Male promene u rutini jačaju psihološku otpornost i pozitivno utiču na zdravlje srca kod žena

Psihološka otpornost, odnosno sposobnost da se prilagodimo životnim izazovima, ima veliki uticaj na opšte zdravlje žena, posebno na srce. Poznata kardiološkinja iz Sjedinjenih Američkih Država, dr Tara Narula, godinama radi sa ženama koje se bore sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Njeno iskustvo pokazuje da žene koje usvoje određene pozitivne navike lakše prolaze kroz oporavak i bolje se nose sa hroničnim bolestima. Zbog toga je važno prepoznati koje svakodnevne navike mogu napraviti razliku u životu svake žene.

S obzirom na česte izazove – od stresa i porodičnih obaveza do posla i ličnih zdravstvenih problema – žene su često podložnije osećaju anksioznosti i depresije, što produžava oporavak od bolesti. Ipak, jačanjem otpornosti moguće je lakše savladati i fizičke i psihičke prepreke. Dr Narula ističe: “Neke moje pacijentkinje sa ozbiljno oslabljenom funkcijom srca uspevale su da naprave neverovatne promene i iznenađujuće brzo se oporave.”

Na osnovu svog istraživanja i rada, dr Narula izdvaja osam ključnih dnevnih navika za jačanje otpornosti kod žena. Prva je redovna zahvalnost, koja pomaže da stres ostane pod kontrolom i usmerava pažnju na pozitivne strane života. Zatim savetuje postavljanje realnih ciljeva, podeljenih na manje korake. Održavanje bliskih veza sa porodicom i prijateljima donosi osećaj podrške i sigurnosti. Fizička aktivnost, makar i lagana šetnja, doprinosi boljem mentalnom zdravlju.

Preporučuje se i odvajanje makar 10 minuta dnevno za lično opuštanje ili omiljeni hobi. Vođenje dnevnika osećanja i misli može pomoći da bolje razumemo svoje reakcije. Osim toga, traženje pomoći od stručnjaka ili uključivanje u grupe za samopomoć dodatno jača psihološku otpornost. Kako dr Narula naglašava: “Otpornost nije nešto sa čim se rađamo. To je veština koja može da se razvije kroz male, ali dosledne promene.” Svaka žena, podseća ona, ima unutrašnje resurse da prebrodi i najteže životne momente.

Ukoliko osećate da vas stres preplavljuje ili se teško nosite sa zdravstvenim problemima, obavezno se obratite svom lekaru ili psihologu. Prava dijagnoza i savet stručnjaka su nezamenjivi. Iako razvoj otpornosti zahteva vreme i trud, čak i male promene u rutini mogu doneti dugoročne koristi za zdravlje srca i celokupno blagostanje.

Naučnici otkrivaju da se otpornost može razviti, što ženama pomaže da uspešnije upravljaju stresom i poboljšaju mentalno zdravlje

Novo istraživanje sprovedeno tokom 2026. godine u Sjedinjenim Američkim Državama donosi korisne uvide za žene koje se svakodnevno bore sa stresom. Naučnici su analizirali 82 učesnice, ispitujući njihove reakcije na pozitivne i negativne informacije. Rezultati su pokazali da žene sa višim nivoom otpornosti lakše prevazilaze stresne situacije i bolje upravljaju svojim emocijama.

Studija naglašava da otpornost – sposobnost da se prevaziđu teške ili izazovne okolnosti – nije isključivo nasledna, već se može razvijati kroz svakodnevnu praksu i lični razvoj. Ovo je posebno značajno za žene koje često balansiraju između poslovnih i porodičnih obaveza i izložene su različitim izvorima pritiska.

Otpornost omogućava da negativne vesti i izazovi ne preplave osobu, dok žene sa slabijom otpornošću češće osećaju posledice stresa, poput nesanice, umora ili smanjene koncentracije. Istraživači su uočili da su žene koje više obraćaju pažnju na pozitivne informacije sklonije prihvatanju izazova, što je važno za očuvanje stabilnog mentalnog zdravlja.

