Aviokompanija podržava stotine radnih mesta u Beogradu, a ograničenja ugrožavaju konkurenciju i izbor potrošača

Wizz Air, evropska niskotarifna aviokompanija, više od 15 godina ulaže u Srbiju, otvarajući kvalitetna lokalna radna mesta i povezujući milione putnika sa Evropom. Kompanija je u tom periodu prevezla više od 15 miliona putnika ka Srbiji i iz Srbije i značajno doprinela ekonomskom rastu i razvoju turizma, saopšteno je. Međutim, Wizz Air upozorava da predložena ograničenja ugrožavaju stotine radnih mesta u Beogradu i smanjuju konkurenciju na tržištu avio-prevoza.

Baza Wizz Air-a u Beogradu podržava stotine lokalnih radnih mesta, uključujući pilote, kabinsko osoblje, inženjere i operativno osoblje. Kompanija ističe da iza svakog zaposlenog stoji porodica čija egzistencija zavisi od stabilnog zaposlenja, a svaki potez koji ugrožava bazu u Beogradu direktno utiče na stotine zaposlenih i njihove porodice, kao i na prihode od poreza i doprinosa za socijalno osiguranje koje kompanija uplaćuje u Srbiji.

“Mere koje je uvela Vlada jasno su usmerene na ograničavanje konkurencije, čime se krše međunarodne obaveze Srbije. Vlada i Direktorat civilnog vazduhoplovstva odlučili su da značajno ograniče konkurenciju kako bi zaštitili državnu aviokompaniju. Posledice sežu daleko izvan same aviokompanije. Lokalni pružaoci usluga održavanja, kompanije koje pružaju aerodromske usluge, prevoznici, hoteli, restorani, kao i brojna mala i srednja preduzeća imaju koristi od prisustva Wizz Air-a u Srbiji”, izjavio je Andraš Rado, direktor korporativnih komunikacija kompanije Wizz Air.

Tokom poslednjih 15 godina, Wizz Air je bio jedini strani avioprevoznik koji je otvorio bazu u Beogradu, uz kontinuirani razvoj ponude i održavanje pristupačnih cena avio-karata. Kompanija naglašava da smanjenje konkurencije znači i manji izbor linija za putnike, što može dovesti do rasta cena i smanjenja dostupnosti avio-prevoza za građane Srbije.

Za razliku od sezonskih operatera, Wizz Air održava obimne operacije tokom cele godine, uključujući i zimsku sezonu, čime omogućava veću povezanost Srbije sa Evropom za građane, privredu, studente, turiste i dijasporu. Kompanija ističe da bi bez lokalne baze pojedine linije mogle biti ređe ili ukinute, što bi smanjilo mogućnosti putovanja.

Aviokompanije same donose poslovne odluke o raspoređivanju aviona, posada i investicija, a činjenica da je Wizz Air odlučio da investira i otvori bazu u Srbiji pokazuje privlačnost domaćeg tržišta. Kompanija upozorava da politike koje stvaraju neizvesnost mogu negativno uticati na buduće investicije u Srbiji i poslati nepovoljnu poruku međunarodnim investitorima.

“Pozivamo nadležne organe u Srbiji da sagledaju šire posledice mera koje mogu da smanje konkurenciju, oslabe povezanost, ugroze lokalna radna mesta i dovedu potrošače u Srbiji u nepovoljniji položaj”, dodao je Rado.

Rok za dogovor o prodaji ruskog udela u NIS-u ističe 1. jula, JANAF dobio licencu za transport sirove nafte do istog datuma

Naftna industrija Srbije (NIS) dobila je produženu operativnu licencu od strane američkog OFAK-a do 1. jula, dok se pregovori između mađarskog MOL-a i Gaspromnjefta o prodaji ruskog udela u kompaniji privode kraju u okviru istog roka. Privremena licenca je izdata i JANAF-u za transport sirove nafte do Rafinerije u Pančevu do 1. jula, što prema oceni Bojana Stanića iz Privredne komore Srbije, predstavlja svojevrsni pritisak da se postigne dogovor između MOL-a i Gaspromnjefta, kako bi Srbija mogla sprovesti sporazum koji je Vlada Srbije već dogovorila sa MOL-om.

“Sve to mora da odobri OFAK koji je inicijator ovih sankcija i pritiska. Kako sada stvari stoje, provejava malo taj optimizam da neće sve biti do 1. jula, odnosno da će se pisati nove molbe OFAK-u da se produže licence za operativu i za pregovore”, izjavio je Stanić.

Ugovor o upravljanju NIS-om koji su potpisali Vlada Srbije i MOL predviđa rad Rafinerije u Pančevu u periodu od 10 godina, ali Stanić napominje da je u energetici to relativno kratak vremenski okvir i ističe potrebu za održivim radom rafinerije, kao i snabdevanjem domaćeg tržišta naftnim derivatima. Dodaje da je važno da Srbiji ostane pravo preče kupovine ukoliko MOL odluči da izađe iz vlasništva kompanije, kako bi država mogla postati većinski vlasnik po fer ceni.

