Kristina Mari Plante, nestala 1994. godine, danas živi pod novim imenom zahvaljujući modernim tehnologijama

Kristina Mari Plante, koja je nestala iz mesta Star Veli u Arizoni još 1994. godine, pronađena je živa čak 32 godine kasnije. Tada trinaestogodišnja devojčica, poznata kao Tina, nestala je dok je išla ka štali da obiđe svog konja, što je izazvalo veliku potragu i zabrinutost u celoj lokalnoj zajednici. Iako su policija, volonteri i njena porodica uložili ogromne napore da je pronađu, godinama nije bilo nikakvih tragova, pa je slučaj ostao nerešen.

Preokret se dogodio početkom aprila ove godine, kada su američke vlasti uz pomoć savremenih istražnih metoda uspostavile kontakt sa Kristinom. Sada ima 44 godine, živi u Sjedinjenim Američkim Državama pod drugim identitetom i ima svoju porodicu. Čak su i iskusni istražitelji bili iznenađeni ovim otkrićem. Džejmi Garet iz kancelarije šerifa izjavila je: “Rekla sam joj: ‘Bože, pa ti si pobegla. Mi smo sve vreme mislili da te je neko oteo, da je u pitanju krivično delo.’”

Daljim istraživanjem utvrđeno je da je razlog njenog nestanka bio u porodičnim nesuglasicama i borbi za starateljstvo. Prema rečima bivšeg zamenika šerifa Terija Hadžensa, Kristina je tog dana napustila Arizonu sa majkom, sa kojom je želela da živi. “Ona je htela da bude sa majkom i tako je sve počelo”, izjavio je Hadžens i naveo da su tada postojale sumnje o umešanosti majke, ali bez dokaza.

Nestanak je tada prijavio Kristinin ujak, a istraga je otkrila vozilo povezano sa slučajem, ali nije bilo moguće potvrditi njen identitet niti lokaciju. Džejms Lahti, tadašnji zamenik šerifa, ističe da se istraga i dalje sprovodi: “I dalje utvrđujemo šta se tačno dogodilo i kako budemo dolazili do novih informacija, obaveštavaćemo javnost.”

Pronalazak Kristine omogućen je zahvaljujući novim tehnologijama i tragovima koji su omogućili da je istražitelji kontaktiraju telefonom. Kristina je jasno stavila do znanja da ne želi da se vraća u prošlost. “Rekla je da je to bilo davno, da je to njen stari život. Sada ima svoju porodicu i o tome više ni ne razmišlja”, navela je kapetanica Garet.

Ovaj slučaj pokazuje koliko je važno da istrage nestalih osoba nikada ne prestaju i da se stalno traga za novim informacijama. Policija se zahvalila svima koji su učestvovali u potrazi i naglasila značaj upornosti u rešavanju ovakvih misterija. Dodatni detalji o njenom životu danas nisu objavljeni, iz poštovanja prema njenoj privatnosti.

Priča porodice Todić iz Skulanova o zajedništvu, izazovima i snazi podrške u sredini punoj predrasuda

U selu Skulanovo, nedaleko od Lipljana na Kosovu, Leonora i Časlav Todić već više od deset godina žive kao primer složne i posvećene porodice. Ovaj par, on Srbin iz tog kraja, ona Albanka iz Albanije, roditelji su dvoje dece i svakodnevno dokazuju da ljubav može prevazići sve razlike, čak i tamo gde su mešoviti brakovi još uvek retkost i predmet posebne pažnje. Njihov zajednički život nije započeo lako. Časlav je čak šest puta putovao u Albaniju u potrazi za životnom saputnicom. ‘Dođe, uzme me poznanik iz Prizrena, pa zajedno idemo za Albaniju. Nekad se svidi, nekad ne, ali šesti put je bilo sreće’, priča Časlav. Njegova porodica je u potpunosti podržala izbor supruge, a on ističe: ‘Niko nije mogao da utiče na moju odluku. Važno je da je žena dobra osoba, a ne kojoj naciji pripada.’

Leonora se u Skulanovu suočila s jezičkom barijerom – nije govorila srpski, pa su prvi meseci bili posebno zahtevni. ‘Kad sam se udala, nisam razumela ljude oko sebe. Tek nakon šest meseci počela sam bolje da govorim i razumem’, kaže ona. Iako skromno žive od Časlavljeve plate i rada na zemlji, za njih je složnost u porodici najvažnija. Najveći problem za Leonoru je što više od deset godina čeka ličnu kartu, zbog čega nije mogla da pronađe posao ni u srpskim ni u kosovskim institucijama. Otvorila je malu krojačku radnju, ali posla ima vrlo malo. ‘Sa muževljevom platom jedva izlazimo na kraj. Nemam ličnu kartu, ne mogu da radim. Do skoro nisam imala ni zdravstvenu knjižicu, svaki pregled sam morala da platim, tako je bilo i prilikom porođaja’, ističe Leonora.

