Hormonske promene, dehidracija i stres česti su uzroci vrtoglavice kod žena – evo kada je važno potražiti stručnu pomoć

Vrtoglavica je simptom sa kojim se većina žena susretne bar jednom, ali može ukazivati i na ozbiljnije zdravstvene probleme. Ključno je razlikovati prolaznu vrtoglavicu od one koja se ponavlja ili traje duže vreme. Prema rečima dr Punam Krišan, vrtoglavicu ne bi trebalo zanemarivati, naročito ako utiče na svakodnevne aktivnosti ili se javlja iznenada, bez jasnog uzroka. Najčešći uzroci ovog stanja su dehidracija, dugo izlaganje suncu, nizak krvni pritisak ili nizak nivo šećera u krvi. Nekada je u pitanju i vertigo (osećaj okretanja prostorije), problemi sa unutrašnjim uhom, migrene ili anemija. Stres i umor dodatno mogu pogoršati ove tegobe. Prema podacima NHS-a, žene u perimenopauzi češće osećaju vrtoglavicu zbog hormonskih promena.

Hormonske oscilacije naročito utiču na žene: neposredno pre menstruacije, tokom ciklusa, ali i u perimenopauzi, kada dolazi do pada estrogena i drugih hormona, što može poremetiti krvni pritisak i ravnotežu tečnosti u telu. Takve promene često dovode do češće vrtoglavice ili osećaja nestabilnosti. Kombinacija stresa i umora, česta u savremenom životu, dodatno povećava mogućnost pojave ovog problema.

Važno je znati kada je vreme za odlazak kod lekara – ako vrtoglavica traje duže od nekoliko minuta, javlja se više puta dnevno ili ozbiljno remeti vaše dnevne aktivnosti, potrebno je obratiti se izabranom lekaru. Dr Punam Krišan savetuje: “Ako je vrtoglavica uporna, stalno se vraća i ometa vaš svakodnevni život, vreme je za pregled.” Precizno opisivanje simptoma može pomoći lekaru da postavi tačnu dijagnozu.

Većina slučajeva prolazi sama od sebe, ali postoje načini da ublažite stanje: lezite i odmorite dok se simptomi ne smire, izbegavajte nagle pokrete, pijte dovoljno vode, posebno leti ili pri fizičkoj aktivnosti. Izbegavajte kafu, alkohol i cigarete jer mogu pogoršati tegobe, a dovoljno sna i redovne pauze tokom dana su preporučeni. Tokom vrtoglavice ne vozite, ne penjete se na merdevine niti koristite mašine radi sopstvene bezbednosti.

Ako primetite vezu između vrtoglavice i menstrualnog ciklusa ili perimenopauze, razgovarajte sa ginekologom. Redovno proveravajte krvni pritisak i šećer u krvi, a ukoliko se simptomi pojave nakon početka nove terapije, obavezno se konsultujte sa lekarom. Na kraju, iako je vrtoglavica često bezopasna, ne treba je olako shvatati ukoliko se ponavlja ili pogoršava – za tačnu dijagnozu i savet, konsultujte se sa stručnjakom.

Stručnjaci upozoravaju: svakodnevno žvakanje žvaka može imati negativan uticaj na vilicu i varenje kod žena

Mnoge žene svakodnevno koriste žvake kako bi osvežile dah, smanjile stres ili prikrile neprijatan zadah, ali ova naizgled bezazlena navika može imati svoje neželjene posledice. Stručnjaci naglašavaju da preterana upotreba žvaka preopterećuje mišiće i zglobove vilice. Kod žena koje već pate od problema sa zglobom vilice ili nesvesno škrguću zubima, ova navika može dodatno pogoršati simptome, što može dovesti do bola, napetosti ili otežanog otvaranja usta.

Osim uticaja na vilicu, žvakanje žvaka stvara signal telu da se sprema unos hrane, što navodi želudac da luči kiselinu iako hrane nema. Ovo kod osetljivih osoba može izazvati nadimanje, nelagodnost ili pojačan apetit. Dugotrajno žvakanje žvaka sa šećerom povećava rizik od karijesa, dok žvake bez šećera često sadrže veštačke zaslađivače koji, ako se često koriste, mogu dovesti do nadutosti ili čak proliva. Iako žvake osvežavaju dah i kratkotrajno smanjuju stres, važno je koristiti ih umereno.

