Švajcarski i luksemburški gradovi čine četiri od pet najskupljih tržišta, a cene stanova u Cirihu porasle su 4,2 odsto za godinu dana

Na evropskom tržištu nekretnina, Cirih je potvrdio poziciju najskupljeg grada za kupovinu stana sa prosečnom cenom od 18.229 evra po kvadratnom metru, prema podacima Global Property Guide-a za 2026. godinu. Cene u ovom švajcarskom finansijskom centru porasle su 4,2 odsto u poslednjih godinu dana i čak 11,7 odsto za dve godine, dok Švajcarska i Luksemburg nastavljaju da dominiraju vrhom evropske liste najskupljih tržišta stambenih nekretnina.

Prema objavljenoj analizi, čak četiri od pet najskupljih evropskih gradova nalaze se u Švajcarskoj i Luksemburgu. Iza Ciriha, Ženeva je na drugom mestu sa prosečnom cenom od 16.819 evra po kvadratu, a Lucern je treći sa 12.066 evra. Luksemburg, kao glavni grad istoimene zemlje, zauzima četvrtu poziciju sa 10.941 evro po kvadratu, dok je Bern peti sa 9.952 evra.

Na listi deset najskupljih evropskih gradova za kupovinu stana slede Pariz (9.490 €/m²), Amsterdam (9.437 €/m²), Oslo (9.332 €/m²), Kopenhagen (8.405 €/m²) i Stokholm (8.380 €/m²). Pariz, iako globalno prepoznat kao prestižna lokacija, nalazi se tek na šestoj poziciji sa prosečnom cenom od 9.490 evra po kvadratu. Cene stanova u Parizu beleže pad od 0,3 odsto u poslednjih godinu i 7,3 odsto za dve godine, dok je, poređenja radi, Lion na 4.551 evro, Bordo na 4.443 evra, a Nant na 3.376 evra po kvadratu.

Luksemburg beleži prosečnu cenu od 10.941 evra, ali je tržište u fazi korekcije: cene su pale 0,9 odsto u poslednjih godinu i 6,9 odsto tokom poslednje dve godine, nakon perioda snažnog rasta. Ipak, i dalje se smatra jednim od retkih mesta gde tipičan jednosoban stan lako premašuje vrednost od milion evra.

Amsterdam se nalazi na sedmom mestu sa 9.437 evra po kvadratu. U ovom gradu nedostatak stanova i velika međunarodna tražnja podstiču rast cena, a u poslednjih godinu dana zabeležen je rast od 13 odsto. Oslo, sa 9.332 evra po kvadratu, beleži oporavak tržišta nekretnina, dok su Bergen i Trondhajm među norveškim gradovima gde su cene takođe u porastu.

Kopenhagen je na devetoj poziciji sa 8.405 evra po kvadratu i najbržim rastom među prvih deset gradova: cene su skočile 14,3 odsto za godinu i 24 odsto za dve godine, što predstavlja najviši rast u grupi. Stokholm zatvara listu sa 8.380 evra po kvadratu, uz rast od 17 odsto za dve godine nakon što je tržište prošlo kroz pad izazvan povećanjem kamatnih stopa 2022. godine.

Analiza pokazuje nekoliko trendova: manji gradovi sa ograničenom ponudom i visokim kvalitetom života, poput Lucerna, mogu nadmašiti i veće metropole. Švajcarska se izdvaja kao posebna kategorija zbog kombinacije bogatstva, stabilnosti i hroničnog manjka prostora. Istovremeno, visoke cene ne znače nužno i nastavak rasta — Pariz i Luksemburg su primeri gde su cene u padu ili stagnaciji.

Ukupno, evropsko tržište nekretnina karakterišu dramatične razlike među gradovima, a Švajcarska i Luksemburg ostaju lideri po cenama stambenih kvadrata.

