Prema poslednjem preseku, ostalo još 3.661 turistički vaučer za penzionere čija je penzija do 80.000 dinara.

Jutros do 10 časova u filijalama Pošta Srbije evidentirano je 26.339 prijava za turističke vaučere za odmor u Srbiji. Pravo na ove vaučere imaju penzioneri čija mesečna penzija ne prelazi 80.000 dinara, kako je objavljeno. Program je započet juče u 8 časova, a do danas je ostalo još 3.661 turistički vaučer na raspolaganju zainteresovanim građanima.

Kako funkcionišu turistički vaučeri za penzionere

Za prijavu za turističke vaučere za odmor u Srbiji, svaki građanin mora lično podneti zahtev u najbližoj pošti. Neophodno je priložiti važeću ličnu kartu ili pasoš, potvrdu o rezervaciji smeštaja i dokaz o ostvarenom pravu na penziju. Na taj način, proces prijave je transparentan i omogućava brzu obradu zahteva.

Tokom ranih jutarnjih sati, ispred pošta širom zemlje formirali su se redovi, što ukazuje na veliko interesovanje za turističke vaučere za penzionere. Vlada Srbije je za ovu godinu izdvojila 300 miliona dinara. Ovim iznosom obezbeđeno je ukupno 30.000 vaučera, a svaki pojedinačni vaučer vredi 10.000 dinara.

Presek prijava i dostupnost po gradovima

Prema poslednjem preseku, u Poštama Srbije do 10 časova prijavljeno je 26.339 zahteva, dok je preostalo još 3.661 vaučer. Ovi vaučeri namenjeni su isključivo penzionerima sa penzijom do 80.000 dinara. Prijave su i dalje moguće dokle god ima raspoloživih vaučera, a interesovanje je veliko u svim većim gradovima, uključujući Beograd, Novi Sad, Niš, Suboticu, Čačak i Leskovac.

Penzioneri koji žele da iskoriste ovu mogućnost treba da što pre pripreme potrebnu dokumentaciju i posete najbližu poštu. Takođe, važno je napomenuti da je broj vaučera ograničen i da se odobravaju prema redosledu pristiglih prijava. Program turističkih vaučera za penzionere predstavlja važan podsticaj domaćem turizmu i pruža priliku starijim građanima da provedu odmor u Srbiji.

U akciji UKP i Policijske uprave za grad Beograd na teritoriji Subotice uhapšene su dve žene i jedan muškarac, a pronađen je i deo novca koji je, kako se sumnja, odnet iz stana ubijenog.

Pripadnici Uprave kriminalističke policije (UKP) i Policijske uprave za grad Beograd uhapsili su tri osobe za koje se sumnja da su umešane u svirepo ubistvo sedamdesettrogodišnjeg vlasnika piljare na Karaburmi, saznaje Press.rs iz nezvaničnih izvora.

Prema informacijama do kojih je došao naš portal, u pitanju su dve žene i jedan muškarac, koji su uhapšeni na teritoriji Subotice nakon intenzivne policijske potrage.

Kako se sumnja, osumnjičeni su žrtvu skinuli golu, vezali i mučili, a potom usmrtili. Nakon zločina, prema dosadašnjim saznanjima, iz stana su odneli novac i druge vredne predmete, a zatim pobegli.

Tokom policijske akcije pronađen je deo novca za koji se sumnja da potiče iz pljačke izvršene nakon ubistva.

Nad osumnjičenima je u toku kriminalistička obrada, nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu zbog sumnje da su izvršili teško ubistvo i druga krivična dela koja će biti utvrđena tokom istrage.

Istraga o ovom slučaju se nastavlja, a očekuje se da će nadležni organi u narednom periodu saopštiti više detalja o okolnostima zločina i ulozi svakog od osumnjičenih.

Nova inicijativa EU ima za cilj zaštitu pristupa pomoći i jačanje međunarodnog humanitarnog prava u kriznim žarištima širom sveta.

Evropska unija je pokrenula novu strategiju humanitarne diplomatije kako bi odgovorila na nezapamćeno produbljivanje humanitarnih kriza širom sveta. Ova inicijativa, predstavljena od strane Evropske komisije i visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas, obuhvata objedinjavanje humanitarnih, diplomatskih i političkih instrumenata. Prema saopštenju, cilj je zaštita humanitarnih radnika, unapređenje pristupa pomoći i očuvanje međunarodnog humanitarnog prava.

Strategija humanitarne diplomatije EU

Nova strategija humanitarne diplomatije EU dolazi u trenutku kada je humanitarna pomoć neophodna za oko 240 miliona ljudi širom sveta. Ova brojka je dvostruko veća u odnosu na period od pre dve decenije. U kriznim žarištima kao što su Sudan, Gaza, Ukrajina i Sahel, humanitarne organizacije suočavaju se sa izazovima, uključujući smanjene finansijske resurse, napade na osoblje i kršenja međunarodnog prava. S druge strane, EU planira da kroz ovaj okvir pojača politički pritisak bilateralnim dijalozima, mirovnim posredovanjem i aktivnošću u multilateralnim forumima.

Operativne i reformske mere za efikasniju pomoć

Pored diplomatskih aktivnosti, strategija predviđa i reformu sistema isporuke pomoći. To znači optimizaciju lanca snabdevanja, uvođenje fleksibilnijih modela kao što su novčana pomoć i preduzimanje mera pre izbijanja predvidivih kriza. Takođe, značajno je pojednostavljenje administrativnih procedura za partnere na terenu. Vojne i civilne misije EU, poput pomorske operacije EUNAVFOR ATALANTA, nastaviće da operativno obezbeđuju humanitarne konvoje i koridore na moru i u kriznim područjima.

Integrisani pristup i saradnja sa međunarodnim akterima

Poseban fokus stavljen je na integrisani pristup krhkosti, kojim EU nastoji da poveže humanitarnu pomoć sa razvojnim i mirovnim projektima. U zemljama u kojima se preklapaju oružani sukobi, klimatski rizici i ekonomska nestabilnost, pravovremeno angažovanje može sprečiti da kratkotrajne krize prerastu u dugotrajne konflikte. Na taj način, EU potvrđuje svoje opredeljenje za očuvanje multilateralnog poretka i tesnu saradnju sa Ujedinjenim nacijama.

Izjave i dalji koraci

Visoka predstavnica Kaja Kalas istakla je da Evropska unija i njene države članice ostaju najveći i najpouzdaniji donatori humanitarne pomoći. „Ključno je iskoristiti sve raspoložive poluge uticaja kako bismo zaštitili humanitarne radnike i omogućili pomoć onima kojima je najpotrebnija“, navela je Kalas. Kao rezultat, strategija humanitarne diplomatije EU postavlja okvir za delovanje u narednom periodu, sa akcentom na zaštitu međunarodnog prava i unapređenje pristupa pomoći u najugroženijim regionima.