Nadležni organi pozivaju građane da odmah prijave incident i prikupe dokaze za ostvarivanje prava

Građani koji pretrpe ujed psa ili mačke na javnim površinama imaju pravo na novčanu naknadu prema važećim propisima, bez obzira da li je reč o napuštenoj životinji ili vlasničkom ljubimcu. Pravo na naknadu obuhvata i slučajeve napada od strane mačke bez vlasnika, a nadležnost za isplatu zavisi od toga kome životinja pripada.

U slučaju da životinja ima vlasnika, odgovornost za štetu snosi sam vlasnik. Ako je reč o uličnom psu ili mački lutalici, odgovorna je lokalna samouprava – grad ili opština na čijoj se teritoriji incident dogodio. Naknada može obuhvatiti nematerijalnu štetu, poput fizičkog bola, duševnog bola i straha, kao i materijalnu štetu, što uključuje troškove lečenja i oštećenu odeću.

Stručnjaci preporučuju četiri ključna koraka odmah nakon napada: prvo, neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć i insistirati da lekar u izveštaju precizira da su povrede posledica ujeda psa ili mačke. Zatim je važno prikupiti podatke svedoka koji su prisustvovali događaju, prijaviti napad policiji radi izrade zvaničnog zapisnika i obavestiti nadležno komunalno preduzeće koje je zaduženo za postupanje prema napuštenim životinjama.

Postoje dva načina da se naplati šteta – vansudski i sudski postupak. U vansudskom poravnanju sa gradom ili opštinom, iznosi naknade se obično kreću od 30.000 do 60.000 dinara. U sudskom postupku, koji podrazumeva prikupljanje detaljnije medicinske dokumentacije i veštačenja, naknade mogu iznositi od 100.000 do 150.000 dinara ili više, u zavisnosti od težine povreda. Proces pred sudom traje u proseku od šest meseci do godinu dana, a isplata se vrši nakon pravosnažnosti presude.

Nadležni organi apeluju na građane da nakon zbrinjavanja povreda kontaktiraju stručnjake za pravnu pomoć kako bi ostvarili svoja prava na najefikasniji način.

„Preporučuje se da se svi koraci preduzmu odmah nakon incidenta, kako bi kasnije postupak bio uspešan i efikasan“, navodi se u preporukama stručnjaka.

Gradske vlasti obezbedile pomoć porodicama, zastave će biti spuštene na pola koplja

Gradsko veće Niša donelo je odluku da 15. jul bude proglašen za Dan žalosti zbog pogibije mlade Nišlijke J. S. (21) koja je nastradala u saobraćajnoj nesreći u Crnoj Gori, saopšteno je iz Grada Niša. Povodom ovog događaja, sve zastave na javnim institucijama biće spuštene na pola koplja, a muzički i zabavni programi odloženi.

Prema zvaničnim informacijama, nesreća se dogodila 12. jula tokom povratka sa Ostroga, kada su u vozilu pored nastradale devojke bile još osobe iz Niša, a više putnika je povređeno. Grad Niš je porodici nastradale i porodicama povređenih ponudio svu potrebnu pomoć i resurse kako bi se olakšala trenutna situacija.

Iz kabineta gradonačelnika navedeno je da su u stalnom kontaktu sa Ambasadom Srbije u Crnoj Gori i Ministarstvom inostranih poslova, koji od početka pružaju podršku porodicama. Gradske vlasti, Univerzitetski klinički centar, Ministarstvo inostranih poslova i Ambasada Srbije angažovani su na organizaciji prevoza povređenih putnika do Niša.

U saopštenju se navodi da su na raspolaganju avion Vlade Srbije, medicinski helikopter i saniteti Univerzitetskog kliničkog centra Niš, koji čekaju dalja uputstva nadležnih organa. „Grad Niš izražava duboko saučešće porodici nastradale i ostalim povređenim putnicima, te će nastaviti da pruža svu neophodnu pomoć“, dodaje se u zvaničnom saopštenju.

Veterinarska inspekcija pojačala kontrole, a kazne za nepoštovanje mera dodatno pooštrene

Afrička kuga svinja potvrđena je na 496 gazdinstava u 18 opština i osam okruga širom Srbije, saopštila je Uprava za veterinu. Najteža situacija zabeležena je u Sremu, gde je eutanazirano više od 11.000 svinja, a slučajevi su registrovani i u Mačvi, delovima Beograda, Kolubarskom okrugu i Orašju. Zbog pogoršanja epidemiološke situacije, država je uvela strože biosigurnosne mere i pojačala kontrole na terenu.

Načelnica Veterinarske inspekcije Ljiljana Ivanjac istakla je da odgovornost vlasnika gazdinstava igra ključnu ulogu u sprečavanju daljeg širenja bolesti. Nakon sastanka državnih organa, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da nema razloga za paniku jer virus nije opasan za ljude, ali da su kazne za nepoštovanje mera značajno pooštrene radi zaštite stočnog fonda.

„Onaj ko se ne pridržava mera biosigurnosti i ne brine se o svom gazdinstvu direktno doprinosi održanju ove bolesti u sistemu našeg stočarstva. Takvi pojedinci biće odgovorni i kažnjeni, a u određenom periodu biće im zabranjeno držanje i uzgoj životinja“, navela je Ivanjac. Ona je dodala da se broj zaraženih gazdinstava svakodnevno menja zbog novih sumnji koje se laboratorijski proveravaju.

Ivanjac je podsetila da i dalje ne postoji ni lek ni vakcina protiv afričke kuge svinja, te da je eutanazija jedina zakonom propisana mera kada se bolest zvanično potvrdi. „Ljudi se često pitaju zašto je jedina mera eutanazija. Do sada nema vakcine i nema leka. Ova mera je zakonom propisana i primenjuje se tek kada je bolest već prisutna“, objasnila je načelnica.

Stručnjaci napominju da je ključ u odgovornosti ljudi, a sprovođenje biosigurnosnih mera ostaje najefikasnija preventiva protiv širenja afričke kuge svinja.