Stručnjaci ističu koliko je važno redovno “vežbati” otpornost. Preporuka je da svaku životnu poteškoću posmatrate kao priliku za rast, a ne kao prepreku. Psihološkinja Thea Gallagher sa NYU Langone Health poručuje: “Otpornost je veština koja se može razvijati. Kada prepoznate i imenujete svoja osećanja, lakše ćete ih kontrolisati.”

Za jačanje otpornosti savetuje se nekoliko jednostavnih koraka: pronađite pozitivnu stranu u svakoj situaciji, pravite kratke pauze za opuštanje tokom dana i razgovarajte sa osobama kojima verujete, jer podrška okoline mnogo znači.

Žene koje primenjuju ove savete postaju otpornije i lakše savladavaju svakodnevne izazove. Psihološkinja Hillary Ammon iz Centra za anksioznost i emotivno zdravlje žena ističe: “Kad prihvatite svoja osećanja i ne kritikujete sebe zbog njih, pravite prvi korak ka većoj otpornosti.”

Važno je zapamtiti da niko nije potpuno imun na stres, ali razvijanje otpornosti može značajno umanjiti negativni uticaj na zdravlje. Ukoliko primetite da stres utiče na vaš svakodnevni život ili mentalno zdravlje, obavezno se obratite svom lekaru ili stručnjaku za mentalno zdravlje.

Nutricionisti i psiholozi otkrivaju kako uživati u slatkišima bez rizika, uz praktične preporuke za svaku ženu

Sve više žena u Srbiji suočava se sa insulinskom rezistencijom, stanjem u kojem telo postaje manje osetljivo na insulin. Iako mnogi veruju da je potpuno izbacivanje slatkiša obavezno, stručnjaci ističu da je zapravo najvažniji balans. Ovo stanje se najčešće javlja kod žena između 25 i 55 godina, a mogu ga izazvati stres, hormonske promene i savremeni način života. Simptomi poput umora, povećane gladi i promena raspoloženja često navode žene da posegnu za slatkišima u želji da se bolje osećaju.

Potpuno izbegavanje slatkog nije nužno. Ključ je u tome kako i kada konzumirate slatkiše. Nutricionistkinja dr Ana Petrović naglašava: „Najvažnije je da slatkiši nikada ne budu prvi obrok, niti užina na prazan stomak. Kada se slatko jede posle obroka bogatog proteinima i vlaknima, porast šećera u krvi je manji. To je mnogo bezbednije za žene sa insulinskom rezistencijom.“

Stručnjaci preporučuju da slatkiši budu povremeni užitak, a ne svakodnevna navika. Umesto da svaki dan pojedete kolač, odaberite manju porciju slatkog 2-3 puta nedeljno. Tamna čokolada sa visokim udelom kakaa ili domaći deserti sa manje šećera predstavljaju bolji izbor. Takođe, deserti sa niskim glikemijskim indeksom, koji sporije podižu nivo šećera, preporučuju se kao zdravija varijanta.

Pored fizičkog aspekta, emocionalni odnos prema slatkišima ima veliku ulogu. Psihološkinja Jelena Marković ističe: „Emocionalno jedenje često otežava kontrolu ishrane. Ako prepoznate okidače – umor, tugu ili dosadu – lakše ćete napraviti zdrav izbor.“ Rad na promeni navika i razumevanje razloga zbog kojih posežemo za slatkim može pomoći da postignemo bolju kontrolu. Potpuna zabrana često vodi do prejedanja, pa je balans najvažniji saveznik svake žene sa ovim problemom.

Ukoliko sumnjate na insulinsku rezistenciju, važno je da se obratite lekaru radi postavljanja dijagnoze i dobijanja stručnih saveta. Pravilna ishrana, dovoljan san i podrška iz okoline mogu značajno doprineti boljoj kontroli ovog stanja.