Kompanija potvrdila odlazak direktora do kraja septembra, traži se naslednik sa znanjem francuskog jezika

Izvršni direktor Air Canada, Majkl Ruso, saopštio je da će se povući sa funkcije do kraja septembra ove godine, nakon što je naišao na kritike zbog izjave upućene isključivo na engleskom jeziku povodom avionske nesreće u Njujorku. Kompanija, čije je sedište u Kvebeku, potvrdila je da će u potrazi za novim direktorom prioritet dati kandidatima koji mogu komunicirati na francuskom jeziku, što je u skladu sa zakonima Kanade o zvaničnoj dvojezičnosti.

Incident se dogodio 22. marta kada je avion kompanije Air Canada Jazz iz Montreala sleteo na aerodrom LaGuardia u Njujorku i sudario se sa vozilom za hitne intervencije na pisti. U nesreći su poginula dva pilota, Antoan Forest iz Kvebeka i Mekenzi Ganter iz Toronta, prema zvaničnim navodima. Nakon nesreće, direktor Ruso je objavio video-poruku saučešća na engleskom jeziku, dok su francuski prevodi bili dostupni kao titlovi.

Kanada ima status zvanično dvojezične zemlje, a premijer Mark Karni izjavio je da je poruka upućena samo na engleskom jeziku ukazala na manjak saosećanja i osećaja za procenu situacije. Premijer Kvebeka i drugi zvaničnici pozvali su tada na ostavku generalnog direktora, dok je Kancelarija komesara za zvanične jezike primila stotine žalbi građana.

Ministar saobraćaja Kanade, Stiven Makinon, zahvalio se Rusou na radu i naveo da će vlada nastaviti da sarađuje sa Air Canada kako bi se obezbedila bezbedna, pouzdana i dvojezična usluga svim putnicima. Premijer Kvebeka, Fransoa Lego, podsetio je da je Ruso prilikom preuzimanja dužnosti 2021. godine obećao da će naučiti francuski jezik. Pre imenovanja za direktora, Ruso je bio zamenik direktora i finansijski direktor u istoj kompaniji.

Kvebek, kao većinski francusko govorno područje u Kanadi, često je bio u centru rasprava o identitetu i jeziku još od 1760-ih godina, kada su britanske vlasti preuzele kontrolu nad regionom. Oko 80% stanovništva Kvebeka govori francuski jezik.

Konvencija UN o zaštiti migratornih vrsta usvojila nove mere, potvrđeno povećano ugrožavanje migratornih životinja

Na Konferenciji strana Konvencije Ujedinjenih nacija o zaštiti migratornih vrsta divljih životinja (CMS), održanoj u mestu Campo Verde u Brazilu, 40 novih vrsta je uvršteno na listu za međunarodnu zaštitu. Među njima se nalaze snežna sova, veliki čekićar (vrsta ajkule), gepard, prugasta hijena i džinovska vidra. Odluka je doneta na završetku samita COP15, koji je okupio predstavnike 132 zemlje i Evropske unije.

Prema zvaničnim informacijama saopštenim od strane CMS, nove mere predviđaju obavezu država potpisnica da zaštite vrste koje se nalaze pod rizikom od izumiranja, očuvaju i obnove njihova staništa, spreče prepreke u migraciji i sarađuju s drugim državama u čijim se granicama te vrste nalaze.

Na listi novih zaštićenih vrsta, pored snežne sove (Bubo scandiacus) poznate iz popularne kulture, nalaze se i Hudsonova prutka (Limosa haemastica), ptica močvarica sa dugim kljunom, kao i veliki čekićar (Sphyrna mokarran). Zaštita je proširena i na sisare poput prugaste hijene (Hyaena hyaena) i geparda (Acinonyx jubatus), kao i na vodene vrste poput džinovske vidre (Pteronura brasiliensis).

Zvanično saopštenje CMS navodi da novi dokazi ukazuju na to da se brojne migratorne vrste približavaju izumiranju. “Od geparda i prugastih hijena do snežnih sova, džinovskih vidri i velikih čekićara, strane CMS podržale su jaču međunarodnu akciju”, saopšteno je na društvenim mrežama konvencije.

Države potpisnice CMS imaju pravnu obavezu da sprovode mere zaštite za vrste koje su označene kao ugrožene, uključujući očuvanje i obnovu njihovih staništa, sprečavanje prepreka na migracionim rutama i međusobnu saradnju sa državama kroz koje te vrste migriraju.

Samit je održan u oblasti Pantanal u Brazilu, poznatoj po bogatstvu biodiverziteta i kao deo južnog Amazona. Prema izveštaju koji je objavljen uoči samita, zabeležen je ozbiljan pad populacija migratornih vrsta. Ova globalna konferencija smatra se jednom od najznačajnijih za unapređenje zaštite divljih životinja na međunarodnom nivou.

Izvorne brojke i detalji o populacijama vrsta nisu objavljeni u zvaničnom saopštenju. Konvencija UN o zaštiti migratornih vrsta osnovana je s ciljem očuvanja ugroženih životinja koje prelaze nacionalne granice tokom svojih životnih ciklusa.

Savet EU ostavio mogućnost uvođenja ciljanih mera protiv pojedinaca i entiteta, trenutno bez aktivnih sankcija

Savet Evropske unije doneo je odluku da produži okvir za sankcije u vezi sa situacijom u Bosni i Hercegovini do 31. marta 2027. godine, saopšteno je zvanično. Ova odluka omogućava EU da, u slučaju potrebe, uvede ciljane sankcije fizičkim licima ili entitetima za koje proceni da podrivaju suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak ili međunarodni subjektivitet Bosne i Hercegovine.

Prema saopštenju Saveta EU, sankcije mogu da uključuju zamrzavanje imovine, zabranu stavljanja sredstava na raspolaganje i zabranu putovanja u države članice Evropske unije. Ovaj okvir sankcija uveden je još 2011. godine i redovno se produžava na određeni vremenski period. Moguće je uvođenje mera i prema onima koji ugrožavaju Dejtonski mirovni sporazum ili narušavaju bezbednost u zemlji.

Za sada, prema navodima Saveta EU, nijednom pojedincu ili entitetu nisu uvedene sankcije po ovom osnovu. Savet prati razvoj situacije u Bosni i Hercegovini i može razmotriti primenu svih raspoloživih sredstava ukoliko dođe do pogoršanja stanja. U saopštenju je naglašena posvećenost EU perspektivi članstva Bosne i Hercegovine kao jedinstvene, ujedinjene i suverene države.

Bosna i Hercegovina je zahtev za članstvo u Evropskoj uniji podnela 2016. godine, a status kandidata dobila je krajem 2022. godine.