Direktor Uprave za saradnju s dijasporom istakao važnost sporta u povezivanju i najavio dalju podršku sunarodnicima

Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Vladimir Kokanović boravio je danas u Republici Srpskoj gde je održao sastanke sa predstavnicima Asocijacije sportskih centara. U Banjaluci i Istočnom Sarajevu razgovarao je sa Nenadom Talićem, predsednikom Asocijacije i direktorom SC Borik, Nevenom Pejušićem, direktorom dvorane Istočno Sarajevo, i Sašom Radukićem, sekretarom Asocijacije.

Kokanović je naveo da su ovi susreti bili prilika da se istakne značaj sportskih centara ne samo za razvoj sporta, već i za izgradnju zajedništva i zdravih vrednosti među mladima. On je naglasio da sportski događaji predstavljaju most koji povezuje sunarodnike, posebno mlade generacije, i doprinose jačanju saradnje između Srbije i Republike Srpske.

“Raduje me energija, posvećenost i vizija koju smo danas pokazali. Srbija će nastaviti da bude pouzdan oslonac našim sunarodnicima u regionu, jer verujemo jedni u druge i znamo da samo zajedno možemo više”, izjavio je Kokanović.

Tokom razgovora, sagovornici su se složili da je nastavak saradnje u oblasti sporta važan za očuvanje identiteta i unapređenje odnosa između dve zajednice. Sastanci su prema najavama deo kontinuiranih aktivnosti Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.

Organizacija rada ubrzala pristup skeneru, magnetnoj rezonanci i operacijama katarakte, izjavljuje direktor ustanove

Opšta bolnica u Čačku beleži značajne rezultate u smanjenju lista čekanja za najtraženije dijagnostičke i hirurške procedure, saopštila je uprava ove ustanove. Prema rečima vršioca dužnosti direktora dr Dejana Dabića, zahvaljujući unapređenoj organizaciji rada, pacijenti sada mogu da pristupe vitalnim uslugama bez višemesečnog čekanja.

Za preglede na skeneru (CT), magnetnoj rezonanci (MR), kao i za intervencije u angio-sali i operacije katarakte, liste čekanja praktično ne postoje. Ovakva situacija, prema navodima uprave, izdvaja čačansku bolnicu kao jednu od efikasnijih ustanova u zemlji, s obzirom na to da su ove procedure u mnogim drugim centrima dugo bile usko grlo zdravstvenog sistema.

Jedina oblast u kojoj lista čekanja i dalje postoji jeste ortopedija, odnosno operacije ugradnje veštačkog kuka i kolena. Dr Dabić ističe da je i u toj oblasti došlo do značajnog poboljšanja, s obzirom na to da su nekada pacijenti čekali i do deset godina, dok su sada rokovi svedeni na razumne okvire. Uz to, stručnjaci iz čačanske bolnice preuzeli su deo pacijenata sa beogradskog Instituta „Banjica“ kako bi se liste čekanja na državnom nivou dodatno smanjile.

„Naši ortopedi operišu i pacijente iz drugih sredina kako bi se liste na nivou države što brže smanjivale“, izjavio je dr Dejan Dabić.

Bolnica svakodnevno izveštava Ministarstvo zdravlja o svakom operisanom pacijentu i razlozima eventualnih odlaganja, a transparentnost i stroga kontrola su deo redovnog procesa. „Pratimo stanje na listama za sve procedure, ne samo za ortopediju. Svaki podatak se ažurira svakodnevno, što nam omogućava da u svakom trenutku imamo realnu sliku i reagujemo na vreme“, zaključio je dr Dabić.

Vernici širom zemlje obeležavaju dan tišine i molitve uz poštovanje tradicije i verskih obreda

Velika sreda, koja uvodi vernike u završnicu Stradalne nedelje, danas se obeležava širom Srbije kao dan tišine, posta i duboke simbolike u hrišćanskoj tradiciji. Ovaj dan, prema crkvenom kalendaru, podseća na događaje koji su prethodili raspeću Isusa Hrista, posebno na trenutak kada je Juda Iskariotski izdao Hrista, kao i na ženu koja ga je pomazala skupocenim mirom.

U liturgijskom smislu, na Veliku sredu prestaje služenje Pređeosvećene liturgije i čitanje molitve Svetog Jefrema Sirina, dok se u hramovima obavlja Sveta tajna jeleosvećenja – obred pomazivanja osvećenim uljem, koji simbolizuje isceljenje tela i duše.

Na ovaj dan se posti na vodi, pa se dan provodi skromno, bez slavlja i veselja. Iako su svakodnevni poslovi dozvoljeni, izostaju muzika i okupljanja, dok su u narodnoj tradiciji postojala i posebna pravila, poput izbegavanja rada iglom i koncem za žene, kao i pripreme hrane za stoku unapred.

U pojedinim krajevima, poput Negotinske krajine, običaj je branje biljke burijan, za koju se veruje da ima zaštitnu moć protiv negativnih sila, a koristi se i u narodnoj medicini. Takođe, u nekim domaćinstvima na Veliku sredu počinje farbanje uskršnjih jaja, dok se u kućama u žalosti jaja tradicionalno boje u crno kao simbol tuge.

Velika sreda ostaje dan povučenosti i pripreme za najvažnije hrišćanske praznike koji slede, pružajući vernicima vreme za preispitivanje i mir.