Gavin Njusom izneo inicijativu za uvođenje nacionalnog minimalnog poreza za najbogatije, potvrđeno u javnom obraćanju

Guverner Kalifornije Gavin Njusom izneo je predlog za uvođenje nacionalnog minimalnog poreza na milijardere i formiranje saveznog fonda kroz koji bi svi građani imali udela u bogatstvu stvorenom putem veštačke inteligencije. Ova inicijativa predstavljena je u javnom eseju, a deo je šireg ekonomskog programa za koji se Njusom zalaže.

Njusom je istakao da trenutni poreski sistem u Sjedinjenim Američkim Državama omogućava pojedincima sa značajnim bogatstvom da plaćaju niže poreske stope od radnika i zaposlenih. Prema njegovim rečima, predloženim reformama bilo bi obezbeđeno da najbogatiji građani plaćaju barem onoliko koliko i njihovi zaposleni, čime bi se, kako navodi, smanjile razlike koje su nastale tokom proteklih decenija kao posledica poreskih olakšica i izuzetaka.

U svom obraćanju Njusom je naveo primere iz svakodnevnog života, ističući da trenutni sistem može dovesti do situacije gde službenik ili građevinski radnik plaća višu poresku stopu od vlasnika ili naslednika kompanije. Prema njegovoj oceni, to je rezultat dugoročnog delovanja interesnih grupa i političkih odluka koje su favorizovale određene kategorije poreskih obveznika.

Pored predloga za federalni porez na milijardere, Njusom je najavio i podršku za osnivanje takozvanog “javnog fonda” vezanog za ekonomske koristi koje proističu iz razvoja veštačke inteligencije. Ovim fondom bi, prema njegovoj zamisli, svaki građanin imao mogućnost da učestvuje u raspodeli dobiti nastale iz tehnoloških inovacija na nacionalnom nivou.

Istovremeno, Njusom je saopštio da će glasati protiv predloga za uvođenje poreza na bogatstvo na nivou države Kalifornija, koji će se naći na glasanju tokom predstojećih izbora. Odluku je obrazložio potrebom za jedinstvenim rešenjem na saveznom nivou, umesto razlika na nivou pojedinih saveznih država.

Ova inicijativa dolazi u trenutku kada se Njusom pominje kao mogući kandidat za predsedničke izbore 2028. godine. Njegov predlog za savezni porez na milijardere ocenjuju kao deo šireg ekonomskog programa usmerenog na smanjenje nejednakosti i uključivanje šire populacije u raspodelu bogatstva koje generišu nove tehnologije.

Za sada nema zvaničnih komentara iz drugih saveznih država ili od strane federalnih institucija u vezi sa predlogom, a javna rasprava o ovoj inicijativi se očekuje u narednom periodu.

Turski sud izrekao zatvorske kazne nakon što je porodica iz Nemačke preminula od trovanja u hotelu, saopštili zvanični izvori

Turski sud u Istanbulu osudio je četiri osobe na zatvorske kazne zbog smrti četvoročlane porodice iz Nemačke koja je preminula od posledica trovanja insekticidom tokom boravka u hotelu Harbour Suites Old City u četvrti Fatih, prenose zvanični izvori. Presuda je izrečena trojici radnika firme za dezinsekciju i vlasniku hotela, a kazne se kreću od 12 do 18 godina zatvora.

Porodica Bocek, tursko-nemačkog porekla, boravila je u hotelu u novembru prošle godine kada su članovi porodice osetili zdravstvene tegobe. Prema izveštajima, porodica je 12. novembra prevezena taksijem u bolnicu zbog mučnine i povraćanja, nakon čega su se vratili u hotel. Sutradan su ponovo prevezeni u bolnicu, gde su dvoje dece, dečak uzrasta 6 godina i devojčica od 3 godine, preminuli. Njihova majka umrla je 14. novembra, dok je otac preminuo tri dana kasnije.