Tri proizvođača sa 60 odsto proizvodnje traže pravilo ‘Proizvedeno u Evropi’ zbog pritiska kineskih vozila

Najveći evropski proizvođači automobila Folksvagen, Stelantis i Reno zajednički su zatražili od Evropske unije da uvede pravilo prema kojem bi najmanje 70 odsto ukupne vrednosti svakog vozila prodavanog u EU moralo da bude stvoreno unutar bloka. Kompanije koje zajedno učestvuju sa oko 60 odsto u evropskoj automobilskoj proizvodnji, uputile su pismo poslanicima Evropskog parlamenta sa zahtevom za uvođenje ovog jednostavnog pravila, navodeći da je to ključno za jačanje konkurentnosti evropske auto-industrije i smanjenje zavisnosti od uvoza, posebno u vreme kada je konkurencija kineskih proizvođača električnih automobila sve izraženija.

Proizvođači su istakli da predloženi model podrazumeva da najmanje 70 odsto vrednosti automobila bude ostvareno u Evropskoj uniji, uključujući sve faze – od razvoja i inženjeringa, do proizvodnje i sklapanja vozila. Prema njihovim navodima, evropska industrija trpi sve veće pritiske zbog visokih troškova poslovanja, stroge regulative i ubrzane tehnološke konkurencije iz drugih delova sveta.

Kako je navedeno u pismu, kompanije traže pojednostavljenje propisa, dodatnu podršku za proizvodnju baterija i mere koje bi omogućile razvoj pristupačnih električnih automobila proizvedenih u Evropi. Evropska komisija već razmatra okvir „Proizvedeno u Evropi“ u okviru Industrijskog akceleratorskog akta, čiji je cilj jačanje domaće proizvodnje u strateškim sektorima i podsticanje ulaganja u zelene tehnologije.

Predlog Folksvagena, Stelantisa i Rena dolazi u trenutku kada evropski proizvođači nastoje da odgovore na pojačano prisustvo kineskih automobilskih kompanija na tržištu EU i brzu transformaciju sektora ka električnim vozilima.

Zadržavanje daha prilikom čitanja imejlova i obaveštenja može izazvati hroničnu napetost i anksioznost

Zaposleni koji tokom rada na računaru ili telefonu nesvesno zadržavaju dah ili dišu plitko suočavaju se sa povećanim nivoom stresa, pokazuju najnovija zapažanja stručnjaka za mentalno zdravlje. Ova pojava, poznata kao „imejl apneja“, najčešća je kod ljudi koji se oslanjaju na elektronsku poštu za poslovnu komunikaciju, ali se javlja i tokom drugih aktivnosti na ekranu, poput slanja poruka ili pregledanja sadržaja, navode stručnjaci.

Fenomen „imejl apneje“ opisuje nesvesno zadržavanje daha ili plitko disanje tokom intenzivne koncentracije na ekranu, što je često praćeno stresom ili pritiskom zbog obaveza. Ovaj obrazac disanja nije vezan isključivo za elektronsku poštu, već se javlja i prilikom korišćenja drugih digitalnih servisa. Prema rečima kliničkih socijalnih radnika i trenera za anksioznost, ovakvo ponašanje često dovodi do toga da se telo nalazi u stanju „bori se ili beži“, što je tipičan fiziološki odgovor na stres.

Somatski terapeuti ističu da obaveštenja o novim imejlovima i porukama dodatno povećavaju osećaj iščekivanja i napetosti, što može pojačati plitko disanje. Osim toga, ubrzani rad srca, stezanje vilice i podizanje ramena su uobičajene telesne reakcije na ovaj oblik hroničnog stresa. Hronično zadržavanje daha može dovesti do umora, glavobolje i mišićne napetosti, kao i osećaja stalne tenzije.

Stručnjaci savetuju da zaposleni obrate pažnju na svoje disanje tokom provere elektronske pošte ili dobijanja obaveštenja na telefonu. Preporučuje se da pre otvaranja imejla izdahnu potpuno, spuste noge na pod i opuste vilicu, kako bi umanjili fiziološki odgovor na stres i omogućili telu povratak u normalan ritam disanja. Svesna pažnja i somatske vežbe preporučuju se kao efikasan način za prevazilaženje negativnih posledica „imejl apneje“, jer pomažu u smanjenju stresa i povećanju koncentracije na celokupno telo, a ne samo na trenutnu napetost.

Dugotrajno zanemarivanje ovih simptoma može dovesti do pogoršanja opšteg zdravstvenog stanja zaposlenih i smanjenja produktivnosti, upozoravaju stručnjaci za mentalno zdravlje.