Stanić navodi da Rafinerija u Pančevu mora raditi kapacitetom dovoljnim da pokrije većinu potreba domaćeg tržišta, te da Srbija uvek može koristiti pravo preuzimanja NIS-a obeštećenjem postojećih vlasnika pod fer uslovima, radi zaštite energetskog sistema.

Na pitanje o uticaju sporazuma između Vlade Srbije i MOL-a na pregovaračku poziciju Gaspromnjefta, Stanić ocenjuje da sporazum ne menja značajno odnose, jer je realizacija dogovora uslovljena prethodnim dogovorom između Gaspromnjefta i MOL-a. On ističe da Srbija nema direktan uticaj na odluke Gaspromnjefta, osim mogućnosti preuzimanja NIS-a ukoliko do dogovora ne dođe, a američka strana bude zahtevala obustavu dotoka nafte preko JANAF-a.

Stanić izdvaja tri moguća scenarija do 1. jula: prvi je postizanje dogovora između ruskih i mađarskih partnera, drugi je novo produženje licenci od strane OFAK-a, a treći je zatvaranje JANAF-a i obustava rada Rafinerije, što bi imalo ozbiljne posledice po industrijski potencijal i BDP Srbije. “Treći scenario je najmanje verovatan, najverovatnije do toga neće doći već da će se pregovori nastaviti. Koliko dugo će pregovori trajati to je vrlo nepoznato, imajući u vidu da Rusija verovatno želi da prolongira ove pregovore kako bi poboljšala svoju pregovaračku poziciju koja je samo deo jednog šireg konteksta ovih geopolitičkih tenzija između Moskve, Vašingtona i Brisela”, naveo je Stanić.

Zaključuje da je za Srbiju ključno da pronađe strateškog partnera za NIS, kao i da država ima veći uticaj u kompaniji i dugoročno garantuje funkcionisanje Rafinerije u Pančevu, čime bi obezbedila stabilnost domaćeg tržišta.

Ubistva opala sa 86,9 na 47,3 dnevno, država uložila 728 milijardi pezosa za bezbednost

Meksiko je uspeo da smanji nivo kriminala, beležeći pad broja ubistava za 46 odsto i značajno smanjenje drugih krivičnih dela od septembra 2024. do maja 2026. godine. Prema zvaničnim podacima, u maju 2026. zabeležen je najmanji broj ubistava u poslednjih deset godina, dok je u septembru 2024. prosečno ubijano 86,9 osoba dnevno, a u maju 2026. godine 47,3 osobe dnevno. Većina ovih ubistava bila je povezana sa delovanjem narko kartela.

U istom periodu, pad kriminala zabeležen je u 28 od 32 savezne države. Upoređujući prvih pet meseci 2025. i 2026. godine, otmice su smanjene za 32,1 odsto, nasilne pljačke prevoznika za 25,7 odsto, nasilne krađe vozila za 23,4 odsto, ukupne nasilne pljačke za 16,5 odsto, pljačke poslovnih objekata za 13,8 odsto, pljačke pešaka za 9,3 odsto, femicidi za 9,1 odsto, namerne povrede vatrenim oružjem za 7,9 odsto, a iznude za 5,2 odsto.

Predsednica Klaudija Šejnbaum pripisala je ove rezultate unapređenoj koordinaciji bezbednosnih institucija i raspoređivanju 120.000 pripadnika Nacionalne garde, posebno u regionima s najvišim stopama kriminala. Povećana efikasnost obaveštajnog rada, bolja saradnja policije, vojske i tužilaštava doveli su do hapšenja više od 56.000 osoba povezanih sa kriminalom, zaplene preko 29.000 komada oružja i uništenja više od 2.400 ilegalnih laboratorija za proizvodnju droge.

Među ključnim događajima navodi se i likvidacija El Menča, vođe CJNG-a, najjačeg kartela u zemlji, u februaru 2026. godine. U prethodnom periodu oslabljena je i moć kartela Sinaloa, što je dodatno doprinelo smanjenju nasilja. Hapšenja vođa i operativaca, kao i zaplene imovine, oružja i laboratorija, sprovedeni su tokom mandata nove predsednice.

Ekonomski trošak kriminala u 2025. iznosio je oko 11% BDP-a, odnosno oko 220 milijardi dolara, prema podacima organizacije Institute for Economics & Peace. Ova suma obuhvata troškove ubistava, štete od organizovanog kriminala, angažovanja policije i vojske, privatnog obezbeđenja, izgubljene produktivnosti i druge indirektne troškove. Država je tokom prošle godine potrošila 728 milijardi pezosa (42 milijarde dolara) na borbu protiv nasilja narko kartela. Očekuje se da će smanjenje kriminala doprineti ekonomskom oporavku zemlje kroz rast produktivnosti, pad emigracije, povećanje poverenja investitora i razvoj turizma.