Istraga je u početku bila usmerena na mogućnost trovanja hranom, s obzirom na to da je porodica prethodno konzumirala uličnu hranu u naselju Ortakoy. Međutim, ova sumnja je ubrzo odbačena, a prema navodima iz turskih medija, istragom je utvrđeno da je hotel imao problem sa najezdom stenica, zbog čega je korišćen insekticid. Veruje se da je gas od insekticida dospeo u sobu porodice kroz ventilacioni kanal u kupatilu.

Prema presudi, vlasnik hotela Hakan Oglak osuđen je na 13 godina i četiri meseca zatvora zbog izazivanja smrti iz nehata. Vlasnici firme za dezinsekciju DSS Pest Control, Zeki Kisi i njegov sin Serkan Kisi, osuđeni su na po 18 godina zatvora, dok je zaposlenom u firmi Doganu Cagferoglu izrečena kazna od 12 godina. Svi osuđeni najavili su žalbe na presudu.

Smrt porodice Bocek izazvala je zabrinutost u vezi sa standardima bezbednosti u hotelskoj industriji u Turskoj i pokrenula zahteve za strožom kontrolom upotrebe hemikalija. Dodatno, u januaru 2025. godine dogodio se veliki požar u hotelu na skijalištu na severozapadu Turske, u kojem je prema izveštajima nastradalo 78 ljudi, što je dodatno podstaklo rasprave o bezbednosti gostiju u hotelskom sektoru.

Sudski proces u Istanbulu privukao je pažnju kako domaće, tako i međunarodne javnosti, a zvaničnici su najavili dalje mere za unapređenje kontrole upotrebe hemikalija i zaštite gostiju u turističkim objektima. Tokom suđenja, porodica preminulih je zastupana kroz pravne predstavnike, a sve četiri osuđene osobe najavile su žalbu na presudu.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo da je presretnut veliki broj dronova, napadi potvrđeni i na Krimu

Ukrajina je pokrenula jedan od najvećih napada dronovima na teritoriju Rusije i Krima od početka sukoba, saopštila je ruska državna novinska agencija, pozivajući se na podatke Ministarstva odbrane Rusije. Prema navodima ruskih zvaničnika, napad je obuhvatio 12 regiona u Rusiji kao i područje Krima, koji je pod ruskom kontrolom od 2014. godine.

Ministarstvo odbrane Rusije navelo je da je tokom ovog napada presretnuto 660 dronova, što predstavlja najveći broj dronova oborenih u jednom napadu u poslednjih godinu dana. Za poređenje, prethodni najveći ukrajinski napad ove vrste zabeležen je 17. maja, kada je prema ruskim podacima korišćeno 556 dronova.

Ukrajinske vlasti su, sa svoje strane, saopštile da su protivvazduhoplovne jedinice odbile ruski raketni napad, dok su stanovnici Kijeva izjavili za novinare na terenu da su videli presretanja raketa iznad glavnog grada, pri čemu je deo ostataka pao na tlo. Zvanične informacije o eventualnim žrtvama ili šteti ovom prilikom nisu objavljene.

Bezbednosna služba Ukrajine saopštila je da su ukrajinski dronovi pogodili dva vojna broda i više sistema protivvazdušne odbrane u regionu Kerča na Krimu. Istovremeno, ruski i ukrajinski izvori na društvenim mrežama naveli su da je došlo do udara na hemijsku fabriku Azot u Tulskom regionu Rusije. Ovo bi, ukoliko se potvrdi, bio drugi napad na ovu fabriku u poslednje dve nedelje. Međutim, međunarodni izvori nisu mogli nezavisno da potvrde da se napad zaista dogodio. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ranije je istakao da je ova fabrika značajna za rusku proizvodnju eksploziva.

Analitičari smatraju da napadi na energetsku i industrijsku infrastrukturu, kada se dešavaju u kratkom vremenskom razmaku, mogu značajno uticati na sposobnost popravki i produžiti period u kome ključni objekti ostaju van funkcije.

Sukobi između Rusije i Ukrajine traju od februara 2022. godine, a napadi dronovima i raketama na vojne i infrastrukturne ciljeve sve su češći na obe strane. Do zaključenja ovog izveštaja nije bilo novih zvaničnih podataka o posledicama poslednjeg napada.