Transakcija uključuje LongRange Capital i Yum China, uz dodatne troškove od 85 miliona dolara do kraja 2026. godine

Kompanija Yum Brands objavila je da prodaje globalni lanac restorana Pizza Hut investicionoj firmi LongRange Capital za iznos od 1,5 milijardi dolara. Ova prodaja ne obuhvata poslovanje Pizza Hut u kontinentalnoj Kini, koje će preuzeti kompanija Yum China za dodatnih 1,2 milijarde dolara, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Prema podacima, Yum Brands očekuje neto prihod od oko 2,3 milijarde dolara nakon što se odbiju porezi, završni obračuni i naknade, dok je moguće da LongRange Capital do 2030. godine isplati dodatnih 75 miliona dolara. Istovremeno, procenjuje se da će jednokratni troškovi povezani sa finalizacijom ovih transakcija iznositi oko 85 miliona dolara do kraja 2026. godine.

Do ovih promena dolazi nakon višegodišnjih problema lanca Pizza Hut, čiji su slabiji rezultati negativno uticali na ukupne finansijske performanse Yum Brands-a. Na američkom tržištu, Pizza Hut je tokom godina prešla sa tradicionalnog koncepta restorana sa uslugom za stolom i salat barovima na model dostave i preuzimanja hrane, ali je u toj tranziciji izgubila tržišni udeo u korist konkurenata kao što je Domino’s Pizza, dok su dodatni pad izazvale platforme za dostavu hrane poput DoorDasha.

U saopštenju se navodi da je uprava kompanije, zajedno sa Upravnim odborom, procenila da je prodaja najbolji način za maksimizaciju vrednosti za akcionare te da će Pizza Hut dobiti vlasničku strukturu koja bolje odgovara potrebama i prioritetima na različitim tržištima. Završetak prodaje očekuje se u trećem kvartalu 2026. godine, uz uslov dobijanja regulatornih odobrenja.

Pizza Hut je osnovana 1958. godine u Vičiti, američka savezna država Kanzas, od strane braće Den i Frenk Karni. Kompanija je već 1959. godine uvela franšizni model, a od 1969. godine je izlistana na berzi. Dve godine kasnije postala je najveći lanac picerija na svetu, a tu poziciju je držala do 2017. godine, kada ju je pretekao Domino’s Pizza. Na kraju 2025. godine, prema regulatornim izveštajima, Pizza Hut je upravljala sa gotovo 20.000 restorana u 108 zemalja i teritorija, ostvarivši godišnji sistemski promet od 12,8 milijardi dolara. Najveće tržište su Sjedinjene Američke Države sa oko 40 odsto ukupnog prometa, dok Kina učestvuje sa približno 20 odsto.

Ovim poslovima Pizza Hut izlazi iz portfolija Yum Brands-a, gde je bio zajedno sa brendovima Taco Bell i KFC. Kompanija PepsiCo preuzela je Pizza Hut 1977. godine, a 1997. godine restoranski deo PepsiCo-a izdvojen je u posebnu firmu koja je kasnije postala Yum Brands.

Rast cene kakaa prati i povećano interesovanje za robne fondove kao alternativu tradicionalnoj štednji

Na međunarodnim robnim berzama tokom maja 2026. godine kakao je zabeležio rast prosečne cene od oko 22 odsto u odnosu na april, izdvajajući se među najuspešnijim robama u ovom periodu. Osim kakaa, rast su zabeležili i bakar, Brent nafta, aluminijum i robusta kafa, dok su pojedine druge robe, poput arabike, imale slabiji mesečni rezultat. Ova kretanja ilustruju osetljivost globalnog tržišta na faktore kao što su klimatske promene, geopolitička dešavanja, potražnja, transport i promene u proizvodnji.

Za potrošače, ovakve promene obično postaju vidljive kroz više cene čokolade, kafe, goriva ili proizvoda za čiju proizvodnju su potrebni metali i energenti. S druge strane, za investitore, rast cena sirovina može predstavljati priliku za ostvarivanje prinosa kroz ulaganja u robna tržišta.

Paralelno sa kretanjima na tržištu, robni fondovi postaju sve popularniji među građanima koji žele da diversifikuju svoju štednju i ne oslanjaju se isključivo na tradicionalne modele. Investiranje putem robnih fondova omogućava izloženost tržištu sirovina, ali kroz profesionalno upravljane portfolije, bez potrebe za direktnom kupovinom zlata, srebra, nafte, kafe ili kakaa.

Aleksandar Ivanović, portfolio menadžer kompanije Vista Rica, ističe da raste interesovanje za ovu vrstu ulaganja, budući da građani sve jasnije uviđaju da robe nisu apstraktna berzanska kategorija, već deo svakodnevnog života i globalne ekonomije. „Investitori sve više prepoznaju da robe imaju dvostruku ulogu. Sa jedne strane, one direktno utiču na troškove života, cenu hrane, energije, goriva i industrijskih proizvoda. Sa druge strane, mogu biti važan deo investicionog portfolija, naročito u periodima povećane inflacije, geopolitičke neizvesnosti i promena na tradicionalnim finansijskim tržištima. Robni fondovi poput Vista Rica Origin omogućavaju da se investitor ne oslanja samo na jednu vrstu imovine, već da deo kapitala usmeri ka tržištima koja imaju realnu ekonomsku osnovu i globalnu potražnju”, navodi Ivanović.

