihovo potpuno uključivanje u proizvodne procese. “Danas roboti razumeju komande, ali još ne razumeju emocije ljudi. Sledeći razvojni korak je da prepoznaju da li je čovek ljut, srećan ili zabrinut”, izjavio je Je. On je dodao da je cilj kompanije da do 2030. godine roboti rade na proizvodnim linijama rame uz rame sa ljudima.

AGIBOT već postiže dogovore za masovnu proizvodnju robota, a evropsko tržište vidi kao ključni pravac širenja. Je je istakao da kompanija razvija saradnju u Italiji, dok bi Srbija mogla imati ključnu ulogu jer će tu biti proizvedeni prvi ovakvi roboti na tlu Evrope. “Radujemo se proizvodnji robota u Evropi”, rekao je Je.

Najveći izazov za industriju, prema Jeovim rečima, predstavlja razvoj univerzalnih AI modela koji omogućavaju robotima da obavljaju različite zadatke bez potrebe za dodatnim programiranjem za svaku pojedinačnu situaciju. “Proučavamo sva dostupna istraživanja i gradimo sopstvene modele i modalitete primene naših robota”, naglasio je Je.

AGIBOT vidi razvoj humanoidne robotike kao veliku ekonomsku priliku koja može otvoriti nova radna mesta i podstaknuti razvoj ekosistema oko proizvodnje, softvera, istraživanja i razvoja. Kompanija očekuje da će humanoidni roboti u narednim godinama iz laboratorija i demonstracionih centara preći u svakodnevne industrijske procese, posebno u fabrikama i logistici.

Na Horizons forumu u Beogradu istaknuto da AI utiče na bezbednost, ekonomiju i svetski poredak

Portugalski geopolitički analitičar i bivši državni sekretar Portugala za evropske poslove Bruno Maćeš izjavio je na Horizons forumu u Beogradu da veštačka inteligencija više nije samo tehnološka inovacija, već ključni faktor nacionalne bezbednosti i međunarodnih odnosa. Maćeš je istakao da države koje razviju najnaprednije AI modele stiču stratešku prednost u ekonomiji, bezbednosti i geopolitici.

U svojoj knjizi “Graditelji sveta: Tehnologija i nova geopolitika”, Maćeš tvrdi da savremena geopolitika zavisi od razvoja tehnoloških sistema, a ne isključivo od teritorijalnih pitanja. On navodi da će buduća konkurencija između država zavisiti od kontrole tehnologije, podataka, infrastrukture i standarda.

Na forumu je upozorio da je veštačka inteligencija već važan deo savremenih međunarodnih sukoba: “Veštačka inteligencija danas je pitanje rata. To se videlo u više međunarodnih kriza, od Latinske Amerike do Bliskog istoka, kao i kroz rastuće sajber pretnje.”

Maćeš je naglasio da tehnološko rivalstvo između Sjedinjenih Američkih Država i Kine značajno oblikuje razvoj AI-ja. “Kina strahuje da će, ukoliko Amerika stekne odlučujuću tehnološku prednost, biti moguće izvesti ogromne sajber napade koji bi mogli da blokiraju mnoge aspekte svakodnevnog života.”

On je izrazio zabrinutost zbog posledica koje AI može imati na društvo, navodeći: “Nisam posebno impresioniran današnjom veštačkom inteligencijom. Ključno pitanje nije šta AI može da uradi, već kako ćemo je mi ljudi razumeti i koristiti.” Posebno ga brine što veliki jezički modeli sve uspešnije imitiraju ljudsko razmišljanje: “Ako razvijamo modele koji razmišljaju kao ljudi, moramo da se zapitamo šta to znači za nas kao vrstu. O duhovnom i društvenom uticaju veštačke inteligencije govori se mnogo manje nego što bi trebalo.”

Maćeš je podsetio da je početna ideja tehnološkog razvoja bila da ljudima omogući više vremena za kreativnost, ali nije siguran da će to biti ostvareno: “Uvek smo govorili da tehnologija treba da oslobodi ljude fizičkog rada kako bi imali više prostora za kreativnost. Danas nisam siguran da će ishod biti baš takav.”

Skeptičan je i prema tvrdnjama da će AI zameniti čitave profesije: “Video sam tvrdnje da će veštačka inteligencija praktično ukinuti sudske sporove. Ne verujem u to. AI ne može da zauzme nečiju stranu niti da donese presudu.”

Dodao je da društvo mora ozbiljnije da sagleda ograničenja veštačke inteligencije: “Ne verujem da će hiper-racionalni način posmatranja sveta dati sve odgovore. To moramo shvatiti veoma ozbiljno.”

Na pitanje šta pozitivno očekuje od AI-ja, istakao je da se raduje širokoj primeni autonomnih automobila, jer ne voli da vozi. Sa druge strane, zabrinjava ga mogućnost da AI eliminiše ljudsku kreativnost: “Najviše me brine mogućnost da veštačka inteligencija jednog dana eliminiše pisanje knjiga.”

Zaključio je da veštačku inteligenciju ne treba posmatrati isključivo kao alat za povećanje produktivnosti, već kao tehnologiju koja će promeniti način na koji države, kompanije i društva funkcionišu u decenijama koje dolaze.

Kineska kompanija otvara 20.000 radnih mesta u Budimpešti, fokus na inovacije i lokalnu saradnju

Kineska kompanija BYD, jedan od najvećih svetskih proizvođača električnih i plug-in hibridnih vozila, uložila je oko sedam milijardi dolara u istraživanje i razvoj novih tehnologija u prethodnoj godini, izjavila je izvršna potpredsednica Stella Li na Horizonti forumu u Beogradu. Kompanija, koja je 1996. godine imala svega dvadesetak zaposlenih i bavila se proizvodnjom baterija, danas ima ključnu ulogu na globalnom tržištu inovacija i održivih rešenja.

Li je istakla da BYD svoju konkurentsku prednost gradi na razvoju tehnologije i razumevanju potreba kupaca, a ne kroz politički uticaj ili lobiranje. “Svaka dobra kompanija treba da bude zasnovana na potrebama tržišta i sopstvenim snagama. Mi ne trošimo energiju na lobiranje. Fokusirani smo na inovacije i na to da slušamo potrošače”, navela je Li.

Govoreći o trgovinskim tenzijama i uvođenju carina na kineske automobile, Li je ocenila da zemlje koje uvode tarife i trgovinske barijere to rade iz straha i slabosti. Naglasila je da BYD nema ambiciju da dominira tržištima, već da bude dugoročan partner državama u kojima posluje. Kao primer je navela fabriku koju kompanija gradi u Budimpešti, za koju očekuje da će otvoriti oko 20.000 radnih mesta kroz proizvodnju i lanac dobavljača.

“Mi ne želimo nikoga da potčinimo. Želimo da donesemo tehnologiju, razvijamo lokalnu industriju i postanemo deo društva i kulture zemlje u kojoj poslujemo”, rekla je Li.

Osvrnuvši se na razvoj kineskog Šenžena, koji je od ribarskog sela postao jedan od najvećih tehnoloških centara na svetu, Li je istakla važnost otvorenosti prema svetu kao ključnog preduslova ekonomskog razvoja. “Pre trideset godina BYD je imao dvadesetak zaposlenih i nekoliko hiljada dolara kapitala. Danas smo jedna od najvećih tehnoloških kompanija na svetu”, podsetila je Li.

Njena poruka sa foruma bila je da će narednu fazu globalne ekonomije oblikovati kompanije koje ulažu u tehnologiju, razvijaju lokalne zajednice i sarađuju preko granica, umesto da se zatvaraju iza trgovinskih barijera.