Iako je promenila veru i prihvatila nove običaje, Leonora naglašava da to nije bio uslov, već njena lična odluka. ‘Privikla sam se na slavlje, mesim slavski kolač i za Božić idem u crkvu. Promenila sam veru, ali to je bila moja volja. Nisam ni slutila da će mi to postati deo svakodnevice’, objašnjava Leonora. Časlav potvrđuje: ‘Nisam je terao, nisam ni tražio. To je želela sama.’ Njihova deca, Ognjen i Lena, odrastaju u toplom i podržavajućem okruženju. Ognjen, koji ima devet godina, želi novi računar za učenje i igranje, dok Lena, sa sedam, više voli autiće nego lutke i raduje se prilici da ima telefon.

Skulanovo je nekada imalo 84 domaćinstva, a sada ih je ostalo oko 40, uglavnom sa starijim stanovništvom. Porodica Todić svojim zajedništvom daje nadu celoj zajednici i pokazuje da su prepreke tu samo ako ih ljudi sami postave. Časlavljev otac Čedomir naglašava: ‘Što je ona Albanka, meni nije važno. Važno je da su složni i da se poštuju.’

Danas na Kosovu postoji više od sto brakova u kojima su muževi Srbi, a supruge Albanke iz Albanije. Upravo priča Leonore i Časlava dokazuje da su razumevanje, podrška i ljubav stubovi svakog pravog zajedništva.

Uz crvenu boju za jaja dobijate savete o lepoti, zdravlju i priče žena koje inspirišu, baš na vreme za prazničnu atmosferu.

Od subote, 4. aprila, na kioscima vas očekuje novi broj omiljenog ženskog magazina, koji ove nedelje donosi poseban praznični duh i praktičan poklon – crvenu boju za uskršnja jaja. Ovaj broj u potpunosti je posvećen pripremama za Uskrs, sa mnogo korisnih saveta i inspirativnih priča koje mogu doprineti da praznik protekne u znaku radosti i zajedništva.

Povodom jubileja od 30 godina postojanja, magazin nastavlja tradiciju da na naslovnici ističe žene koje su obeležile njegovu istoriju. Ovog puta, tu je reporterka Bojana Petrović, koja otvoreno govori o svom profesionalnom iskustvu i tome koliko joj znači da radi posao koji voli: „Važno mi je da svaki dan radim ono što volim i doprinosim zajednici“, ističe Bojana.

Rubrika ‘Moj novi stil’ donosi priču o Gordani Bogićević iz sela Sokolovo kod Lazarevca, kojoj su urednici magazina pružili priliku da potpuno osveži izgled i stekne novo samopouzdanje.

Kroz ovu ediciju, čitateljke mogu saznati više o običaju farbanja prvog crvenog jajeta, poznatog kao čuvarkuća, koji simbolizuje zaštitu i sreću u porodici. Magazin predstavlja i sedam prirodnih načina za farbanje jaja, kao i praznične recepte Jelene Marić, među kojima se izdvaja voćna pita „mađarica”.

Poznata glumica Vesna Čipčić deli svoja razmišljanja o životu, karijeri i roditeljstvu, dok inženjerka Anđela Milojević otkriva emotivnu priču o usvajanju i pronalasku porodice zahvaljujući novinskom tekstu. Tu je i priča o Nalediju Repaji, ženi iz plemena Zulu koja je obnovila svoj dom od blata i pretvorila ga u porodičnu oazu.

Za ljubiteljke mode, izdvojene su rese kao vodeći trend proleća, a magazin se osvrće i na stotu godišnjicu „male crne haljine” – komada koji je sinonim za žensku eleganciju. U odeljku o lepoti predstavljene su prednosti citrusnih parfema i važnost svakodnevne SPF zaštite kože. Dr Nenad Stanković podseća: „Ekrani mogu štetno uticati na kožu, pa je prevencija ključna.”

Zdravlje žena takođe je u fokusu, sa detaljnim opisom simptoma perimenopauze – od umora i nesanice do tzv. magle u mozgu, kao i savetima o prirodnim lekovima za alergije. Čitateljke su pozvane da se priključe zajednici magazina i budu informisane o temama važne za svakodnevni život žena.