Tokom leta gotovo svi znaju taj scenario: dan počne kao pravi pakao, temperatura satima raste, vazduh postaje težak i sparan, a onda se za samo nekoliko minuta nebo zacrni. Sledi jak pljusak, grmljavina, snažan vetar, a ponekad i grad.
Mnogi se tada pitaju kako je moguće da posle nekoliko sati sunčanog i vrelog vremena tako brzo stigne nevreme. Odgovor se krije u načinu na koji se atmosfera ponaša kada se spoje visoka temperatura, velika količina vlage i nestabilan vazduh.
Sunce zagreva tlo, a vazduh počinje da raste
Tokom veoma toplog dana Sunčevo zračenje snažno zagreva površinu zemlje. Tlo zatim zagreva vazduh neposredno iznad njega.
Topao vazduh je lakši i počinje da se podiže. Ukoliko u atmosferi ima dovoljno vlage, ovaj proces može da dovede do stvaranja snažnih oblaka.
Što je atmosfera nestabilnija, vazduh može brže da se podiže, a oblaci mogu da postanu sve veći.
Vlaga je jedan od ključnih faktora
Sama visoka temperatura nije dovoljna da izazove snažnu oluju. Za razvoj jakih letnjih pljuskova važna je i količina vlage u vazduhu.
Kada se vlažan i topao vazduh podiže, on se hladi. Vodena para počinje da se kondenzuje i formiraju se oblaci.
Ako se proces nastavi i vazduh nastavi snažno da se uzdiže, običan oblak može prerasti u veliki olujni oblak, poznat kao kumulonimbus.
Zato se nebo nekada promeni za samo nekoliko minuta
Olujni oblaci mogu veoma brzo da se razviju, naročito kada su uslovi u atmosferi povoljni.
Zbog toga letnje nevreme ponekad deluje kao da se pojavilo niotkuda. Nekoliko sati ranije nebo može biti potpuno vedro, dok se kasnije nad određenim područjem formira snažan olujni sistem.
Tada mogu uslediti obilna kiša, grmljavina, jak vetar, a u pojedinim situacijama i grad.
Zašto je najteže pred sam pljusak?
Neposredno pre oluje često se oseća velika sparina. Vazduh je topao i vlažan, a vetar može biti slab.
To je upravo period kada se u atmosferi mogu stvarati uslovi za razvoj snažnih oblaka.
Kada pljusak počne, temperatura naglo može da padne. Kišne kapi i hladniji vazduh iz olujnog oblaka rashlađuju površinu, zbog čega posle samo nekoliko minuta možemo imati potpuno drugačiji osećaj nego pre početka nevremena.
Nije svaka letnja oluja ista
Neke oluje mogu biti kratkotrajne i zahvatiti samo mali deo grada ili sela, dok druge mogu biti mnogo snažnije i proširiti se na veće područje.
Posebno su problematične situacije kada se uz grmljavinske pljuskove pojave jak vetar i grad.
Zato visoka temperatura sama po sebi ne znači da će sigurno doći nevreme. Međutim, kada se vrelo vreme spoji sa dovoljnom količinom vlage i nestabilnom atmosferom, mogućnost razvoja snažnih pljuskova i grmljavine postaje veća.
Upravo zato leto često donosi velike vremenske kontraste – od vrelog i sunčanog dana do oluje koja stigne za svega nekoliko desetina minuta.