Plemeniti metali i industrijske sirovine privlače posebnu pažnju investitora. Zlato se i dalje percipira kao čuvar vrednosti u kriznim periodima, dok se bakar sve češće smatra metalom budućnosti zbog svoje važnosti u energetskom sektoru, elektrifikaciji, infrastrukturi i razvoju novih tehnologija. Cena bakra se često koristi i kao indikator očekivanja u pogledu globalnog ekonomskog rasta.

Poljoprivredne robe poput kakaa i kafe pokazuju koliko klimatski rizici, prinosi, bolesti useva i poremećaji u lancima snabdevanja mogu uticati na cene. Smanjena ponuda uz stabilnu potražnju često vodi naglom rastu cena, što potrošači osećaju kroz poskupljenja na policama, dok investitori takve promene vide kao signal za prilagođavanje portfolija.

„Prednost fonda kao forme ulaganja je u tome što investitor ne mora samostalno da prati svaku robu, svaki geopolitički događaj ili promenu u lancima snabdevanja. Profesionalno upravljanje omogućava da se odluke donose na osnovu analize tržišta, odnosa rizika i prinosa i šire slike globalnih ekonomskih kretanja. To je posebno važno kod roba, jer su one dinamične, ali upravo zbog toga mogu imati značajnu ulogu u diversifikaciji portfolija”, dodaje Ivanović.

Iako robna tržišta nose rizike i cene mogu varirati usled brojnih faktora, ulaganje u robne fondove se posmatra kao deo šire investicione strategije, a ne kao način za brzu zaradu. Sve češće se roba posmatra kao investiciona klasa, što ukazuje na promenu u pristupu građana prema štednji i investiranju, gde kapital postaje sredstvo za zaštitu i povećanje vrednosti kroz povezivanje sa globalnim trendovima.

Specijalna licenca za NIS ističe 16. juna, pregovori o promeni vlasništva u završnoj fazi

Naftna industrija Srbije (NIS) zatražila je 10. juna novu specijalnu licencu od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), budući da prethodno odobrenje iz aprila ističe 16. juna. Odluka OFAC-a direktno će uticati na nastavak poslovanja kompanije uprkos američkim sankcijama uvedenim zbog većinskog ruskog vlasništva. U zahtevu NIS-a istaknuto je da je kontinuitet poslovanja od ključnog značaja za stabilno snabdevanje domaćeg tržišta naftom i naftnim derivatima, posebno u uslovima povećane neizvesnosti na globalnom energetskom tržištu.

Kompanija je naglasila da su pregovori o promeni vlasničke strukture u poodmakloj fazi, što je bio razlog zbog kojeg je OFAC prethodno više puta produžavao važenje posebne licence. NIS je izrazio zahvalnost domaćim i međunarodnim institucijama koje učestvuju u pronalaženju rešenja za nastavak redovnog rada i očuvanje energetske stabilnosti Srbije.

Bivša ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da se odluka američke administracije očekuje tokom dana i da se više ne govori o višemesečnim produženjima licence, već o kratkim rokovima koji se mere danima. Mihajlović smatra da ključna odluka zavisi od ruske strane i spremnosti ruskih vlasnika da prihvate promenu vlasničke strukture. “Srbija je obavila razgovore sa potencijalnim budućim vlasnikom i učinila ono što je bilo do nje. Glavno pitanje ostaje da li će ruska strana pristati na prodaju svog udela”, izjavila je Mihajlović.

Jedan od potencijalnih kupaca većinskog udela je mađarska kompanija MOL, koja sa ruskim Gasprom njeftom vodi razgovore o mogućem preuzimanju vlasništva. OFAC je za nastavak tih pregovora ranije izdao posebnu licencu koja takođe važi do 16. juna. Mihajlović ističe da eventualni dogovor sa novim vlasnikom ne bi trebalo da se odnosi isključivo na promenu vlasništva, već i na dugoročne obaveze prema Srbiji, uključujući investicioni plan za modernizaciju rafinerije, nova ulaganja, razvoj kompanije i socijalni program za zaštitu zaposlenih.

Govoreći o mogućim posledicama u slučaju da licenca ne bude produžena, Mihajlović smatra da građani ne treba da strahuju za snabdevanje gorivom. Srbija, prema njenim rečima, raspolaže dovoljnim rezervama sirove nafte i naftnih derivata, a država ima mehanizme da reaguje u slučaju poremećaja na tržištu. Mihajlović je podsetila da je i tokom prošle godine rafinerija privremeno obustavila rad, ali da nije došlo do nestašica na tržištu. Dodala je da država može da razmotri i druge modele rešavanja situacije, uključujući preuzimanje ruskog udela, ali je naglasila da je cilj da se rešenje pronađe dogovorom svih uključених strana.