Prema rečima dr Ane Petrović, stomatologa: “Žvaka može biti korisna posle obroka jer podstiče lučenje pljuvačke, ali ne preporučujem više od nekoliko žvaka dnevno”. Ona savetuje svim ženama koje osećaju bol ili nelagodnost u vilici da ograniče ovu naviku. Gastroenterolog dr Ivana Jovanović dodaje: “Stomak reaguje na signale iz usta. Ako često žvaćete bez unosa hrane, može doći do viška želučane kiseline i neprijatnih simptoma.”

Zbog svega navedenog, najbolje je birati žvake bez šećera i koristiti ih povremeno. Redovna oralna higijena i balansirana ishrana ostaju ključni za zdravlje zuba i desni. Ukoliko primetite trajne smetnje kao što su bol u vilici, česta nadutost ili problemi sa varenjem, obavezno se obratite lekaru radi precizne dijagnoze i saveta.

Nova istraživanja pokazuju da GLP-1 agonisti ne samo da pomažu kod gojaznosti, već i smanjuju verovatnoću razvoja i napredovanja raka dojke kod žena

Najnovija saznanja predstavljena na godišnjem kongresu Američkog društva za kliničku onkologiju u Čikagu ukazuju na dodatne benefite GLP-1 agonista, lekova koji se najčešće koriste za dijabetes tipa 2 i lečenje gojaznosti. Istraživanja su pokazala da žene koje koriste ove lekove imaju niži rizik od razvoja raka dojke, kao i manju verovatnoću da bolest napreduje.

Radiolog dr Elizabet Mekdonald sa Univerziteta Pensilvanija analizirala je podatke više od 110.000 žena uzrasta između 45 i 80 godina s BMI većim od 25. Oko 14% njih je koristilo GLP-1 lekove u periodu od 2022. do 2025. godine. Rezultati su pokazali da su žene na GLP-1 terapiji imale 30,5% manju šansu da im bude dijagnostikovan rak dojke. Ova povezanost je ostala značajna čak i kada su u obzir uzeti faktori poput godina, rase, indeksa telesne mase, gustine dojki i dijabetesa.

Dodatno, druga studija u kojoj je praćeno preko 12.000 pacijenata sa dijagnozom raka pluća, dojke, debelog creva ili jetre, pokazala je da su kod žena koje su uzimale GLP-1 agoniste tumori znatno ređe napredovali. Kada su ove žene upoređene sa pacijentima koji su koristili druge lekove za dijabetes, pokazalo se da je samo 10% korisnica GLP-1 lekova imalo progresiju raka dojke u uznapredovali stadijum, dok je taj procenat kod žena na drugim antidijabeticima iznosio 20%. Dr Mark Dejvid Orland iz Klinike Klivlend, vodeći autor ove studije, istakao je: “Naša studija pokazala je da je upotreba GLP-1 lekova povezana sa značajnim smanjenjem rizika od napredovanja bolesti kod četiri vrste solidnih tumora.”

Treće istraživanje, sa uzorkom od 137.493 pacijenta obolelih od raka dojke, otkrilo je da je stopa ukupnog preživljavanja kod žena koje su najmanje tri meseca koristile GLP-1 lekove bila za 6% viša tokom pet godina. Ipak, istraživači upozoravaju da nije potpuno jasno da li je taj efekat isključivo posledica dejstva leka ili kombinacije više faktora.

GLP-1 agonisti imitiraju hormone koji smanjuju apetit i podstiču gubitak kilograma, ali se pretpostavlja i da utiču na upalne procese i imunitet, što može imati ulogu u razvoju i napredovanju malignih bolesti. Poznato je da gojaznost povećava rizik i utiče na lošiji ishod kod raka dojke, ali naučnici smatraju da samo smanjenje telesne mase verovatno nije jedini razlog zabeleženih koristi.

Važno je istaći da su sva pomenuta istraživanja opservaciona, što znači da ne dokazuju direktnu uzročno-posledičnu vezu. Kako navodi dr Mekdonald, “naša studija doprinosi sve većem broju dokaza koji ukazuju da bi ove lekove trebalo detaljnije istražiti kao moguće sredstvo za prevenciju karcinoma.”

Ako razmišljate o upotrebi GLP-1 lekova ili ste zabrinuti za svoje zdravlje, obavezno se savetujte sa lekarom. Stručnjaci preporučuju da se za svaku dijagnozu i terapiju konsultujete sa zdravstvenim radnikom.