Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, bruto domaći proizvod u 2025. godini iznosio je 10.558.438 miliona dinara, uz nominalni rast od 8,1 odsto.

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije realno je porastao 2,1 odsto u 2025. godini, prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku. BDP Srbije porastao 2,1 odsto, što predstavlja značajan pokazatelj ekonomskog kretanja u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj rezultat ukazuje na stabilan, ali umeren rast ekonomije države tokom analiziranog perioda. Nominalni rast BDP-a iznosio je 8,1 odsto, a ukupna vrednost BDP-a u tekućim cenama dostigla je 10.558.438 miliona dinara.

Pored ukupnog rasta, važno je analizirati i strukturu BDP-a po delatnostima. Najveće učešće u formiranju bruto domaćeg proizvoda zabeleženo je u sektoru prerađivačke industrije, sa 12,2 odsto. Sektor trgovine na veliko i malo, zajedno sa popravkama motornih vozila, učestvovao je sa 9,9 odsto, dok je sektor informisanja i komunikacija imao udeo od 8,8 odsto.

Koje delatnosti su najviše doprinele rastu?

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, značajan realni rast bruto dodate vrednosti (BDV) postignut je u sektoru informisanja i komunikacija, sa 5,8 odsto. Sektor finansijskih delatnosti i delatnosti osiguranja beležio je rast od 6,7 odsto, dok je sektor državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja porastao za 4,2 odsto. S druge strane, sektor građevinarstva zabeležio je realni pad BDV-a od 6,3 odsto, što ukazuje na izazove sa kojima se ovo područje suočavalo tokom godine.

Pored sektorske analize, upotreba BDP-a prikazuje kako su se kretali izdaci. Izdaci za individualnu potrošnju sektora domaćinstava činili su 60,4 odsto ukupnog BDP-a, što pokazuje značajnu ulogu potrošnje građana u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti. Izdaci za individualnu potrošnju sektora države iznosili su 10,1 odsto, dok je kolektivna potrošnja države bila na nivou od 8,3 odsto. Bruto investicije u osnovna sredstva činile su 22,8 odsto, uz izvoz dobara i usluga od 53,6 odsto i uvoz od 57,8 odsto.

Struktura i značaj rasta BDP-a Srbije

Godišnji obračun za 2025. godinu pokazuje da je realni rast zabeležen kod svih agregata upotrebe BDP-a. Izdaci za individualnu potrošnju sektora domaćinstava porasli su 3,3 odsto. Ovi podaci osvetljavaju kako su ključni sektori i agregati doprineli ukupnom rastu, ali i gde postoje izazovi, naročito u građevinarstvu. Na taj način, BDP Srbije porastao 2,1 odsto ostaje važan signal oporavka i razvoja ekonomije, pri čemu se posebna pažnja usmerava na sektore koji su ostvarili iznadprosečne rezultate.

Ujedinjene nacije potvrdile smrt deset civila, većinom dece, u novim vazdušnim napadima Pakistana na Afganistan.

Detalji napada

Prema izveštaju Misije Ujedinjenih nacija u Afganistanu, pakistanski vazdušni napadi izvedeni su preko noći, pri čemu je poginulo najmanje deset osoba, od kojih su većina deca. Napadi su bili usmereni na provincije Kunar i Helmand. Zabihullah Mujahid, glavni portparol afganistanske vlade, osudio je napade kao agresiju, navodeći da su pogođene civilne kuće.

Reakcija Pakistana

S druge strane, Ministarstvo informisanja Pakistana tvrdi da su napadi bili usmereni na militante i da su ‘dobro planirani’. Tvrde da su inicijalni izveštaji pokazali smrt 22 terorista, a da su uništena i velika skladišta oružja.

Međunarodne reakcije

Ovaj incident izazvao je zabrinutost međunarodne zajednice i pozive na hitnu istragu kako bi se utvrdile sve činjenice i okolnosti ovog tragičnog događaja.

Guverner Tenesija naložio je istragu i zaustavio pogubljenja do 2026. nakon što je pokušaj izvršenja nad Pajk bio neuspešan.

Pokušaj da se izvrši smrtna kazna smrtonosnom injekcijom nad Krista Pajk u Tenesiju obustavljen je, a guverner Bil Li je naredio istragu i zaustavio sva pogubljenja do 2026. godine. Ova vest o obustavljenom pogubljenju izazvala je veliku pažnju javnosti i ponovo otvorila pitanja o postupku izvršenja smrtne kazne u Americi.

Prema rečima advokata, iako su zvaničnici ubrizgali dve doze smrtonosne injekcije, Pajk, koja ima 50 godina, ostala je živa i disala je, dok su joj svedoci čuli hrkanje. Hitna pomoć ju je prevezla iz zatvora u bolnicu. Ovaj neuobičajen ishod odmah je privukao pažnju, pa je guverner Li iste večeri saopštio da pokreće “sveobuhvatnu nezavisnu istragu kako bi se utvrdilo šta se tačno dogodilo”.

Obustavljeno pogubljenje Krista Pajk: reakcije i istraga

Kasno u sredu, guverner Tenesija je istakao kako je sprovođenje zakonom izrečene kazne jedna od najozbiljnijih odgovornosti države. Takođe je naveo da građani očekuju da se kazna izvrši na način koji je zakonski, ustavan i delotvoran. Zbog toga je, kao rezultat neočekivanih događaja tokom pokušaja pogubljenja, naredio potpunu obustavu svih planiranih pogubljenja do 2026. godine i pokretanje istrage.

Pajk je osuđena na smrt zbog ubistva školske drugarice Kolin Slemr 1995. godine, kada je imala 18 godina. Prema ranijim navodima, ona je, zajedno sa tadašnjim dečkom Tadarilom Šipom i prijateljicom Šadolom Piterson, namamila Slemrovu u šumoviti deo poljoprivrednog kampusa Univerziteta Tenesi 12. januara 1995. godine.

Pozadina slučaja i pravni argumenti

Krista Pajk je sledeće godine osuđena za ubistvo i zaveru radi izvršenja ubistva, a bila je jedina optužena kojoj je izrečena smrtna kazna. Optužena je priznala svoju ulogu u ubistvu, ali njeni advokati su istakli da bi, s obzirom na njene godine u vreme zločina i mentalno zdravlje, ostatak života trebalo da provede u zatvoru.

Ovaj slučaj ponovo je aktuelizovao debatu o načinu izvršavanja smrtne kazne, kao i o njenoj opravdanosti, posebno kada su u pitanju osobe sa mentalnim poremećajima ili one koje su bile maloletne u vreme izvršenja zločina. Na kraju, obustavljeno pogubljenje Krista Pajk u Tenesiju otvara brojna pravna i etička pitanja koja će tek biti predmet javne i stručne rasprave.